Јад и чемер Бањалучке хирургије

<п><стронг>Замислите путника-намјерника који је у службеној посјети Бањалуци. Нагледао се и науживао Административног центра града, све се инстант парковима, бонзаи дрвећем, луксузним гаражама, бешумним лифтовима. Потом је послом походио зграду Владе, загријао стражњицу на фотељи од неколико хиљада евра, угасио томпус у пепељари од 1500КМ и на крају обилато ручао као паша у Кристалној дворани.<бр /></стронг></п>

Dragan Bursać / 03. децембар 2011

 

И изађе наш ино-јунак да мало протегне ноге, да му желудац провари, да се нагледа љепоте шехер Бањалуке. Само што су се отворила сензор-врата, странца је, умјесто сунца нашег неба, обасјало црнило несвјести. На главу му је пала крхотина јубиларног десетог прозорског стакла које је напустило своју канцеларију у Владиној згради и стропоштало се десетак спратова ниже. Човјек је преживио. Великом срећом, рекли би наивни.Али, то што га је смрт промашила не значи да је нешто посебно срећна особа.Јер, само пар стотина метара удаљена од државног луксуза, чека га, тако повријеђеног, Хирургија, реалност живота у Бањалуци.Елем, пошто му је дијагностификован живот, слиједи хорор шоу. Прво би га одвезли у хитну или на трауматологију, па на хирургију. И онда иде онај трагикомични дио. Примјера ради, ако му је повријеђена глава (а, јесте сигурно) одвешће га  на Паприковац, гдје ће му урадити ЦТ и магнетну резонанцу. Затим ће га опет вратити на Хирургију, а ако неурохирург утврди да то није његов случај, Јово на ново, па опет на Паприковац.Уколико се пак васпостави да јесте његов случај, остаће на хирургији. А, тај витални болнички комплекс нема много штошта што би му спасило живот. Нема честитих зидова, нема мјеста, нема услова, нема климатизације, нема свих потребних хируршких уређаја... али, то и није најважније. У 21. вијеку нема на вајној хирургији гријања и воде. Хоће то код нас тако.Наиме, љекари бањалучке Хирургије прошли викенд су обављали заказане операције, иако су били приморани да воду сакупљају у кантама и бурадима и доносе у операционе сале, пошто је у кругу болнице пукла водоводна цијев. Е сад, да је пукла само једном, па ни по муке. Пукла је она, несрећница, четврти пут у посљедњих мјесец дана. А, и што не би пукла кад је стара 30 година.- Нове не можемо да купимо па смо онда принуђени да крпимо ове дотрајале, а шансе да се овако нешто опет понови су велике, наводи портпаролка Универзитетског клиничког центра Бањалука, Нада Јокановић, и додаје да, осим са водом, сличан проблем постоји и са топловодним цијевима и цјелокупном инсталацијом.И наслути портпаролка ново зло. Тако је прије само неки дан на сву муку пукла и топловодна цијев, те је запосленим и пацијентима остављено на вољу да се довијају приручним пећицама или да цвокоћу.Свијет водоземацаДакле, љекари-жабе, у амфибијским условима, оперишу у гуменим чизмама несрећне људе. Воде на све стране, само је нема у славинама.  Операција је отежана јер су хирурзима због хладноће обамрли прсти. Пацијенти који преживе ове захвате по узору на партизанске ,,ин вивио игмански марш- подухвате“, бивају збринути у ходницима, гдје се лагано буде из наркозе. Тако одмах упадају у чемерну стварност, без непотребних прелаза, гледајући око себе надрогиране колеге и несрећнике који чекају на исте процедуре. Повратак у сурову реалност поспјешују и чувени чучавци, мокри чворови из раног 16. вијека. Како неко фришко оперисан обавља нужду над истим, болесно је и замислити.Заправо, љекари и остало медицинско особље су једна велика и тужна братија, која у немогућим и за 21. вијек непојмљивим условима покушава спсити животе обичном и ништа веселијем пуку.Интересантно је то како свака мука иде на сиромаха, па се тако бањалучка Хирургија преко љета крчка на преко 40 степени, а зими цвокоће на дебелом минусу. Операционе сале на прозорима имају мрежице против мува, комараца и остале летеће гамади. Клима-уређаји су цивилна кућна варијанта која подиже прашину по хируршким инструментима, а прашина се ствара од, погађате, плафона и зидова чији комади отпадају по просторији. Толико о хигијени.И сви ,,лоцирају проблеме“, и сви ,,траже рјешења“. На страну што је проблем лоциран прије 30 година, оне исте 1981. кад се бањалучка хирургија почела распадати и кад је ,,привремена локација“ постала свевремена. Уствари, овај објекат је толико неуслован да није могао послужити ни једном великом тржном центру као складиште. Лјуди из истог су га погледали и љубазно збрисали главом без обзира.Обећање, лудом доци радовањеА власт је ,,препознала проблем“, па је обећала подићи кредит не би ли дислоцирала ову рушевину из града и придружила је КЦ на Паприковцу. Прво су у игри били Белгијанци, који су дали петама вјетра, па су ,наводно, ускочили Корејанци. Све у свему, у реалности се ништа не дешава. Подсјећања ради, реконструкција Клиничког центра у Бањалуци, и дислоцирање хирургије, требало је почети у марту ове године, а вриједност радова је процијењена на 70 милиона КМ. Сви досадашњи рокови пробијани су десетак пута, а хирургија није видјела ни фенинга, иако је за обнову потребно 80 милиона, али не марака него евра! У том контексту, лоцирања, тражења, рјешавања и слични флоскула, посебно је занимљива изјава директора УКЦ-а Бањалука, Мирка Станетића, који је рекао да тренутно не постоји нити једна једина препрека за наставак реконструкције УКЦ-а Бањалука на прољеће, јер сви тимови, односно представници Владе РС и УКЦ-а раде на истом задатку.На прољеће? Па, ни зима још календарски није почела! Простом рачуницом да се закључити да ће несрећне цијеви, што водоводне, што канализационе, што топловодне пуцати једно 16-ак пута до прољећа и да ће до тада радници и болесници бити у некој болничкој подводној зони сумрака.Слободно се може рећи да је Бањалучанима одузето право на уљуђен живот, нормално лијечење, али и достојанствену смрт. Прецизније, Бањалучани су то своје право, онако демократски, проћердали.Рече бака Стана, не бојим се ја болести ни убоја, него ме је страх да ћу завршити у болници!  Нажалост, била је у праву.


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.