ЈЕДИНСТВЕНИ У БИХ: Бањалучка градска башта примјер био узгоја и мјесто гдје је човјек дио природе!

Посјетили смо Бањалучку градску башту, гдје смо затекли урбане баштоване који своје слободне вријеме проводе узгајајући здраво поврће.

Maja Isović Dobrijević / 18. јул 2019

Foto: BUKA

 

У „Бањалучкој градској башти“, која се налази у насељу Раковачке баре, биљке су већ нарасле, а многи су убрали и своје прве плодове. У више од 50 парцела, Бањалучани свакодневно долазе да би на еколошки начин узгајали поврће. Једно поподне провели смо са покретачима Градске баште и онима који су се прикључили овој позитивној еколошкој причи. Они су нам рекли нешто више о цијелој замисли, која се сад већ успјешно реализује.

Горан Пивашевић, координатор “Бањалучке градске баште", рекао је да је пројекат „Бањалучка градска башта“ покренут од стране Удружења грађана „Градске баште“, а његов главни циљ је тај да се друштвеној заједници понуди пројекат који ће директно радити на зближавању грађана, гдје би се на неискоришћеним зеленим површинама формирали нови садржаји и нове вриједности.

„Ово је први пројекат овог типа у Босни и Херцеговини, а по својој форми је јединствен у региону. Јединственост се огледа у томе да се кроз овај пројекат корисницима нуди могућност да у своме граду имају мјесто на којем ће кроз стручну подршку ментора формирати своју башту и ући у занимљив свијет баштованства. Такође, кроз 12 радионица стећи ће основне вјештине и знања која су им потребна како би у будућности били независни у производњи хране за своје личне потребе. Поред тога 'Бањалучка градска башта' је мјесто на којем ће се спојити различити профили људи – различитих година, образовања, звања и карактера. За сваког од њих то ће бити мјесто у којем ће стећи нове пријатеље и развити нова искуства“, рекао је Пивашевић за БУКУ.

Пивашевић се присјећа самих почетака овог пројекта и каже да је у том тренутку прво било неопходно да нађу земљу на којој би била оформљена једна таква баштованска заједница.

 

Милка Тамамовић, Горан Пивашевић и Биљана Бановић

 

„Ми смо у старту хтјели да овај пројекат одмах буде постављен на вишем нивоу и да у њега укључимо Градску управу која би нам уступила градску земљу на коришћење. Град је прихватио нашу понуду и од њих смо у Раковачким барама за сада добили  5 дунума (5000 м²) земљишта на коришћење, на којем смо формирали 56 парцела. Данас на свакој тој парцели просјечно имамо укључену по једну породицу, тако да укупан број директних корисника 'Бањалучке градске баште' броји од 100 до 150 људи“, истиче Пивашевић и наглашава да је један од циљева био да овај пројекат у финансијском смислу буде самоодржив.

„Све финансијске потребе ријешили смо искључиво од новца који смо добили из чланарина 'Бањалучке градске баште'. Имали смо доста проблема око припреме простора и земљишта, које никада није било обрађивано и које је било неопходно култивисати. То култивисање се и данас ради, јер је то процес који траје. Ми се једноставно директно упознајемо са квалитетом тог земљишта којег даље култивишемо за наше потребе. Поред тога, да би овај пројекат функционисао, потребно је било увести и воду за потребе наводњавања. У финансијском смислу, направили смо својеврсни подухват јер смо успјешно започели пројекат, а да ни један фенинг нисмо узели из било којег буджета институција, нити било којег спонзорства. То нам гарантује да ће овај пројекат увијек функционисати, а да ће се приливом додатних финансија стећи услови за унапређење и побољшавање услова у 'Бањалучкој градској башти'. Све ово смо успјели јер смо у својој малој баштованској заједници окупили изузетне људе, који имају жељу, вољу и разумијевање да сваки проблем који настане ријешимо и на такав начин створимо нове вриједности“, прича нам Пивашевић.

 

 

У градској башти промовише се производња по принципу био узгоја у складу са природом, а Биљана Бановић, менторка „Бањалучке градске баште“, прича нам да је био узгој настао као посљедица велике забринутости за ресурсе наше планете, који су угрожени и већ сада ограничени.

„Природа је дивна и у стању је да ревитализује ресурсе након наших погрешних поступања, али и то је ограниченог капацитета. Ми кроз био узгој постављамо јасна питања о нашим циљевима, наслеђу и духовном напору да пристанемо на наш пут промене. Био узгој и склад с природом у свом називу садрже оно биолошко, што подразумева да ми све ресурсе природе препознајемо и користимо за узгој биљака, док склад с природом значи да све оно што преузимамо на том култивисаном делу природе  - нашој башти, воћњаку, имању у целини - има за циљ остваривање хармоније предаторског ланца, односно подизање система који сам себе одржава. Ми у том делу природе који култивишемо негујемо идеју заједништва: ми нисмо господари биљкама и животињама, већ смо с њима браћа. Сваки био баштован је потпуно свестан наше целовите повезаност у ланцу исхране, у коме ми дословно зависимо од микроорганизама, јер од њих зависе једини произвођачи у ланцу исхране, биљке. Та свест о бесмисленој антропоцентричности је оно што сваког био баштована стимулише у свом духовном расту, јер био узгој то заправо и јесте – целовит духовни раст“, каже за БУКУ Биљана Бановић и додаје да су данас планети потребни досљедни помагачи.

„Није довољно само еколошко поступање, није довољно да уместо вештачких ђубрива користите коприву, а уместо отрова пужеве ловите мамцима. То је важно, али недовољно да спаси планету. Данас је потребно да се уздигнемо много лествица изнад самог еколошког поступања и да уведемо и биолошке методе које нас воде до ревитализације тла и остваривања самог предаторског ланца, у оквиру којег се болести држе под контролом. Ми смо свесни да је само живо тло и плодно. На радионицама учимо управо о том животу у тлу који је једини механизам исхране биљака органским путем. Ту су микроорганизми и крупнији организми који симбиотским односима, међусобно и са кореном, хране биљку. Уколико ова бића не одржимо у животу, наше тло, а самим тим и производња, зависе од хемијске индустрије и ми постајемо трајно зависни од ње. Зато на нашим радионицама учимо о биолошким методама неге тла јер све што предузимамо у нашој башти је заправо ревитализација тла. То радимо кроз неколико биолошких метода: компостирање, малчирање, органска прихрана биљним текућим ђубривима, препознавање сарадника у биљкама и животињама око нас и мешовита садња“, појашњава Биљана.

 

 

Она каже да су на радионицама успјели да савладају мјешовиту садњу као један од основних метода његе тла и превенције болести и да су учесници стекли нове спознаје које су им промијениле перцепцију саме природе. Постали су свјесни да је у природи све што им је потребно, да је потребно да уче како би препознали ресурсе које ће употребити за узгој властите хране.

„Наши учесници на пројекту су уједно и емитери ове јасне еколошке и биолошке идеје и методе јер о томе преносе своја искуства околини, мењајући њихову свест и сами постајући ментори у сопственом окружењу. Бањалучка градска башта је тренутно школски пример био узгоја и место где учимо да је човек део природе. Прво морамо да волимо самог човека да би га љубављу вратили природи. Законе природе није донео човек и на нама је само да их испоштујемо. Зато био узгој, као наш атавизам, као уснулост која захтева буђење, није захтеван ни у једној сфери рада осим у сфери стрпљења. Морамо стрпљиво да посматрамо природу, да учимо од ње и да нам у првим сезонама, док још није успостављена контрола предаторског ланца, наши губици буду лекције, јер нас води јасан циљ који подразумева доследност у поступању“, истиче Биљана.

 

 

Милка Тамамовић, менторка „Бањалучке градске баште“, каже нам да у данашње вријеме  човјек једе оно што му је маркетиншки добро представљено и лијепо упаковано, а још ако је на акцији или је цијена ниска, онда је то "пун погодак".

„Наш организам акумулира штетне материје које блокирају одбрамбени механизам, имуни систем постаје немоћан и губи контролу, организам постаје жртва болести. Тешко је тада помоћи иако је човјек тад спреман све да ради да нађе излаз и пролази путевима пакла са неизвјесним крајњим исходом. Да би био тога поштеђен човјек мора да размишља на вријеме док је још у доброј кондицији и здрав. Сваки појединац мора да размисли о својој прехрани, да пита и истражује одакле стиже храна коју купује, гдје и како је гајена, чиме је третирана од сјемена до њихове трпезе. То је врло напорно, али једини исправан начин“, каже за БУКУ Милка Тамамовић.

Она истиче да наши људи морају схватити шта је то здрава храна, да разумију појмове конвенционално, органски, еколошки и био узгојено, да знају каква је разлика у тим појмовима.

„Човјек мора да научи да препозна и да схвати да 'домаће' не значи и 100% исправно, да то говори само о мјесту производње, али да није гаранција квалитета и исправности хране. Кад све то савлада, мора да тражи и захтијева најбоље за себе и за своје дијете, како у кући, тако и у вртићу, школи, болници. Кад све ово буде јасно и примијењено, створиће се баланс потражње и понуде, човјек неће моћи бити лако преварен и цијели ланац ће се уклопити у складу са потребама. Купац тражи најбоље, продавац ће му морати то набавити, а произвођач ће се трудити да то на најбољи начин произведе у складу са траженим стандардом“, каже наша саговорница.

 

На питање које се све биљке узгајају у овој башти, Биљана Бановић нам каже да су им њихове биљке уједно и највећи помагачи у анализи самог тла.

„Као индикатори тла су нам од највеће користи дивље биљке, али онда када одрадимо култивисање тла, ту улогу преузимају узгојене биљке. Тло, с којим смо се сусрели у башти, је за нас непознаница и тек у овој сезони, посматрањем раста биљака, ми се међусобно упознајемо. У башти се узгајају све врсте поврћа и понеко воће. У овој фази вегетације неке од врста нам јасно говоре о промени структуре тла на неким локацијама и о неопходности да ми лично у наредној сезони обратимо пажњу на распоред биљака и појачамо мере биолошких метода. На једном од предавања смо причали о томе како се успоставља однос између човека и ледине која је обрађена први пут, како се ми енергетски постављамо према живом свету чија смо гнезда разрушили и колико је важно да нас руководе јасни циљеви био узгоја. Те прве сезоне су чудесне, јер су и фазе најбољег учења о тлу, биљкама и нама. Тренутно је у башти почела берба краставаца, тиквица, лука, салате и блитве, а ускоро очекујемо и бербу махунарки и паприка. Оно што је једино важно су усклици задовољства када наши чланови угледају своје прве плодове и постају свесни да су практично остварени, да су научили и да је узгој властите хране лак и неопходан. Већ сада имамо значајан проценат људи који ће након нашег едукативног полигона да заснују баште на својим имањима на селу, при чему сама Бањалучка градска башта даје велики допринос руралном развоју. То и јесте један од циљева пројекта“, појашњава она.

 

 

Милка Тамамовић годинама у околини Бањалуке узгаја старе, али и егзотичне културе, па је са тим узгојем наставила и у градској башти.
 
„Баште су пуне страрих наследних сорти свих повртних култура. Највећи дио сјемена тих сорти смо им Биљана Бановић и ја из својих колекција издвојиле. Крајем љета ће све то бити видљиво. Биће весело када баштовани буду брали своје плодове различитих сорти парадајза, свих могућих боја и облика, жутих, зелених, црних, шарених, крупних, ситних, срцастих, јајастих, округлих, таквих паприка, чилија, тиквица, кукуруза, краставаца, махунарки, лубеница, диња, купусарица, цвијећа. Већина баштована први пут гаји поврће за своје потребе и први пут ће се сусрести са гајењем за наше просторе нове егзотичне биљке физалис, томатилло, кивано, батат, луфа, тиква, кикирики, чичока... Многи од њих први пут гаје те биљке, а да никад плод уживо нису ни видјели. Биће то занимљиви сусрети и коментари“, рекла нам је Милка.

Биљана Крндија, чланица и корисница  „Бањалучке градске баште“, прича нам да је за рад у градској башти потребно доста времена и много труда, нарочито ове године, јер су они пионири пројекта.

 

Фото: Чишћење терена

 

„Земља је први пута сада обрађивана и требало је доста засукати рукаве. А сезона оваква каква је, са 45 дана непрестане кише, све је још више зачинила. Састало се припремање земљишта са сађењем иначе ранопрољетних култура, као што су мрква, першун, и скоро па љетним културама попут парадајза. Али све се стигло. Сљедеће године се надамо много лакшем послу“, рекла је за БУКУ Биљана.

Она каже да се у ову причу сама упустила, па је потребно да се доста сама ангажује.

„Седмично сам у башти преко 10 сати. А у почетку, док сам припремала земљу и све посадила, било је и више од 15 сати седмично. С тим да се сада мање ради и можемо се и дружити. Мени је башта мјесто физичког умора, али психичког одмора. Кренула сам првенствено са идејом и циљем узгоја здравог поврћа за своју породицу. Сада,  поред тог циља, произашло је пуно више циљева и добробити. Као што сам већ рекла, овдје се психички одмарам, повезаност са земљом и биљкама има терапеутско дјеловање, дружење и помагање људима из баштенске заједнице и наравно радост при сваком новом плоду су само неке од добрих ствари овдје у башти. Башта је постала мјесто духовног раста, дружења, упознавања, стицања нових, великих знања и повратка природи“, каже Биљана.

 

 

На крају нашег сусрета, Горан Пивашевић нам каже да можемо примијетити да пројекат баште није само баштованство.

„Баштованство је конкретно тематика овог пројекта, а да би сваки пројекат успио, поред тематике морају се убацити и међуљудски односи. Зато кроз овај пројекат радимо и на изградњи квалитетних односа међу људима који су сада активни у овом пројекту. Тај однос се огледа у њиховим међусобним односима, а и њихов однос према том простору у којем стварају своје баште. Гледајући ван овог пројекта, потребно је радити са грађанима и утицати на то да им се покаже на који начин они лично могу радити на развијању свог окружења, како да 'изађу' из својих приватних простора и заједно са другим грађанима 'уђу' у јавни простор и учине га квалитетнијим“, рекао нам је на крају нашег сусрета у башти Горан Пивашевић.

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.