Јелена Васић, МИ „Тривас“ из Прњавора: Занемарили смо носиоца наше економије, а то је човјек на селу!

На свим руководећим функцијама у овој фирми су жене, од директора предузећа до руководилаца одређених радних служби и радних јединица у оквиру производње.

Maja Isović Dobrijević / 27. новембар 2019

Foto: BUKA

 

Јелена Васић, економиста по струци, расла је заједно са породичном фирмом Месном индустријом „Тривас“ из Прњавора. Са својом сестром директно је укључена у рад фирме, а од 2010. године налази се и на функцији замјеника директора. Јеленина сестра, такође економиста, руководи службом финансија и рачуноводства. Већ 15 година усмјерене су на рад и развој своје породичне фирме.

Са поносом истичу да њихова фирма запошљава више жена него мушкараца, иако то није карактеристично за ову браншу.

„На свим руководећим функцијама у нашој фирми су жене, од директора предузећа до руководилаца одређених радних служби и радних јединица у оквиру производње. Бранша у којој радимо је предодређена за мушки свијет, али у суштини, све послове које обављамо радимо тимски, јер ми смо ипак колектив који има доста и мушкараца. Жене ни у једном тренутку нису у подређеном положају. Када је ријеч о женама које раде код нас, њих карактерише систематичност и прецизност, што им даје лакоћу уобављању одређених послова“, рекла је у разговору за БУКУ Јелена Васић.

 

 

Она додаје да се посљедњих тридесет година статус жене у послу доста промијенио.

„Почели смо се ослобађати тих традиционалних стега под којима смо дуго били, а према њима жена је искључиво домаћица и мајка и у пословном свијету није се много истицала. То се заиста много мијења. Данас нам се пружају исте прилике као мушкарцима, само ми жене ипак морамо да се више боримо за одређене позиције, али прилике су нам исте“, истакла је Јелена.

ЗАНЕМАРУЈЕМО СВОЈЕ РЕСУРСЕ

На питање колико је у данашње вријеме једном привреднику тешко опстати на тржишту у Босни и Херцеговини, Јелена каже да је доста тешко, јер основне ресурсе занемарујемо.

„Увијек истичем да је есенција друштва тотално обезвријеђена, а то је човјек на селу, који је код нас носилац привреде, без обзира да ли је ријеч о нашој бранши или аграрној грани. Мислим да смо занемарили носиоца економије. Тешко је, али се боримо. Мислим да је код свих иста ситуација, без обзира на браншу“, истиче наша саговорница.

Она додаје да велики број радника одлази у иностанство, а њихова фирма тренутно запошљава 83 радника.

 

 

„Раднике покушавамо стимулисати добрим платама и неком добром атмосфером у радном колективу, јер није ни плата само пресудна, већ и други услови које фирме нуде. Једноставно, покушавамо на све могуће начине задржати људе да не иду. Радника је тешко задржати, јер материјални фактор није више пресудан. Људи су незадовољни комплетном ситуацијом. А ми као привредници стварно се трудимо да им понудимо што боље услове, да направимо једну породичну атмосферу и да људи остају овдје“, каже Јелена.

Производи „МИ-Тривас“ из Прњавора могу се наћи на полицама у маркетима широм БиХ, а имају амбиције да извозе у Црну Гору.

„Што се тиче Европске уније, ту нису усклађене законске регулативе за црвено месо и ми месо не можемо извозити. Сљедећи корак је можда Србија, мада они имају доста другу традицију у овој врсти производње, па је и конкуренција велика“, истиче Јелена.

ПРОДАЈУ СВЕ ШТО ПРОИЗВОДЕ

Када је ријеч о извору меса, наша саговорница каже да колико год могу откупљују домаће сировине, а у оном моменту кад се исцрпе сви ресусрси, онда су, као и сви остали, принуђени да увозе.

„Потребно је разбити предрасуде и око увоза меса. Стално се по медијима провлачи теза да се увози све и свашта. Ни то није тачно. Наше ветеринарске контроле заиста раде свој посао. Контролишу све и један улаз, чак су контроле ригорозније у односу на унутрашње сировине. Европска унија има јако високе стандарде када је у питању и узгој и само расијецање меса, тако да у ову земљу не може, тека тако, ући све и свашта“, рекла је Јелена.

 

 

Месна индустрија „Тривас“ комплетну производњу дијели на трајне сухомеснате производе, трајне кобасице, полутрајне димљене производе, полутрајне барене кобасице и конзервирани програм.

Јелена каже да тренутно продају све што производе, а чак су им за одређену групу производа капацитети мали.

„Наша годишња производња је отприлике око 2 хиљаде тона, то је око 150 тона мјесечно, а то је неки средњи ниво предузећа што се тиче производње. Тренутно немамо проблем што се тиче пласмана производа, имамо своје комерцијалне службе на терену, а заступљени смо у већини малопродајних објеката у БиХ и у великим трговачким ланцима“, каже на крају разговора Јелена.

 

 

 

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.