Јелена Вељача направила је велику ствар за све нас. Свидјело се то неком или не

У Загребу се у суботу окупило више од пет тисућа људи на просвједу под називом #спасиме, на којему се указивало на проблем насиља, напосе над женама и у обитељи, у хрватском друштву

Gordan Duhaček / 20. март 2019

У исто вријеме је и више стотина људи у оквиру исте просвједне иницијативе изашло на улице других хрватских градова. Покретачица иницијативе #спасиме, као и припадајућег просвједа, позната је глумица и продуцентица Јелена Вељача, која је заправо међу првима демонстрирала у Хрватској како то изгледа када нетко тко недвојбено има статус целебритyја одлучи моћ која с тим иде искористити за указивање на неки друштвени проблем, што је на Западу одавно уобичајена пракса.

Вељача није прва позната особа с, увјетно речено, хрватске естраде која се огласила у јавности око неке друштвено релевантне теме - примјерице, Северина је своједобно указивала на проблем незапослености у вријеме владе Јадранке Косор, Миле Кекин је снимио антифашистичку пјесму “Ја нисам ваш”, док је Нина Бадрић отпјевала пјесму против побачаја “Желим живјети” - али је дефинитивно пионирка у томе да своје ријечи покуша претворити у конкретна дјела с дугорочним учинком.

Вељача као пионирка целебритy активизма у Хрватској

Притом је Вељача у многочему у изврсној позицији да њен целебритy активизам доиста уроди плодом јер је: 1. кроз године своје јавне присутности и каријерног успјеха дошла у позицију у којој је друштвено и материјално посве неовисна о било којој владајућој политици, па и актуалној власти Андреја Пленковића; 2. показала да је политички моћници сами по себи не импресионирају; 3. показала да је мање-више особа која ће рећи оно што мисли, и када је у праву и када није, што значи да се њоме не може тако лако управљати у корист нечије политичке агенде.

С друге стране, Вељача нема инсајдерско ни стручно знање свијета политике, провођења закона и рада институција, што отвара могућност да се изгуби у свим могућим компликацијама које улазак у та подручја подразумијева.

Циничне реакције на друштвеним мрежама

Због свега наведеног и није изненађујуће што су многи на друштвеним мрежама негативно и цинично реагирали на иницијативу #спасиме, што је додатно појачано вјештим упадом премијера Андреја Пленковића у цијелу причу. На Вељачу долазе и напади с националистичке стране те јој се замјера што тренутно ради на серији која се снима у Београду. Тако се њу приземно покушава дискредитирати као “Јелену Фебруар”, но тај је националистички идиотизам толико јадан да се њиме и нема смисла детаљније бавити. Но има смисла детаљније се позабавити тезама да је цијела ствар у вези с покретом #спасиме заправо велика ПР операција Пленковићеве владе, као и да постоји реална опасност да ће пристанак на сурадњу с Пленковићем цијели моментум ове иницијативе испухати ни у што.

У корист прве тезе свакако иде, нажалост, оправдани цинизам хрватског друштва, које је доиста изложено својеврсном хибридном медијском рату Пленковићеве власти, но она је ипак недовољно увјерљива јер су Пленковић и његови ПР стручњаци више пута показали да не знају извести ни једноставније пропагандне операције од овакве која подразумијева да би се Вељачу требало мјесецима унапријед регрутирати за нешто такво и све онда извести само да би Пленковић на самом просвједу у цијелу причу улетио као спаситељ.

Хоће ли Пленковић искористити Вељачу?

Друга је теза много увјерљивија јер доиста нема сумње да је Пленковић #спасиме одлучио искористити за властиту промоцију и гланцање имиджа премијера који реагира на вапај грађана, но истовремено је то и донекле неизбјежно јер циљ је Вељачине иницијативе потакнути друштвене и институционалне промјене када је ријеч о насиљу над женама, а ово потоње је немогуће без некакве сурадње с властима. Једноставније речено, сада се поставља питање је ли Вељача са својом иницијативом #спасиме упала у Пленковићеву ПР клопку и може ли та сурадња резултирати ониме што #спасиме жели постићи. За коментар о свему томе смо се обратили познатој активистици за права жена Сањи Сарнавки, која истиче да је била на суботњем просвједу, да је чак била и редарка те да је Вељачи помогла савјетима када ју је за њих упитала.

Сарнавка: Пленковић је препознао добар тренутак да се прикаже као фаца

Сарнавка каже да јој је Пленковићево појављивање на просвједу гадљиво. “Пленковић је очито процијенио, уз савјете својих ПР стручњака, да му је добро појавити се на просвједу, јер је видио да медији снажно прате ту иницијативу, коју је занимљива јер ју је покренула особа од које нитко то и није очекивао. Препознао је добар тренутак да се прикаже као фаца. Унаточ томе што није смијенио неспособну министрицу Наду Мурганић, унаточ томе што се претходно оглушио о просвјед новинара итд. Овдје је видио да то може бити добар тренутак за њега, да се свјетла рефлектора окрену према њему као доброчинитељу и човјеку пуном разумијевања. То ми је помало тужно у тој цијелој причи, што имамо тако лицемјерне политичаре, који немају интереса за грађане, него на особни пробитак и како сакупити још мало популарности”, објашњава Сарнавка.

С обзиром на то да је премијер доиста катастрофално реагирао на оптужбе Маре Томашевић у вези с насиљем њеног супруга Алојза, дугогодишњег члана ХДЗ-а и пожешког жупана, не чуди што је закључио да би се требао показати у бољем свјетлу када је ријеч о теми насиља над женама.

Вапаје Маре Томашевић упућене електронском поштом није регистрирао уз објашњење да му "нису принесени пажњи", да би онда мјесецима одуговлачио с избацивањем Алојза Томашевића из ХДЗ-а, што је на крају заправо било изнуђено притиском јавности и медија.

С друге стране, Сарнавка истиче да о Вељачиној иницијативи мисли “све најбоље”: “Она је то сама покренула и окупила тим жена око себе, одрадила је изврстан посао. Притом се и конзултирала с некима од нас које смо дугогодишње активисткиње за женска права.”

Пленковића треба прозвати ако не испуни обећања

Када је, пак, ријеч о састанку представница иницијативе #спасиме и Пленковића и његових министара и министрица у влади, Сарнавка истиче да је и сама Вељача “у интервјуу за Н1 након просвједа рекла да је свјесна како постоји бојазан да би Пленковић могао све то искористити само себи у корист и ништа не направити. Али када је већ добила прилику састати се с премијером, наравно да је требала отићи. Сигурно ће се и Пленковића прозивати ако ништа не направи. Очекујем да ће жене из иницијативе знати то извести”.

Састанак је резултирао низом конкретних обећања од стране Пленковића, али и неким смијешним обећањима, попут онога да ће влада до краја године увести СОС телефон за жртве насиља. Идеја да треба девет мјесеци да се оствари нешто тако у основи једноставно, за што у реалности треба тједан дана, посве је ридикулозна.

Сарнавка истиче да већ постоје едуциране волонтерке које знају све око тога како водити СОС телефон те да је потребно неколико дана да се реализира то Пленковићево обећање за које си је он дао рок до 1. сијечња 2020.

Бизарно обећање о СОС телефону до краја године

“Смијала сам се с Невом Толле баш око тога. Видјет ћемо што ће с тиме бити, јер лако је обећати. Нарочито ме занимају потези министрице Дивјак, која је такођер била на састанку с представницама иницијативе у влади. Како ће она сада то уклопити у грађански одгој о ненасиљу и родној равноправности? Скептична сам”, каже Сарнавка која је поприлично изгубила вјеру у позитивне потезе који би дошли од Пленковића.

“Када је Пленковић дошао на власт била сам оптимистична, мислила сам да он јест један еуропски усмјерен политичар. Сада сам као и многи схватила да баш и није. Он се у двије и пол године мандата није састао с људскоправашким организацијама да их пита које проблеме они сматрају важнима”, објашњава Сарнавка.

Проблем зван Нада Мурганић

Но још горе мишљење има о надлежној министрици Нади Мурганић, која води ресор који се бави обитељи и младима. “Промјена односа институција према питању насиља над женама и обитељског насиља је ужасно тежак посао, то је задатак од једног десетљећа. Скептична сам да је министрица Мурганић способна за то, а ту је она њена злогласна изјава у вези Маре Томашевић - 'Тако вам је то у браку.' - можда и најмањи проблем.

Па Мурганић је своједобно звала У име обитељи да судјелује у радној скупини о ратификацији Истанбулске конвенције. Тако да сам врло скептична према њој”, искрено каже Сарнавка. Позната активистица за женска права истиче и да #спасиме као назив иницијативе није феминистички, али и да је то можда позитивно с обзиром на превладавајући став у хрватском друштву по којему “грађани имају зазор од свега што је снажније идеолошки обојено”.

Подсјећа и да је судјеловала на Ноћном маршу за 8. март, који истиче као још једну изнимно позитивну иницијативу, али и да се на њему “нитко из власти није појавио јер је он од ових ултра Хрвата перципиран као антихрватски и превише лијево”.

Вељача без длаке на језику

Може се, дакле, закључити да је инзистирање на томе да је #спасиме аполитичан протест омогућило да се за њега заинтересира политика, односно премијер Пленковић, а вјеројатно је у свему улогу играла и проминентност Јелене Вељаче, која у својим медијским иступима након просвједа, а ни након што се састала с премијером, а онда и с предсједницом Колиндом Грабар-Китаровић, није видљиво ублажила реторику или се устручавала прозвати све оно што и даље сматра проблематичним. Примјерице, након просвједа Вељача је прозвала министрицу Наду Мурганић изјавивши да би се она требала осјећати "ужасно због тога што се жртве насиља обраћају мени на друштвеним мрежама, а не суставу који би их требао штитити". Колинду је, пак, прозвала јер се на просвједу није појавила, а након састанка је изјавила сљедеће:

"Ово је био састанак од симболичке важности за ову иницијативу - предсједница ју је подржала, ми смо разговарали о потенцијалним моделима, обзиром да смо свјесни њезиних овласти по питањима наших захтјева и покушат ћемо наћи модел у којем ће она и јавно подржати оно што радимо.

Што се тиче јучерашњег састанка с премијером Андрејем Пленковићем, он је за нас био конкретнији, много важнији у конкретнијим питањима и тамо смо наишли на добру вољу - то је мој особни дојам.'' Најбоља и најгора верзија Стога смо питали Сарнавку што јој се чини као најбоља верзија у вези с будућим дјеловањем иницијативе #спасиме, а која би била најгора. “Најбоља верзија би била да Пленковић, уз одређену контролу и корекцију да СОС телефон не буде средњорочни циљ, доиста испуни своја обећања. Првенствено би било важно интервенирати у образовање, с обзиром да истраживања показују да 70 посто младих сматра да је у реду да дечко удари цуру ако она погледа неког другог или му не посвећује довољно пажње. Најгора верзија је да се Пленковић мало сликао пред камерама и да онда ништа не подузме”, одговара Сања Сарнавка.

Она истиче да је Вељачина иницијатива “изузетно позитивна те се надам да неће све остати на тренутку славе Пленковића који је ето доброхотно дошао на скуп. Надам се да ћемо ову владу коначно присилити да проблему насиља приступи озбиљно. Насиље никад не можемо до краја искористити, али му можемо другачије приступати”.

Случајеви Младена Грдовића и Алојза Томашевића

 

Сарнавка напомиње да је уз институционалне промјене кључно и направити промјене у друштву те наводи два конкретна примјера - пјевача Младена Грдовића и жупана Алојза Томашевића. Први је осуђен за обитељско насиље, а другом се управо суди, но унаточ томе многи и даље радо иду на Грдовићеве концерте, укључујући и бројне жене, те он није доживио скоро никакву друштвену осуду или искључивање због обитељског насиља. Исто важи и за Томашевића. Њих Сарнавка наводи као примјере “игнорирања насиља” у хрватском друштву, умјесто да већини став иде према томе да се осуђује насилнике те да почињење насиља значи губитак друштвеног капитала.

Што је Вељачина иницијатива већ постигла

Без обзира што нетко мислио о иницијативи #спасиме те хоће ли се Вељача и њене сураднице успјети снаћи у новом изазову који представља сурадња с Пленковићевом владом, нема сумње да је ова иницијатива већ досад произвела низ позитивних учинака. Окупила је и на Фацебооку и на уличном просвједу тисуће грађана око једне изнимно важне друштвене теме, охрабрила је бројне жртве насиља да о томе коначно неком проговоре, а неке и да то учине у медијима, што је додатно придонијело сензибилизацији јавности. За једну глумицу, како се Вељача сама представила, која нема много искуства у организирању просвједа и грађанском активизму, то није мала ствар. Но још важније, то није мала ствар за хрватско друштво у цјелини, које је погођено валом бруталног обитељског насиља и насиља над женама, валом који власти више неће моћи игнорирати и због јавног притиска који је створила иницијатива #спасиме.

 

Преузето са Индеxа


Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.