ЈЕСТЕ ЛИ ЧУЛИ ЗА ПЛАСТИЧНУ ДИЈЕТУ? Сваке седмице поједемо по једну кредитну картицу

Према новом истраживању, свака особа седмично унесе око 2000 комадића пластике у своје тијело, што на мјесечном нивоу досеже 21 грам, а годишње 250 грама

BUKA / E.P. / 12. јун 2019

ilustracija BUKE

Недавно проведено истраживање показује велику могућност да седмично у свој организам уносимо просјечно пет грама пластике, што је пропорционално количини пластике у једној кредитној картици. Далбергова анализа проведена на аустралском Свеучилишту у Неwцастлеу наводи да свака особа тједно унесе око 2000 комадића пластике у своје тијело. На мјесечној разини то досеже 21 грам, а годишње наша конзумација пластике износи чак 250 грама.

 

„Но Пластиц ин Натуре: Ассессинг Пластиц Ингестион фром Натуре то Пеопле“ (Без пластике у природи: процјена људске конзумације пластике из природе) је прва глобална анализа која користи податке из више од 50 различитих истраживања с темом људске конзумације микропластике. Резултати тог истраживања су изузетно важни за схваћање утјецаја пластичног загађења на људе, те потврђују хитност конкретног дјеловања у сврху смањења негативних утјецаја на екосуставе.

 

 

 

 

Генерални директор WWФ-а Интернатионала Марцо Ламбертини поручује: „Ово откриће би требало пробудити владе и потакнути их на дјеловање. Нема пластика негативан утјецај само на оцеане, водене токове и морски живот, већ је и у свима нама. Нужно је почети дјеловати на глобалној разини и кренути одмах рјешавати ову кризу.“

 

„Истраживање испитује штетност пластичног загађења за људско здравље, али морамо узети у обзир да су утјецаји пластике пуно шири проблем, који се може ријешити једино утјецањем на извор пластичног загађења. Ако не желимо свакодневно конзумирати пластику, морамо престати производити милијуне тона пластичних производа, који напосљетку завршавају у нашем околишу. Како би зауставили пластичну кризу, морамо потакнути владе, корпорације и опћенито потрошаче на хитно и конкретно дјеловање, те постићи глобални споразум с глобалним циљевима који се боре против пластичног загађења.“

 

Истраживање указује на широк распон различитих узорака конзумације пластике. Узимајући у обзир ограничења почетне фазе истраживања, резултати упућују на глобални просјек људске тједне конзумације пластике у износу од 5 грама.

 

Највећи извор пластике коју уносимо у тијело у цијелом свијету је вода – како флаширана тако и она из славине - при чему су видљиве огромне регионалне разлике, са двоструко више пластичних честица у води САД-а и Индије, него ли Еуропе и Индонезије. Неки од прехрамбених производа с највишом стопом пластичних честица су шкољке, сол и пиво. Резултати показују како је проблем пластичног загађења универзалан и директно погађа људе, због чега је још горе што владе не пружају одговарајућа рјешења за спрјечавање доспијевања пластике у околиш и наш ланац исхране.

 

 

 

 

 

Анализа позива свјетске владе на подузимање конкретних акција и заузимање главне улоге у рјешавању проблема загађења дуж цијелог ланца опскрбе. Од произвођача, до јавних тијела и самих потрошача, сви требају преузети одговорност за кризу у којој се налазимо.

 

WWФ проводи глобалну петицију којом се позива на правно обвезујући споразум о загађењу мора пластиком, а за коју је већ прикупио преко пола милијуна потписа. Споразумом би се  успоставили национални циљеви и тражило транспарентно извјештавање твртки. Осим тога, споразум би требао осигурати финанцијску и техничку потпору земљама с ниским приходима како би се повећао њихов капацитет за управљање отпадом.

 

„Данас, у вријеме подизања глобалне свијести о штетности микропластике на околиш, ово истраживање по први пут показује прецизан израчун стопе људске конзумације пластике. Развијање методе претварања броја честица микропластике у масе помоћи ће у одређивању потенцијалних токсиколошких ризика за људе“, каже др. Тхава Паланисами, суводитељица пројекта и истраживачица пластике на Свеучилишту у Неwцастлеу.

 

Конзумација пластике је само један од многих проблема пластичне кризе. Она представља велику пријетњу за дивље животиње због уплитања у отпад и уништавања станишта. Уз све то, пластично загађење има и штетне економске посљедице, са годишњим утјецајем на морску економију у износу од 8 билијуна америчких долара, према подацима УН-овог Програма за околиш (УНЕП).

 

Више о кампањи „Пластична дијета“ пронађите на хттп://www.wwфадриа.орг/не_пластици/.

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.