Језива позадина легендарног хита: Звучи као љубавна пјесма, али је далеко од тога, музичара су инспирисале хорор сцене из концентрацијских логора

Канадски кантаутор Леонард Цохен један је од најцјењенијих глазбеника 20. стољећа с големим опусом и фасцинантном животном причом.

BUKA portal / 08. новембар 2019

Рођен је и одрастао у Монтреалу у жидовској обитељи. Мајка му је била поријеклом из Литве, а очева обитељ из Пољске. Кроз живот је проучавао друге религије па је пет година провео у будистичком самостану те је говорио да му се свиђа "универзална фигура Исуса Криста који је најбољи човјек који је икад ходао Земљом". Но, никад се није одрекао јудаизма.

"Мој пријатељ Бриан Јохнсон рекао је да никад нисам чуо за религију која ми се није свидјела. Зато сам покушао исправити тај дојам да тражим нову религију поред јудаизма. Итекако сам дио те традиције и практицирам вјеру, као и моја дјеца и то никад није било питање. Истраживања других религија и сустава вјеровања свакако су обогатила и продубила схваћање моје традиције", рекао је своједобно Цохен.

А једна од његових пјесама која је свима позната искључиво као љубавна заправо је инспирирана холокаустом, односно сценама из концентрацијских логора. Ради се о пјесми "Данце Ме То Тхе Енд Оф Лове" с албума "Вариоус Поситионс" из 1984. године.

"Занимљиво је како пјесме почну јер у сржи сваке пјесме постоји сјеме које ти је нетко дао или си га узео из свијета. Зато је процес писања пјесме тако мистериозан. А ова пјесма је дошла од сазнања да су у неким нацистичким концентрацијским логорима поред крематорија стајали гудачки квартети. Ти су људи били присиљени свирати док се покрај њих догађа хорор, а и њихова је судбина била иста. Свирали су класичну глазбу док су други затвореници убијани и спаљивани. Дакле, та глазба, 'Данце ме то yоур беаутy wитх а бурнинг виолин', представља љепоту живљења, крај овог постојања и крај страсти у нашој егзистенцији. Али, то је исти језик који користимо да бисмо се препустили вољеној особи па није битно која је идеја иза те пјесме, битно је да се осјети страст", рекао је Цохен.

Свој сусрет с пјесником своједобно је описао српски књижевник и преводитељ Владислав Бајац.

"Завршио сам био пријевод његове књиге пјесама 'Снага робова' и сматрао сам да је природно да га упознам па сам отишао сам на грчки оток Хyдру, гдје је боравио преко љета. Хyдра је тада била без промета, без струје и туриста, обично село. Питао сам разне продаваче на обали за њега, али нитко од људи који ту живе није знао о коме говорим. Сјец́ам се да сам ушао у трговину у којој се у позадини чула Цохенова пјесма, питао за њега, а продавач је рекао 'Па, ево га'. Ти мјештани годинама нису знали да овај познати Канађанин проводи по пола године на њиховом отоку, да ту живи.

Лутајуц́и тако по обали, угледао сам га како сједи у кафићу која гледа на луку и обалу. Полако сам прилазио и — како се то ради у сусретима те врсте — упитно сам изговорио 'Леонард Цохен?', а он је дуго шутио, толико да је вец́ било неприродно. Брзо сам рекао тко сам јер сам полако наслуц́ивао о чему је ријеч. Неколико мјесеци прије тога, у просинцу 1980. у Неw Yорку је убијен Јохн Леннон и Цохен ми је послије рекао да је био сигуран да сам један од оних који су код њега дошли с пиштољем", испричао је Бајац.
 

Преузето са 100 посто


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.