Јордан Петерсон, 12 правила за живот

Ако неко зна наше мане, грешке и глупости, то смо ми сами. Последица тог знања је подсвесно умањена брига према себи. Јордан Петерсон каже у шали да познаје људе који би брже купили лек свом псу него себи.

Jordan Peterson / 18. април 2019

Јордан Петерсон је канадски професор клиничке психологије на Универзитету Торонта. У протеклих годину дана стекао је огромну публику својим предавањима која су свима доступна на његовом јутјуб каналу, као и својим гостовањима на разним телевизијама.

Теме његових предавања су веома разнолике. С једне стране, највише су га прославиле оштре критике постмодернизма и политичке коректности. С друге стране, то су савети омладини како да преузму одговорност за своје животе и како да се носе с многим, све бржим политичким и културолошким променама. Тренутно важи за највећег борца за право слободе говора у Канади.

На његов рад, начин размишљања и схватање света највећи утицај имају Достојевски и Карл Јунг. Објашњавајући људско понашање, нешто попут Јунга, Питерсон се користи митовима и религијом, сматрајући да се ту налазе темељи филозофије данашње западне културе.

Када говори о младим људима 21. века, Јордан Петерсон је донекле изненађен колико су основне вредности уздрмане, кад је он постао познат захваљујући фразама попут Среди своју собу и Говори истину.

Преко двадесет година такође ради као психотерапеут и из огромног искуства извукао је многе поуке. Тако је настала књига 12 правила за живот. У књизи Јордан Петерсон говори о врло познатим проблемима, али на јединствен и понекад ненамерно духовит начин.

 

12 правила за живот

  1. Стој усправно и забаци рамена.

Као последица комплексности нашег нервног система, некада је просто лакше почети од неког једноставнијег, али сличног, као што је нервни систем јастога. Истраживањем хијерархије доминације код јастога закључено је да је количина излученог серотонина уско и пропорционално повезана са висином положаја у друштву.

У огромној већини случајева, ови подаци су исти код људи.

Када стојимо усправно и забачених рамена — лучимо већу количину серотонина, што директно утиче на нашу одлучност и доследност при постизању наших циљева.

Наравно, поента није сасвим једноставна колико и правило и конкретан пример. Поука овог поглавља је свакако дубља. Ако имаш слику особе која желиш да постанеш — понашај се као та особа. Ради оно што те чини јачим.

  1. Третирај себе као да си особа до које ти је стало.

Ако неко зна наше мане, грешке и глупости, то смо ми сами. Последица тог знања је подсвесно умањена брига према себи. Јордан Петерсон каже у шали да познаје људе који би брже купили лек свом псу него себи.

Дакле друго правило је обртање оног врло познатог чини другима што желиш себи. Побољшање себе није само право, већ обавеза која може имати огроман утицај, како на појединца, тако и на друштво.

Кроз живот сви имају огромне потешкоће, колико год деловале појединачно и непоновљиво. Јордан Петерсон уз ово правило воли да дода поуку из библије — Воли грешника, али мрзи грех.

  1. Спријатељи се са људима који ти желе све најбоље.

Јесте ли некад имали добру вест коју сте поделили са пријатељем, а као одговор нисте добили Браво! или Супер! већ причу о томе како се том пријатељу некад десило нешто добро? Или јос апсурдније — Како се некад некоме кога познаје десило нешто добро?

Ако је размишљање Јордана Петерсона исправно, такав пријатељ није добар.

Добар пријатељ подржава напредак који води ка циљу који покушавате да постигнете. Подржавањем порока и осталог самодеструктивног понашања се баве лоши пријатељи који својим нихилизмом или просто неуспехом, желе и људе око себе да повуку ка доле.

Закључак, добар пријатељ је онај који се искрено радује твом успеху.

  1. Пореди се са собом од јуче, а не са неким другим од данас.

У животу сретнемо невероватан број људи и веома су велике шансе да је сваки појединац у нечему бољи од нас. Поређење са другим људима није продуктивно и води ка огорчености.

Треба пронаћи идеал који ће имати улогу судије наших дела у животу. Сваког дана треба да се запитамо Шта могу данас да урадим, чиме ћу постати бољи него што сам јуче био?

Твој живот је на више хиљада начина другачији од било којег туђег. Просто, ако желиш да будеш веома богат, не труди се да будеш Билл Гатес, већ замисли себе богатог и тежи сваког дана ка томе.

Јордан Петерсон такође саветује да циљ треба поделити на више мањих циљева, тако да могу бити достигнути релативно лако, а да ипак буду довољно велики да пружају потребно задовољство. Попут детета које почиње са бауљањем, па корак или два, све док не почне да хода нормално.

  1. Не дозволи деци да раде нешто што ће те натерати да ти се не свиђају.

Овај савет за родитеље звучи далеко чудније него што заправо јесте. Из личног искуства, као из искуства стеченог психотерапијом, Јордан Петерсон сматра да је врло наивно рећи Не може да се деси да ми се не свиђа моје дете!

Неке од најстрашнијих мргуда слатко дете може да разнежи, али наравно не ако увек без престанка вришти. Оно што је паметно урадити, јесте да учите дете да се понаша пристојно и да привлачи пажњу друштва на добар начин. Такав начин социјализације ће му отворити многа врата у животу и свакако ће утицати позитивно на развој његове личности.

  1. Среди своју кућу пре него што почнеш да критикујеш свет

Јордан Петерсон сматра пребацивање сопствене кривице на колективну кривицу друштва ствара озлојеђеност према свету и зауставља прави, лични напредак.

Постави себи темељ, сопствену подлогу на којој ћеш да стојиш — У супротном, неко дуги ће то урадити уместо тебе. Напредак до сопствених циљева није магија, то је унапређивање себе.

  1. Тежи ка нечему значајном (А не искључиво корисном)

Када неко каже да је сврха живота бити срећан, благо речено, аутор ове књиге има изузетно неслагање с тим. Он сматра да је такво размишљање фундаментално погрешно и најрадије то објашњава музиком — Весела мелодија коју чујете чекајући на телефону или у лифту никако не може бити боља од трагичне сонате Бетовена. Сходно томе, тражите дубину и значај, а не пуку површну срећу.

  1. Говори истину — Или бар не лажи

Желиш да будеш бољи човек? Почни од претпоставке да већину ствари које говориш ниси ти измислио, нити си сигуран да верујеш у њих. Говори истину и посматрај како почињеш да се осећаш јаче и стабилније. Већина људи свесно говори лажи ради простог конформизма.

Макар био прост, необразован или пристрасан, формулиши исправно речи и говори истину. Јордан Петерсон верује да само на овај начин човек може да се развија исправно као јака личност. Ако ти то делује тешко, бар прекини да говориш ствари за које знаш да су лажи. Лажи су очигледне и чине те слабим.

  1. Претпостави да особа са којом разговараш зна нешто што ти не знаш

Ово је јасно — Најбоља одлика једног интелектуалца свакако није свеобухватно образовање, већ стална жеља да учи још. Јордан Петерсон поставља питање: Желиш ли да будеш у праву или да научиш нешто ново?

Заиста слушај шта људи говоре, немој само да чекаш да искажеш свој став. Радуј се конструктивној критици јер не желиш да победиш у свађи, желиш да решиш и поправиш проблем. Уосталом, није ли путовање лепше и корисније од вечног мировања у кући.

  1. Говори прецизно

Идеја слободе говора према Јордану Петерсону има веома дубок значај. За њега и многе мислиоце пре њега, да бисмо постали свесни нечега, то нешто мора да има назив. Мора да има реч која је одређена само за ту ствар. Тада појам излази из хаоса и постаје нешто јасно, колико год ужасно и страшно било.

Одлично ову појаву пореди са ликом из серије романа Хари Потер — Волдеморт, чије име се не сме изговорити. Онај ко пробије баријеру говора, тај ће савладати најстрашнија чудовишта.

Дакле у лошем, тешком односу са неким, ту тешкоћу осећамо физиолошки све док је не именујемо. Када свој проблем дефинишеш, углавном га аутоматски и решаваш.

  1. Не замарај децу када возе скејтборд

Још једно поглавље посвећено родитељима и генерално — одраслима. Јордан Петерсон је једном приликом мало озбиљније посматрао децу како возе скејтборд и био је избезумљен ризицима којима се она ижлажу. Када је школа одлучила да преправи гелендере и степенице тако да онемогући даље скејтбордовање, аутор ове књиге се томе противио.

Мотивација за такву, помало смешну борбу за једног професора на универзитету је врло занимљива. Наиме, он то опасно понашање, мада схвата да је некад само последица глупости, гледа као спонтан процес развијања личности једног детета.

Забрањивањем одређених активности деци, успоравате или у потпуности заустављате развијање личности и сасвим сигурно ризикујете да их претворите у плашљиве и слабашне особе.

  1. Помази мачку када је видиш на улици

Без бриге, правило важи и за љубитеље паса. А оно говори свакако о добробити искоришћавања позитивних ситница у сред лоших ситуација. Видиш прилику за пријатну интеракцију са неким — просто је искористи.

Поред тога, како писац каже, ово најемотивније поглавље говори о мукама људске душе и како се борити са тим трагедијама за ум, попут депресије.

Велике и дубоке проблеме не треба решавати одједном, тражећи савршено решење које све враћа у стање мира. То просто не функционише тако. Ако су животне околности грубе и болне, не планирај далеко у будућност, планирај у року од два минута. Тешки проблеми се решавају ситним корацима.

Како аутор каже, групи за коју је писао правила, он сам припада и заувек ће припадати.


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.