Каћа (19) из Бањалуке: “Ни не знаш шта све можеш издржати”

Каћу сам видела на Инстаграму и наравно да ми је њена лепота привукла пажњу. Поред лепоте, и та лепа глава без косе.

Selena Ribić / 30. јул 2021

 

И од тада јој се дивим - 19-годишња девојка која не само да се изборила са акутном леукемијом, него је и своју борбу храбро приказала јавно.

Катарина Тривић је из Бања Луке и пре само месец дана је завршила средњу школу. Цео живот игра тенис и одувек је желела да се бави модом, али то ће, како каже, морати мало да сачека. Опоравља се од трансплатације и тежи томе да се врати животу, какав је био пре болести.

У децембру прошле године осећала се лоше и малаксало, те је одлучила да оде да извади крв. Како налази нису били добри, отац јој је саопштио да има тешку болест која се дуго лечи, али да се не плаши.

„Нисам имала појма о чему се ради. Сви око мене су плакали, па сам и ја, иако нисам знала шта се дешава”, каже Каћа за Задовољна.рс.

 

Требало је да остане у болници у Београду свега пар дана да би обавили даље анализе и прегледе, и надала се да ће се вратити на време да прослави дочек Нове године.

„Пролазиле смо кроз ходнике и кренуле према одјелу „акутне леукемије”. Надала сам се да не видим добро, да умишљам, да то није то. Кренула сам да плачем, нека докторица ме загрлила и говорила како ће све бити добро и како је ту Невена која ће да ме орасположи. Њој се дешава исто што и мени.”

Није могла да верује да се њој то дешава, као што врло често буде случај са таквим пацијентима. Седнеш и питаш се зашто ја, како се ово мени баш десило, кад сам цео живот здрава. Дозволила је себи да тугује и да се исплаче.

„Онда сам схватила да од тога нема ништа и да сигурно нећу ништа добити тиме. И да је то дио мене и морам да се борим са тим. Мислим да сам се излијечила јер од тог тренутка до краја нисам то схватала као нешто страшно, већ као грипу која ће да прође и ја ћу опет бити добро. Нисам хтјела да знам ништа о болести, сем што сам морала.”

Период примања хемотерапије и најјачем човеку на свету, тешко падне. Тај бол се не може ни описати, нити исцрпљеност која делује као да лелујате између збиље и сна. Страх и негативне мисли су неизбежне, и не може човек потпуно да се ослободи тога. Зато су ту људи који када поклекнеш, једноставно својим постојањем терају да гураш даље.

„Мама. Долазила је сваки дан два пута дневно, пењала се на лотре само да ме види. Њен осмијех када ме назове са прозора, а ја могу да причам је нешто неописиво што ми је давало снагу. Прво због ње нисам смјела да одустанем.”

 

Подршку су јој пружали сви, отац, браћа, момак Милош и њено друштво, и тако је схватила колико је вољена. И да има толико ствари које жели да уради, а још није.

„Схватила сам да не смијем да одустанем, да сам тек почела свој живот и да он не смије да се заврши.”

Чак и у болести, и у примању хемотерапије и уопште у борби за живот – физичке промене не падну лако. Остане тај твој лику у огледалу бар који је и даље онај стари. И ретко ко добро подноси када тај лик почне да се мења. Када су јој отпале коса, обрве и трепавице, и личе почело да отиче од лекова, није се осећала као своја.

„Нисам видјела себе. Осјећала сам се као у туђој кожи и није ми било уопште пријатно. Имала сам разних тренутака када се шалим на рачун тога и када ме баш брига, али и оних када плачем по два сата, јер немам дугу смеђу косу.”

 

Пак, свако искушење нас нечему научи. Како ти се окрене живот наопачке, па се полако враћа, тако се окрене и поглед на свет. Како и сама каже, схватила је шта су праве вредности и шта је заиста у животу битно. Шта су приоритети и ко су људи, а ко не. Како кад осетиш и ону другу страну, ону лошу – одрастеш преко ноћи.

Каћа је тренутно у фази опоравка, након чега жели да заборави овај ружан сан. И да се врати свом нормалном животу као да ништа није било.

„За мене је ово нови почетак у сваком смислу. Имам жељу да покренем хуманитарну организацију гдје би се помагало људима обољелим од леукемије, скупљао би се новац, а и помагало би се ментално. Знам колико је мени значило.”

Она је млада, и није фер што је живот овако тестирао. Али је борац, и зато за све нас има речи подршке: „И кад је најтеже и кад мислиш да не можеш више, вјеруј. Можеш. Ни не знаш шта све можеш издржати. Колико год је тешко немој одустати, мораш се борити. Неко вани те воли. Неко чека да ти побједиш овај меч. Немој га изневјерити. Немој изневјерити себе.”

 

Нова.рс

Задовољна


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.