Како да направите подцаст због којег нећете морати да продате бубрег?

Шта морате да знате уколико желите да се упустите у авантуру звану подцаст?

Ivan Minić / 10. јун 2019

 

Пре нешто више од годину дана купио сам комплетну опрему која ми је била потребна за подцаст. Та идеја се кувала у глави дуго, али нисам био спреман да се посветим, а нисам хтео да то радим неозбиљно. Нисам веровао да могу бити редован, а да притом квалитет буде на нивоу на коме сам желео.

Крајем прошле године коцкице су се поклопиле – одлучио сам да ресурсе ставим у погон и воила. Појацало.рс је рођено. Истовремено је још неколико појединаца и медија покренуло неке своје формате у разним областима, те је коначно почела да се формира солидна количина квалитетног садржаја за слушање на српском језику.

Пре пар месеци и ИРЕX и Импацт Хуб покренули су низ радионица и занимљивих активности за промоцију и популаризацију подцаста, али и помоћ ауторима – што кроз савете, што кроз прилике да на хакатону који је организован обезбеде себи ресурсе за рад.

На неким од радионица био сам као посматрач, јер је међу окупљенима на бини и око ње било доста пријатеља и колега које волим и поштујем, па иако генерално не волим окупљања и људе, дошао сам да испратим догађај, а на последњој радионици сам и учествовао као један од панелиста.

На крају тог панела, уследило је дружење и питања људи из публике. Било их је и током панела, али обично на таквим местима, након официјалног дела уследе много конкретнија и детаљнија питања, јер је људе срамота да кажу да нешто не знају – па у 1-на-1 ситуацији то лакше претуре преко уста него пред пуном салом.

И било је ту разних питања, али доста њих је заправо имало ону дилему какву би можда требало решити пре свих оних осталих активности које су обављене.

Како да снимим подцаст? Шта ми треба? Читао/ла сам и то је све јако конфузно…

Питам људе шта су читали и крену да ми објашњавају. Касније ми неки и пошаљу пар линкова и има ту неких заиста сјајних текстова. Неке од аутора и познајем и изузетно ценим. Има само један проблем…

Бескрајно су закомпликовали ствар која би морала, макар у старту, бити једноставна.

И није да није лепо истрчати на такав терен. Нисам никакав фудбалер, али има нешто у тој трави, нарочито ако је свеже ошишана. Само, није то заиста неопходно да би се играо фудбал. Треба лопта, мало отвореног простора, и пар ногу и друштво или макар зид. И то је сасвим ок почетак. А до осталог се може доћи временом.

Кључно питање је шта је МВП у овом конкретном случају, илити што би српски зет Ајнштајн рекао:

Дакле, уколико желите да саставите озбиљан сет за снимање подцаста, за две особе, и у то укључите рецимо видео компоненту (а објаснићу зашто видео касније), то би вас могло коштати ред величине 2.000 – 3.000 ЕУР.

Ок, али шта је циљ тога? Циљ је да добијете добар снимак, чистог звука вашег говора. Да ли вам за то вам треба изузетно скуп микрофон и озбиљан снимач или аудио интерфејс? Не.

За то вам је потребна релативно добро звучно изолована просторија. То можете урадити на разне начине, али у суштини, потребно је да део површина које рефлектују звук (равне и чврсте површине, рецимо тврди столови, прозори, зидови, замаскирате нечим што абсорбује тј. упија звук. То могу бити завесе, или нека тешка тканина коју мало више наборате, може бити ћебе или прекривач, или нешто слично. Не бисте веровали колико је воицеовер-а за рекламе снимљено испод ћебета.

Елем, професионално решење је сунђер за акустичну изолацију (оно сунђерасто што личи на картон за јаја). Проблем је што је он релативно скуп и квадрат је око 5.000-6.000 дин. Алтернатива томе је Азмафон који је грађевински материјал (изолатор) и он је 10 до 15 пута јефтинији. Иако није баш леп, савршено добро ради посао, а ако вам смета како изгледа, прекријте га неком тканином која изгледа лепо – ми јесмо.

Азмафон можда није леп, али сјајно ради посао – и притом је веома јефтин.

Поента је да 35-50% великих површина треба да буде покривено оваквим материјалима, а ако је просторија велика, није лоше да их буде неколико и у самом простору, тамо где не сметају.

Ако то урадите, сваки звук који будете снимали биће много чистији, и чиме год да снимате имаћете много бољи крајњи производ.

Ок, а чиме да снимамо?

Можете да пробате и телефоном, и врло могуће да ће, ако је довољно близу, а ипак не превише, и усмерен ка вама – звук ће бити добар. Можете да пробате и са бубицама. Оне јефтине су можда довољно добре за оно што желите.

Мој предлог је, нарочито ако имате саговорника, да између вас поставите аудио снимач. Не диктафон, он даје технички ок звук за даљи рад, али снимачи дају квалитетнији запис за слушање. Наплашили су вас да је то језиво скупо? Снимач какав вам треба је рецимо Зоом Х1н или Тасцам ДР-05, а њихова цена код наших дистрибутера је 100 ЕУР са ПДВ-ом. Веома су лагани, преносни и сјајни за рад. Алтернатива је да узмете неки од додатака за телефоне који га претварају у контензаторски микрофон. Али мој предлог је да заобиђете то. Променићете можда телефон, а додатак са следећим можда неће бити компатибилан.

Можете да купите неки леп УСБ микрофон (и они су од 100 ЕУР па на више). Моја препорука је ипак, купите или позајмите снимач. Преносан је, није вам потребан рачунар са вама, на снимању и сл. Можете да узмете и неки леп сталак, да бисте га позиционирали где треба између вас. То ће вас коштати неколико десетина евра.

И то је све што вам треба за почетак. Просторија у којој нема буке и која је лепо изолована, снимач и добра идеја.

Све остало – сведите на једноставно. Треба вам можда нека музика или најава, треба вам понеки ефекат. То се све може наћи онлине, и бесплатно, а може се и купити. А можда вам није ни неопходно. Суштина је садржај, форма није толико важна.

Монтажа није баук и веома лако и брзо ћете је савладати, а софтвер који вам треба је бесплатан и зове се Аудацитy (има и других, коме се не свиди).

Него… Зашто видео?

Видео доста компликује ствари. Видео значи да се разне ствари виде, а то значи да морате водити ствари и о томе, а не само ономе што причате. У мом случају, то значи да се виде и непримерене реакције, превртање очију и гестикулирање.

Али… видео нуди могућност да људима пласирате садржај на начин на који су навикли да га конзумирају. Аудио јесте сјајан, али маса људи је на видео платформама, пре свега на YоуТубе-у и Фацебоок-у (где ако подцаст уплоад-ујете као нативе Фацебоок видео, платформа ће вас фаворизовати много више него било који други садржај, а нарочито неупоредиво боље него што би био случај да схарујете YоуТубе). Дакле вама видео можда не треба, али треба вашим слушаоцима јер су они тамо где је видео.

Сетап Појацало.рс подцаста узиво изгледа много скромније него на снимку.

Такође, ако у перспективи желите да комерцијализујете ствар, видео је много једноставније и боље решење од само звука. Зашто? Па у видео формату можете да ставите лого на зид, или флашицу брендирану на сто или обучете брендирану мајицу или качкет и сл. У звучном запису једини начин да било шта такво урадите је да то кажете. То је тренутно, инвазивно, а без ефекта.

Иначе, тај видео не мора бити озбиљан и скуп, из више углова, са озбиљном монтажом и ефектима. То може бити снимак са јефтине акционе камере или телефона, само је битно да кадар изгледа пристојно и иоле уредно. Такву камеру можете купити на огласима за 50 до 100 евра.

Видео не мора изгледати спектакуларно, али – да поновим, звук мора бити јасан и чист. И мој предлог је да га снимате независно од видеа, па да их касније у монтажи синхронизујете.

Наравно, има случајева где видео није неопходан и само аудио има смисла. Ово горе се пре свега односи на масовну публику као примарну циљну групу.

Осим технолошког аспекта, шта још треба да знате?

Треба да знате да није лако. Можда заиста имате смисла за то, и можда све буде ишло као подмазано. Ако и не, немојте дизати руке одмах. Пробајте, вежбајте. Покушајте са људима са којима се осећате комотно. То је ок почетак.

Ако сте сами у свом подцасту, имајте у виду да ћете се можда осећати као лудак који говори у црну кутију. Причао сам о томе пре пар недеља у Појачалу, јер је слично искуству које сам прошао кад сам покушао да будем спортски коментатор.

Највећи проблем, нарочито ако имате неког искуства са јавним наступом је што феедбацк-а нема. Односно, нема га одмах, већ тек након што епизода изађе, а некада није лако водити причу, ако немаш феедбацк коме се прилагођаваш у ходу.

Али, ако не пробате, сигурно нећете успети. Пробате ли, можда се испостави да је то баш оно што вам је потребно да употпуните своје слободно време и свој уметнички, лични или професионални израз.

Овим текстом желео сам да вам покажем да финансијко улагање не мора бити велико и да је једино важно да је жеља довољно велика и да сте спремни да се потрудите.

ПС: Уколико имате неко питање или недоумицу, слободно се јавите у коментарима!

Извор: Нетокрација.рс

 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.