Како је позитиван призив савјести придонио заштити репродуктивних права

За многе непознат појам, позитиван призив савјести означава супротност много познатијем негативном призиву савјести, а представља борбу за доступност побачаја и заштиту женских репродуктивних права.

BUKA portal / 29. август 2019

Henry Morgentaler

 

Премда у нашем језику недостаје терминологије како би се разликовала ова два облика призива савјести, у енглеској литератури они су јасно разграничени. Готово увијек, у хрватском језику под појмом призива савјести подразумијева се онај негативни (цонсциентиоус рефусал), односно одбијање подузимања одређених радњи које су у супротности са савјешћу лијечника или здравственог дјелатника. С друге стране, постоји и позитиван призив савјести (цонсциентиоус цоммитмент) који допушта лијечнику извођење поступака за добробит пацијентице, често противно актуалним одредбама, правилима или законима.

Као реакција на кориштење савјести за оправдање ограничавања женских репродуктивних права, настаје појам позитиван призив савјести с намјером да покаже како религијска тумачења немају монопол над савјести. Тумачимо ли савјест као бригу за Другог чије потребе као етичко биће стављам изнад својих и чије благостање је за мене императив, није ли брига за добробит пацијената најважнији облик призива савјести?

Управо лијечницима и здравственом особљу који су поступали сукладно аутентичном нахођењу савјести, омогућујући скрб за жене када им је била ускраћена, можемо дијелом захвалити данашњу декриминализацију побачаја.

abortion caravan 1970

Просвјед феминистичког покрета Абортион Цараван 1970.

Утјеловљење позитивног призива савјести у 20. стољећу представља рад канадског лијечника Хенрyја Моргенталера, чија су дјела своједобно праћена диљем свијета. Либералан закон о абортусу какав познајемо данас у Канади можемо увелике захвалити његовој устрајности у залагању за легализацију побачаја.

Моргенталер, канадски лијечник жидовског поријекла, рођен је у Пољској коју је напустио тијеком Другог свјетског рата како би сигурност и срећу пронашао у Канади. У Монтреалу најприје започиње с радом као лијечник обитељске медицине, иако се већ тада занима за репродуктивна права те је један од првих лијечника који жене упознаје с контрацепцијом.

Убрзо, Моргенталер иде корак даље те држи говоре о нужности доступности сигурног побачаја, што доводи велик број жена и дјевојака к њему како би затражиле помоћ. Растрган између жеље да им помогне и страха од губитка угледа, каријере и судског прогона, Хенрy се ипак одлучује за прво те 1969. године отвара Клинику Моргенталер гдје је женама омогућен сигуран прекид трудноће.

Није на одмет нагласити да је рад Клинике у основи био илегалан, а функционирао је као јавна тајна. Наиме, од 1969. године на снази је закон према којем је извођење абортуса било допуштено само у оним болницама и клиникама у којима је постојао трочлани Одбор за терапеутски побачај (ТАЦ) који је одлучивао хоће ли захтјев за прекидом трудноће бити прихваћен или не. Према тадашњим правилима, провођење абортуса било је допуштено само у случају када је живот или здравље труднице било угрожено, оставивши тиме много простора за интерпретацију. Штовише, постојање Одбора није било обавезно за сваку болницу, а његово одсуство у одређеној установи значило је и немогућност извођење побачаја у истој. Чињеница да Клиника Моргенталер није имала наведени Одбор чинила је њезин рад протузаконитим. Без обзира на то, уживала је велику популарност, жене су долазиле из свих дијелова Канаде те је Моргенталер након свог првог ухићења изјавио да је до 1973. године извршио око 5 тисућа абортуса.

prosvjed ispred klinike u torontu 1983 nakon racije

Просвјед испред Моргенталерове клинике у Торонту 1983. након полицијске рације.

С обзиром на велик број пацијентица и бурне реакције јавности, било је питање времена када ће власти интервенирати. Године 1973. канадски лијечник ухићен је први пута, а након тога низ ухићења и судских расправа готово се непрекидно наставља. Од многих суђења Моргенталеру, два се сматрају кључним у његовој особној судбини, али и судбини женских репродуктивних права у Канади. Прво такво суђење започело је након његова ухићења 1973. године када је оптужен за протузаконите радње у Клиници Моргенталер. Намјерне прекиде трудноћа у клиници он не пориче, али користи своје право на позитиван призив савјести. Истиче како су његова дјела вођена начелом потребе, односно како је помогао женама чије су здравље и живот били угрожени. Његове ријечи допрле су до пороте која га ослобађа кривње.

Међутим, судац се не слаже с одлуком те га Жалбени суд осуђује на 18 мјесеци затвора. Тек након треће судске расправе и промјене закона којом је одлучено како суд не може поништити одлуку пороте, Моргенталер бива пуштен на слободу. Наведена измјена у раду пороте сматра се једном од најзначајнијих одлука у канадском правосудном суставу, а носи име управо према ономе на кога се први пута примијенила – Моргенатлеров амандман.

Након ослобођења, он наставља с радом, отвара нове клинике диљем Канаде, а у раду му се придружују и други стручњаци, др. Леслие Франк Смолинг и др. Роберт Сцотт. Након поновног ухићења слиједи суђење које ће заувијек промијенити законске оквире извођења побачаја у Канади. Овај пут, обрана ставља нагласак на то како чланак 251 Казненог закона, који допушта провођење абортуса само након одобрења Одбора за терапеутски побачај, изравно крши чланак 7 Закона о људским правима и слободама, чиме одузима женама право одлучивања о властитом тијелу. То им полази за руком те 1969. долази до дјеломичне легализације побачаја у Канади. Моргенталерово залагање за заштиту репродуктивних права жена коначно је препознато те 2008. године добива почасну Награду за хуманост. Исте године примљен је у почасни Канадски Ред.

prolajferi Toronto Star Photograph Archive

Просвјед пролајфера (фото: Торонто Стар Пхотограпх Арцхиве)

Иако свакако један од најзначајнијих лијечника чијој савјести можемо захвалити напредак у заштити женских репродуктивних права, Моргенталер није једини. У Енглеској је сличну улогу имао угледни гинеколог Алецк Боурне који је помогао у прекиду трудноће четрнаестогодишњој дјевојчици, жртви групног силовања. Када је оптужен за извођење илегалних радњи 1938. године, лијечник се бранио тврдећи како је радио за добробит пацијентице, с намјером да заштити њезино здравље, психичко и физичко, премда њезин живој није био у непосредној смртној опасности, али њезино ментално здравље јест. Др. Боурне ослобођен је свих оптужби, а наведени се судски процес сматра кључним у даљњој декриминализацији побачаја у Великој Британији, али и другим британским колонијама.

У Аустралији то је др. Цхарлес Кенетх Давидсон, који је оптужен за четири случаја извођења абортуса, а такођер је ослобођен под претпоставком да је прекид трудноће допуштен у случајевима када лијечник процијени да је нужан  за здравље пацијентице. У Кенији, Жалбени суд Источне Африке (ЕАЦА) ослободио је кирурга одговорног за прекид трудноће у случају Месар Сингх Басел, управо на темељу одлуке из судске расправе о оправданости абортуса у случају др. Боурнеа.

Диљем свијета и данас налазимо примјере позитивног призива савјести, односно лијечнике и лијечнице спремне на све како би помогле пацијентицама, неовисно о политичкој клими, религијским ограничењима или законским оквирима државе. Често се чује како лијечници у муслиманским државама одбијају чинити дјела која им власт налаже у склопу кажњавања својих грађана, попут ампутација или људског сакаћења. Здравствено особље у Италији одбија трансфер ембрија који су видљиво оштећени, иако су према закону дужни пренијети све ембрије настале тијеком поступка медицински потпомогнуте оплодње. Ако се усредоточимо на призив савјести у репродуктивној медицини, у католичким болницама и данас постоји тренд одуговлачења асистенције при спонтаном побачају, чему се бројни лијечници противе. Чест су случај и лијечници који информирају пацијентице о контрацепцијским методама или помажу при медицински потпмогнутој оплодњи у дијеловима свијета гдје то није допуштено или, у најмању руку, друштвено прихватљиво.  

Тешко је не цијенити труд, устрајност и слободан дух споменутих лијечника и здравственог особља, који су начело помоћи и добробити пацијената и пацијентица ставили испред свих забрана, препрека и законаТиме су знатно унаприједили женска репродуктивна права, али и пружили узор другима како призив савјести може допринијети већој заштити здравља и слободи, а не њеном ограничавању.

ВоxФеминае


Бука препорука

Женска права

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.