Како је Стив Джобс промијенио капитализам

У посљедња 24 сата, Стиву Джобсу су приписане заслуге за мијењање нашег начина живота, нашег доживљаја технологије, начина на који слушамо музиу, на који комуницирамо, начина на који размишљамо о умјетности, дизајну и изумима, и за још много, много тога. Али ја сматрам да највећа промјена коју је он донио јесте промјена у начину на који и противници и присталице размишљају о капитализму.

The Guardian / 16. март 2013

Узмимо стару изреку да је муштерија увијек у праву. На неки начин, то једнако важи и за компанију Аппле, као и за било којег другог произвођача. Компанија ће успјети или пропасти у зависности од тога да ли људи купују њихове производе. Али, са друге стране, Джобсов успјех је чврсто заснован на идеји да потрошачима не смијети дати оно што они желе, јер они заправо не знају шта желе.

 

Нико није знао да жели први десктоп Мац, иПод, иПхоне или иПад прије него што су они постојали. Джобс је стално креирао нове стваре које су људи затим пожељели да имају више од било чега другог, управо зато што није покушавао да им прода нешто што су већ жељели. Ово доводи у питање идеју да потрошачка култура неизбјежно значи повлађивање конвенционалном, најнижем заједничком имениоцу. Тржишта нису неопходно конзервативна, истински велике иновације могу постати популарне.

 

Джобс такође представља до сада најјаснији доказ да изврсност не долази без цијене. И оптимистичном опен-соурце покрету, који сматра да сарадњом сва добра могу постати бесплатна, као и компанијама које воде жестоку конкуренцију, увјерене да је кључ успјеха да увијек буду најјефтинији, Джобс је показао да можете и морате наплатити високу цијену за производ високог квалитета. Далеко од тога да је осудио своју компанију на тржишну нишу, водећи се овим принципом, Аппле је заправо постао, у кратком периоду, највећа компанија на свијету. Остали тек треба да науче ту лекцију. У новинском и телевизијском послу, на примјер, сви учимо да не можете одржати квалитет ако дијелите ствари бесплатно.

 

Међутим, нису у питању само трошкови. Джобс је био непопуларан због начина на који је чврсто контролисао ауторска права компаније Аппле, одбијао да додијели лиценцу трећој страни и везао своје уређаје за властити софтвер. Ово се сматрало недемократским, чак демагогијом. Али чак и ако није увијек био у праву, његов успјех показује да има нечега у идеји да права изврсност често тражи чврсту контролу. То је принцип којим се воде најбољи ресторани, најбоље производне линије и чак многи од најбољих филмова, представа или плесних продукција. Джобс је морао убити идеју да све ради боље ако је отворено, колаборативно и без предрасуда.

 

Джобс је такође учинио мултинационалне брендове вриједнима поштовања. Многи људи који критикују културу “дизајнерских етикета" и мисле да су све мултинационалне компаније зло, воле своје Мац-ове и и-стварчице до те мјере да вас почну смарати причом о њима. Они могу тврдити да се ту не ради о лојалности бренду, већ само о ентузијазму када су у питању сјајни уређаји. Али из овога је јасно да истински добри брендови нуде производе који имају суштину. Брендови које треба презирати су они који би се могли налијепити на било који производ без да ико примијети. Брендови којима се дивимо су они чија имена смо запамтили јер нам говоре да се можемо поуздати у њихове производе.

 

Али можда је најбољи доказ да нас је Джобс натјерао да другачије размишљамо о капитализму то што уопште разговарамо о томе да је он нешто промијенио. Колико је, по некима, “историја кроз велике људе" старомодна колико и њен секситички назив, толико су и људи у пословном свијету подређени безличним “законима тржишта”. Према таквом схватању, динамична ефикасност слободног тржишта значи да ће се постићи максималан потенцијал за већу ефикасност и профит, не због дизајна, већ  због невидљиве руке тржиште које ради онако како је за њега најбоље. Да нам Джобс није дао иПад, то би учинио неко други. Можда не баш исти такав, можда не баш у том тренутку, али засигурно неки веома сличан производ, прије или касније.

 

Можете помислити да компаније, ако заиста вјерују у ово, немају разлога да толико плаћају своје раднике и раднице за њихов учинак, јер нико није незамјењив. Заправо, то је још већи разлог да их плате: с обзиром да ће неко неизбјежно попунити празнине на тржишту, желите бити сигурни да ће их управо ваша компанија попунити.

 

Не, грешка код оваквог начин размишљања је што он подразумијева да ће тржиште избацити све производе и компаније које можете замислити и да ће онда неком природном селекцијом, најбољи и најпрофитабилнији опстати и успјети. Али овдје не важи аналогија са еволуцијом. Природи су потребни еони за насумичну мутацију која ће произвести и тестирати сваку могућност. На срећу, људска иновација може брже дјеловати, јер уопште није насумична. И због тога што тржиште не генерише аутоматски све добре идеје, појединци могу промијенити правила игре. Неке идеје су толико откачене да никоме не падну на памет; неке које су на први поглед откачене сви игноришу и само геније може увидјети да су оне злата вриједне.

Да, без Стива Джобса вјероватно не бисмо још имали МП3 плејере, смарт телефоне, лаптопе који имају кул изглед и мале таблет компјутере. Али не можемо са сигурношћу тврдити колико би били добри и колико би постали доминантни. На примјер, имали смо јефтине преносиве  нетбоокс и таблет уређаје и прије него што је изашао иПад. Али нису били толико привлачни, нити функционални и животарили су као маргинални производи. Оно што су Джобс и његов тим урадили је да су измислили нову врсту уређаја који је заиста заживио. И када се то десило, он је поставио нова правила игре.

 

Можемо рећи да је Јобс заправо главни адут у случају против идеје да је тржиште максимално ефикасно и да се може пустити да се само брине о себи. Он је шамар у лице фундаменталистима слободног тржишта, али тешко да је то нека утјеха антикапиталистима. Джобс не показује да је капитализам лош систем, већ само да није савршено само-регулисан.

 

Због свега овога, капитализам изгледа другачије због онога што је Джобсова компанија постигла. Нјегова компанија доводи у питањи и ортодоксије лијеног тржишта и идеалистичку антикапиталистичку критику. Истина је да су сви ови проблеми нашли глас и израз негдје друго у нашој култури, али са Джобсом су добили јаснији и гласнији израз, поткријепљен неоспорним доказима које његов живот и његова компанија представљају. Свијет би можда био другачији без Джобса: не тако напредан, не тако лијеп, више у складу са најнижим заједничким именоцем. Да се сада нађемо у том свијету, ми бисмо га наравно препознали. Али можда нам се не би толико свиђао.

 

За БУКУ превела Милица Плавишић

 

 

 

 


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.