Како ко до посла

<п />Одмах да будем јасан, ово није текст који ће вам бити водич за запослење у нашој држави. Нажалост, врло вјероватно ће вам и огадити ту работу.<бр />

Dragan Bursać / 06. новембар 2009

Према неким подацима само на подручју бањалучке регије има око 40 000 незапослених. То је број оних, који су уредно пријављени на бироу. Дакле, много више људи је неухљебљено.

Е, сад да не часимо часа, идемо одмах на ствар.

Прво, процес тражења посла у Босни и Херцеговини је једна духовно-спиритуална категорија. Постоје неке, траљаво урађене законско-правне регулативе, по којима је послодавац ДУЖАН да у каквом јавном гласилу објави оглас за упражњено радно мјесто, бла,бла,бла, и тако у недоглед.

Ову причу више не пуше ни најокорјелији чланови бироа за запошљавање, који преко истог заслужују и пензију, а чија је (не)радничка књижица толико пута иштембиљана да могу са њом конкурисати на каквој мухур-изложби. Дакле, како стварно до посла.

Просјечан, јелте, грађанин већ зна да се то, као и свако, добро плаћа. Такође, као народ смо познати по невјероватној радној етици, која је изродила у свијету јединствену маиму ,,Боље пола киле хљеба у хладу, него кила на сунцу“. Вођен овом умотворином, наш човјек ће потражити ухљебљење у једној од безброј административних институција поносне нам државе. Цијена није битна. Уствари битна је, ако дотични будући прегалац може да подигне кредит, кешовину тури у коверту, коверту-оном свом и ето посла.А, посао се састоји , најчешће у бесциљном ходању по ходницима истог ударничког колектива, имитирањем функције ,,ПРИНТ“ у народ познатије као курирска служба, и у опонашању функције ,,ЦОП-ПАСТЕ“ ,домаћи термин је најчешће служба за друштвене ресурсе.Што би рекао комшо ,,Нисам ја малом платио 20 000 КМ за посао, да ради нешто“.

Лако је резимирати, благо нама, да је овдје ријеч о друштвеној елити, крему нашег радничког друштва.

Они млади са мало мање среће, читај пара, потражиће свој будући извор прихода у терцијарном сектору. Кафани или бутику, то је у Босни, иначе за необавјештене, терцијарни сектор. Е, ту се већ може и мора потегнути. Кафана не дура лијеног келнера и ружњикаву конобарицу. То сви знају. Рад, пак, у самосталној  трговачкој фирми, пиљари или нареченом бутику, обезбјеђује вишак слободног времена. Тако се упосленице најчешће едукују читајући Легијине исповијести, Цецине и Јецине мемоаре и осталу, пријеко потребну литературу за преживљавање у Обору.

Млад човјек, може у поносној, нам држави одабрати и трећи пут. То је онај пут максималне едукације, посвећености себи и образовању, улагању у ресурсе од којих може помоћи и заједници. Наравно он носи поносну титулу бесловесне будале, лузера, штребера, кога се и отац и мати одричу. Он је генерацијски отпад, који није члан нити једне партије, а кога Босна и Херцеговина, што свјесно, што несвјесно тјера у печалбу. Е, кад оде, најмање 2000 км, од матице нам драге, постаје УСПЈЕШАН МЛАД ЧОВЈЕК. Тако и комшије и родитељи и први људи Обора могу одахнути. Битно је да та јединка паметује, умује, креира и ствара што даље одавде.

Ужасавам се главатих нам вођа, који на тему млади и посао, мантрају како нам требају паметни, млади и образовани људи. НЕ, НЕ ТРЕБАЈУ! Паметан, млад и образован човјек има ту фалинку да мисли својом главом, хоће да види, грешку, укаже на њу и нешто промјени. Зар стварно мислите да Милораду Додику, Харису Силајџићу, Сулејману Тихићу и осталој братији  требају такви људи. Не! Овој држави треба конобара, шанкерица, секретарица, џирло продавача, у суштини треба јој што више теглеће марве, која је за унцу мање образована од горе наречених персона.

Кажу људи, како је ужасно живјети у земљи, гдје можеш наћи инспирацију за критику испод сваког камена. Ово је ваљда, најинспиративнија земља на свијету и познатом дијелу свемира. Прије неко вече гледао сам на једном од јавних емитера емисију на тему ингениозног назива ,,Како до посла“ . Поред неопјеваних глупости, које човјек може турити у један сат, два министра су констатовала како постоји шанса да се неко запосли и без штеле. Баш тако су рекли, тим ријечима. Дакле, људима није пало на памет да констатују да је корупција у овој области близу феноменалних 100% и да је то нешто алармантно. Не. И ником није пало на памет да каже, који су то начини борбе против ове појаве. То је овим људима ваљда дегутантна ствар. Што је најчудније, нико се ни у студију нити у јавности није узбудио око тога. Кажу, па шта, ако је отпуштено 7000-8000 хиљада људи у привреди Српске у овој години, кад она више-мање и не постоји. Али је зато у администрацији примљено близу 800 младих људи. И опет нико ништа.

Да се вратим на почетак.Ових 40 000 незапослених је прилично растегљива бројка. Прво, не зна се колико од њих ради на црно, колико има непријављених итд. Али, ајде да се држимо ње. То значи да поносном Бањалуком и њеном регијом хода 40 000 несрећника, који не знају неког ко зна неког да му дају паре, које успут немају, па да се запосле. Остали раде. Милина Божја.

Унапријед се извињавам свакоме ко се није пронашао у горе наведеном тексту, ваљда ради нешто. Такође, нисам користио изразе и синтагме попут образованост, морална и радна етика, мотивација. Просто, није културно мијешати озбиљне ствари са сеоском пијацом у којој живимо.


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.