Како "Кућа од карата" не може да се такмичи са лудилом предсједничке кампање 2016.

Јесте, у свету "Куће од карата", политика је ружна, макијавелистичка и корумпирана. Али кад се све сабере и одузме, и даље је озбиљна. Разни играчи ће сплеткарити једни другима иза леђа,али ће у јавности увек набацити озбиљан израз лица и обратити се америчкој јавности достојанствено и уравнотежено.

Vice / 28. март 2016

 Како "Кућа од карата" не може да се такмичи са лудилом предсједничке кампање 2016.


Кад је "Кућа од карата" премијерно приказана на Нетфликсу неколико месеци после избора 2012. године, њен хладни цинизам савршено је одговарао датом времену. Оптимизам Обаминог доласка на власт 2008. године сагорео је под вишегодишњим републиканским опструкцијама, а на изборима 2012. године актуелни председник са подршком испод 50 одсто супротставио се Миту Ромнију, практично гомили конзервативних флоскула нагураних у скупо одело. Лјуди су постали цинични према америчкој политици, а мрачна визија "Куће од карата" о томе како безобзирни, макијавелистички моћни играчи плету сложене сплетке у паузама између невеселих сексуалних афера тешила нас је речима: "Хеј, у реалности ствари макар нису оволико луде."

После четири године и једног Трампа, "Кућа од карата" делује крајње оптимистично. Закони се ту заправо усвајају? Дипломатија функционише? Политичари поштују озбиљност положаја уместо да се хвалишу на бини колике су им ките? Ово стварно јесте фикција.

Није се "Кућа од карата" променила. Нетфликсова ударна четврта сезона — пуштена одједном претпрошлог петка — и даље приказује леп а невесео свет немилосрдне реал-политике, политичке сплеткаре и флертовање у тренуцима разоноде. То је практично још онога на шта смо већ навикли, а ту је и добродошао повратак неколико ликова из прошлих сезона. (Шта човек треба да уради да би добио спин-оф са Фредијем Хејсом?) Али док нам "Кућа од карата" говори да политику воде корумпирани али ефикасни политичари — чија се политичка неслагања решавају надмудривањем — у поређењу са нашим стварним политичким системом стихијски пожари на депонијама делују организовано.

Контраст између Америке у "Кући од карата" и праве Америке посебно је наглашен ове сезоне будући да је главна прича везана за прелиминарне изборе кандидата у Демократској странци и опште изборе 2016. године. [Упозорење: даље следе спојлери] У прве две сезоне гледали смо Френка Андервуда како се пробија до положаја потпредседника, а потом како успева да издејствује оставку актуелног председника. Зато што заправо никад званично није био изабран, он се сада на страначким изборима сучељева са једним од својих бивших пиона, јавном правобранитељком Хедер Данбар. Након што осигура себи номинацију, на општим изборима се суочава са републиканским ривалом Вилом Конвејем. То је мудар начин да заинтересујете људе за нову сезону, али за ТВ серију чији је главни адут све већа апсурдност и ређање шока за шоком, она делује страшно питомо у поређење са правим изборима који су у току.

Године 2016. у "Кући од карата", кампања за страначку кандидатуру председника Андервуда готово се урушава када процури фотографија његовог оца са припадником Кју Клукс Клана. Године 2016. у стварном свету, водећи кандидат Републиканске странке, чији је отац такође можда био повезан са Кју Клукс Кланом, има обичај да ретвитује борце за премоћ белаца, а не да му се ни да се недвосмислено огради од подршке озлоглашеног расисте Дејвида Дјука на ЦНН-у (касније је повукао ту изјаву, рекавши да није разумео питање због проблема са бубицом у уху). У "Кучи од карата", незадовољство широм земље због насиља ватреним оружјем — плус мало мудрог Андервудовог сплеткарења — завршава се двостраначким предлогом закона о контроли оружја на дневном реду Конгреса. У стварном свету, упркос бескрајном низу масовних убистава, Джеб Буш прибегава твитовању слике пиштоља са угравираном речи "Америка" да би скренуо пажњу на себе. У "Кући од карата", кампања републиканског кандидата заснована је на чврстој али паметној спољној политици. У стварној Америци, Тед Круз се зариче да ће "тепиховати" ИСИС како би видео да ли "песак може да светли у мраку", а Доналд Трамп позива на измишљање нових техника супер-мучења и обећава да ће приморати америчку војску на ратне злочине (још једна изјава коју је касније повукао).

У серији у којој су Андервуди имали тројку са телохранитељем из Тајне службе, а Френк је под воз гурнуо новинарку која му је била љубавница, четврта сезона подиже апсурдност на нови ниво увођењем Вила Конвеја, умереног, згодног републиканског кандидата који трућа о свом скромном дому и ради са демократским ривалом на спречавању терористичке ситуације. Можете ли да замислите таквог фиктивног створа на бини поред садашњих водећих кандидата, ТВ звезде која се шали како би се забављала са рођеном ћерком и могућег убице "Зодијака" ког колеге толико не могу да смисле да јавно фантазирају о томе да га убију? Можете слободно да ставите и једнорога на бину, како би Трамп могао да каже да је "слаб на гоблине", а Рубио да ускочи са "знате већ шта причају о једнорозима са малим роговима!"

"Ајде да једном за свагда раскрстимо са том фикцијом да Барак Обама не зна шта ради. Зна он добро шта ради", фрфљао је Марко Рубио, изнова и изнова и изнова, током свог славног јавног нервног слома који је опеван на мелодију песме "Мр. Робото". Рубиова изјава требало је да значи да Обама заправо није бесловесна будала која не зна да говори без телепромптера — како га конзервативци често представљају — већ супер-зликовац у класи Лекса Лутора који убрзано уништава земљу својим 20-димензионалним шаховским умећем. (У поређењу с њим, Рубио, политичар толико лишен достигнућа да његови сопствени заменици не могу да наведу један разлог да гласају за њега, очигледно је Супермен који може да заустави његове злочиначке планове.) Рубиова теорија је у суштини како "Кућа од карата" види председника и прву даму. Андервудови су бескрупулозни манипулатори који кују сложене планове достојне једног Доктора Дума. Нјихови ривали су подједнако интелигентни и рационални играчи које могу да победе само ако се крећу брже и размишљају паметније од њих.

Политика као надметање у снази воље и интелигенције делује веома удаљено од Америке 2016. године, када вођство обе партије делује као да појма нема шта њихово сопствено бирачко тело жели. Демократска странка је за сада још функционална. Али Републиканска странка, која је годинама промовисала Сару Пејлин, лакрдијаше из Чајанке и потпуни распад владиних норми, делује шокирана на граници парализе сазнавши да су њихови гласачи заправо озбиљно схватали све те њихове поруке.

Јесте, у свету "Куће од карата", политика је ружна, макијавелистичка и корумпирана. Али кад се све сабере и одузме, и даље је озбиљна. Разни играчи ће сплеткарити једни другима иза леђа,али ће у јавности увек набацити озбиљан израз лица и обратити се америчкој јавности достојанствено и уравнотежено. Та озбиљност обично се дочарава палетом тамних боја, швенковима и туробном оркестарском музиком. И док наш стварни политички процес убрзано спада на мешавину расистичке демагогије и комичарских вечери отворених за наступе из публике, никога не можете да кривите што не налази превише утехе у тој фантазији.

 

Извор Вице

 

 

 


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.