КАКО САНИРАТИ ПОСЉЕДИЦЕ Исплата минималца сваком грађанину, “новац из хеликоптера”, повлачење девизних резерви…

Босна и Херцеговина и корона вирус

Tatjana Čalić / 24. март 2020


Посљедњих дана све чешће се помиње кориштење девизних средстава из Централне банке Босне и Херцеговине у борби против кризе изазване коронавирусом. И само Предсједништво БиХ је, усвајајући 18 закључака, јасно ставило до знања да ће заједно са другим надлежним институцијама размотрити могућност употребе резервних средстава Централне банке БиХ у сврху амортизовања ефеката ове кризе.

Друга иницијатива која се такође чула у више наврата из политичких кругова јесте смањење стопе обавезних резерви, чиме би се ослободила додатна ликвидна средства банака, али би истовремено сигурност депонената - да у сваком тренутку могу подићи своје депозите - била умањена. Међутим, већина економиста не види сврху ове друге мјере, јер банке већ располажу огромним вишковима ликвидних средстава.

“Пословне банке су већ преликвидне, дакле, у овом моменту већ има превише новца, а премало пласмана, односно бизниса и корисника са могућношћу враћања кредита, тако да смањење  стопе обавезних резерви никако неће битно утицати на експанзију на финансијском тржишту”, става је економиста Зоран Павловић.

Када је у питању кориштење девизних резерви ЦБ БиХ, мишљења струке су подијељена.

Економисти Фарук Хаджић и Адмир Чавалић повлачење овог потеза оцјењују опасним, поготово у ситуацији у којој се сада налазимо. Надаље, наводе и неколико разлога због којим нема смисла експериментисати са Централном банком.

“Босна и Херцеговина још увијек на располагању има прегршт алтернатива, које природно иду прије монетарне интервенције - хитни аранжмани са међународним финансијским институцијама - ММФ и Свјетска банка прије свега, ванредна емисија обвезница и сви остали облици унутрашњег и вањског задуживања, сходно здравом финансијском сектору, ребаланс буджета и буджетске уштеде, иностране и домаће донације и слично. Ту су свакако и други облици подршке приватном сектору, одгода плаћања обавеза, уклањање административних и бирократских препрека, законске олакшице итд. Још нисмо искористили ништа од наведеног. Трећи разлог се тиче техничке изводљивости евентуалног експеримента. Немамо искуства са употребом монетарних политика, нити знамо како би се исте спровеле од стране постојеће политике. На крају, евентуална монетарна нестабилност је скупа цијена за жеље одређених политичара, па колико год моћни и истрајни они били. Најздравији дио наше економије се односи на монетарни сектор и то не смијемо занемарити, нити се играти са наведеним”, појашњава Чавалић за БУКУ.

И он и Хаджић сматрају да, уколико би политички притисци били баш толики велики и ако би политика успјела увјерити јавност у искреност својих намјера, онда треба лобирати за нека друга рјешења, типа “новац из хеликоптера” као модел санирања штета по економију и гдје би грађани директно трошили новац.

Идеја подјеле новца из хеликоптера већ је заживјела у САД и Великој Британији, гдје тамошње владе ово рјешење виде као једну од могућности за санирање посљедица коронавируса по економију.

У међувремену, и ММФ је поручио да се девизне резерве не смију користити, јер би то, како су навели, представљао пријетњу по финансијску стабилност и ризик за настанак значајних инфлаторних кретања.

Међутим, економиста Дамир Миљевић сматра да, уколико БиХ не успије различитим мјерама обезбиједити довољно новца за помоћ грађанима и привреди, то јесте опција, мада задња. Јер, како појашњава, "ништа вам не значи да будете монетарно стабилни са гладним грађанима и мртвом привредом". 

Свакако, наглашава, прије тога треба подузети читав низ других мјера, како би се покушала стабилизовати већ извјесно проблематична економска и социјална ситуација која ће услиједити након пандемије.

“Узимање средстава већ данас, када још нису покушане никакве друге мјере, био би чисти авантуризам који би на средњи рок донио опет катастрофалне посљедице првенствено грађанима и привреди, поготово у ситуацији када земља нема никаквих знања и искустава са провођењем мјера монетарне политике”, појаснио је Миљевић за БУКУ.

Према оцјени економисте Армина Авдића, повлачење девизних резерви би можда била опција наредне године, ако би криза тако дуго потрајала. И то тек након што комерцијалне банке пласирају цјелокупан износ од 2,8 милијарди КМ привреди и ентитетима под комерцијалним условима, и под условом да и даље буде потреба за пласманом средстава под комерцијалним условима.

“Нажалост, све ово показује да, без обзира што су у претходне двије године буджети биљежили снажан раст буджетских прихода од пореза, акциза и сличних бројних намета, та средства су врло брзо дистрибуирана за разноразну потрошњу, а дијелом и извлачење средстава преко предузећа која су повезана са владајућим политичким партијама, али владе нису нашле за сходно да одређена значајнија средства управо резервирају за овакве намјене. То показује, у ствари, да ми немамо озбиљну владу нити у једном од ентитета, а тамо су сконцентрисана новчана средства, а нити на државном нивоу, који располаже са ограниченим буджетом и нема финансијски капацитет да се носи са оваквом кризом”, става је Авдић.

Додатно отежавајућа околност је та што нико у овом моменту не може процијенити колико ће све ово све трајати.

Ако се ситуација смири у наредна три мјесеца, увјерена је већина, како економиста, тако и политичара, онда ће се економија ипак некако преживјети, али ако потраје годину или двије, онда би то дефинитивно водило колапсу привреде и захтијевало другачије мјере. 

Авдић наводи само неке од мјера -  интензивирање јавних радова и санирање путне инфраструктуре у знатно већем обиму, подршка потрошњи становништва кроз смањење стопе доприноса на плате, давање субвенција становништву на потрошњу трајних материјалних добара, повећање средстава за фондова за гаранције ентитетских гарантних фондова намијењених за кредите предузећима у сврху стабилизирања ликвидности и слично. 

Миљевић пак истиче да нико тренутно нема никаква учинковита рјешења, јер се свијет налази у ситуацији у којој никад до сада, кад је у питању економија и пандемија.

Сви, наглашава, тренутно само раде на томе да на разне начине покушавају да економским мјерама помогну грађанима и привреди у тренутној ситуацији, јер нико није у стању да предвиди коначне посљедице по економију. Довољно је, каже, навести да се процјене о паду њемачке економије до краја године крећу у распону од 0,5 до 6% ГДП-а, гдје неке мјере које ће помоћи на нивоу од 0,5 % пада ГДП-а немају готово никакав ефекат ако стварни пад буде 6%. У том контексту, разне државе, у зависности од њиховог економског стања, финансијске моћи, монетарних и фискалних политика и других специфичности, посежу за различитим мјерама и комбинацијама мјера, које се крећу од упумпавања новца у финансијска тржишта, преко пореских и комуналних олакшица за грађане и привреду, мораторија на отплату кредита, гарантних и кредитних фондова до директне финансијске помоћи државе предузећима, незапосленима и грађанима. 

Миљевић наводи примјер Холандије, која планира исплатити сваком грађаниму по 1.000 ЕУР мјесечно док траје криза, док се Хрватска одлучила да плаћа минималац онима који остану без посла. 

“Према томе, готових рецепата универзално примјењивих на све нема, свака држава мора у складу са својом ситуацијом, доступности вањског финансирања, расположивим унутрашњим резервама и специфичностима друштва и економије сама наћи свој систем адекватних мјера. За БиХ је сад најважније да у што краћем року види колико средстава и кад може добити од међународних финансијских организација, може ли добити мораториј на плаћање ино дугова, те да из буджета за ову годину елиминише све инвестиционе ставке и ставке јавних набавки које нису од виталног значаја, а тај новац преусмјери за покриће мањка прихода, јер ће једна од првих мјера, по мом мишљењу, морати бити мораториј на плаћање пореза на добит предузећа и пореза на доходак грађана, те смањење других фискалних оптерећења грађана и привреде, јер је то најбржи и најједноставнији начин да се помогне грађанима и привреди”, појашњава Миљевић.

На крају, вратимо се на девизне резерве и тренутну законску регулативу на коју нас подсјећа проф. др Марко Ђого члан Удружења економиста РС СWОТ.

Према тренутним законским рјешењима, ЦББХ мора да располаже са 105% девизних резерви у односу на монетарну базу, односно примарни новац. Вишак изнад 100% покрића служи да се амортизују евентуални губици које ЦБ направи приликом инвестирања средстава девизних резерви. 

Према оцјени Ђоге, могуће је дискутовати да ли тај вишак може и/или треба да буде 2%,5% или 10%, али одређени вишак мора да постоји као гаранција за опстанак система валутног одбора. 

“Уставно је право Парламентарне скупштине БиХ да промијени закон о Централној банци БиХ и одреди неку нову стопу вишка изанад 100% покрића, али је тренутно рјешење 105% и без промјене закона није могуће извршним властима ставити на располагање нека значајнија средства”, појаснио је за БУКУ.
 


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.