Како смо постали земља у којој је 1% за науку пуно и шта то говори о нама

Академска заједница с одушевљењем је дочекала обећање нове Владе кантона Сарајево да ће у 2021. издвојити један посто буджета за науку.

Slađan Tomić / 16. јануар 2021

Foto: Ilustracija

 

Иако то на прву изгледа мало јер неке земље попут Јужне Кореје и Израела за науку издвајају чак 4% БДП-а, то је пуно. Највише након рата.  

Иако су њени грађани признати и еминентни стручњаци широм свијета, Босна и Херцеговина за науку  издваја “чак” 0,2 посто БДП-а. Јер треба исплатити плате за 13 премијера и 10 пута више министара, стотине посланика, и тако даље и тако даље. Зато је, један посто буджета КС за науку велико за босанскохерцеговачке услове.

„Нама би у односу на оно што смо икад имали један посто било пуно. Прошле године бужет је био више од милијарду КМ, један посто од тога  је више него што смо икад имали у постратном периоду“ каже за БУКУ Ламија Тановић професорица сарајевског универзитета (СССТ).

„Прије је било пуно веће улагање у науку. Ми смо имали 1% БДП-а на нивоу државе. И још пола тога смо имали од удруженог рада. Прије рата смо имали 1,5%БДП-а за науку“ подсјећа Тановић.

Јасан је то индикатор да Босну и Херцеговину није брига за науку, ни за образовање. Персонификација погубне политике огледа се у резултатима ПИСА тестирања. Науке што мање, корупције што више рецепт је од којег не одустају политичари у БиХ, а процеси попут овог у кантону Сарајево морају бити путоказ и осталим министарствима. Њих је додуше 12 у БиХ, а шта је нама образовање годинама је јасно након спознаје да БиХ нема министарство ни образовања ни науке. То је надлежност оних мањих, административних једница.

БиХ одустала од науке која је никад потребнија

„БиХ је у ратном и послијераном периоду једноставно одустала од знаности! Све што се повремено деси на том пољу није резултат системскога улагања него ентузијазма појединаца и појединих политичких „инцидената“ који се управо сада дешавају у Кантону Сарајево. Наиме у првом свом мандату који је почео и трајао кроз 2019 годину, Влада Кантона је, поштујући мјере које смо припремили, издвојила око три милиона КМ за различите знанствено-истраживачке активности. Неколицина нас који смо знанствени уљези у кантоналној политици једноставно смо наговорили политичаре да почну „улагати“ а не трошити на знаност“ каже у разговору за БУКУ Дамир Марјановић, бивши министар науке, образовања и младих у Влади КС и актуелни заступник у Скупштини КС и професор на БУРЦХ Универзитету

Додаје да је након смјене Владе шесторке цијели концепт пао у заборав и прве „пандемијске рестрикције“, осјетила је управо наука. „Узалуд смо различите нивое власти убјеђивали да све озбиљне државе кризе користе да би улагале у знаност и да би на крају и профитирале из те знаности (као Кина, Јужна Кореја и друге), изгледа да су наши садашњи лидери ову криз видјели као добро окружење за креирање афера у виду респиратора, мобилних болнице и чега све не... Но, то је проливено млијеко и над тиме не треба плакати, али се и не смије заборавити и треба се јасно казнити (и политички и кривично)“ додао је Марјановић.

Он напомиње да је један посто мало, али то је добар почетак. Вјерује да ће буджетска идзвајања за науку 2022. и 2023. бити већа од један посто.

„Сада, када је опет исти концепт на власти у Кантону Сарајево, опет смо покренули све што је било на хибернацији и сам премијер је, на основу наше иницијативе, најавио никада већа издвајања за знаност. Знаност није егзотика, потрошња или неки хоби, знаност је насушна потреба свакога модерног друштва које жели просперирати у 21. стољећу“ поручује Марјановић.

 Унивезитетски професор, аутор студије о младима и доцент сарајевског Факултета политичких наука Амер Осмић подсјећа како је у протеклих годину очито да је наука прије потребна сваком друштву.

“Научни и технолошки развој једног друштва не долази преко ноћи, него се инвестирањем у научне институције и раднике стратешки и дугорочно планира улога и значај науке за једно друштво. У Босни и Херцеговини издавања за науку и истраживање под изговором неразвијености и немогућности већих инвестиција нити у једном тренутку није била на нивоу који би омогућио просперитет за државу” каже Осмић.

Осмић, који је истраживањем дошао до податка да млади из БиХ одлазе не због новца, већ апатије и недостатка могућности каже да млади научници  одлазе  јер су могућности за научно-истраживачки рад далеко веће изван БиХ.

“Најаве којима свједочимо од нове Владе КС су мотивирајуће и добар корак напријед, али опет нажалост локалног карактера. Да би се значајно кренуло у развој науке и истраживања у Босни и Херцеговини потребни су за почетак сличне најаве и надајмо се реализација планова које има Влада КС у цијелој Босни и Херцеговини” сматра Осмић.

Колико за науку издвајају земље ЕУ?

Европска унија има за циљ да њене чланице на научно-истраживачки рад троше 3% БДП-а, али је далеко од тог циља.

 „То је сасвом логична одлука јер у 21. стољећу разлика између бигатих и сиромашних биће управо у томе тко је рај који нуди рјешења кроз знанствена истраживања (богати) и тко је тај који је пропустио прилику да развије своје капацитете, па сада мора да троши много више новца да би резултате туђих знанствених истраживања купио на тржишту“ објашњава Марјановић.

„ ЕУ није успјела докучити циљ у просјеку 3% БДП-а. Неке земље имају преко тога попут  Шведске“ каже Тановић.

 Бугарска у те сврхе уздваја а 0,75 посто, а Хрватска 0,86 посто БДП-а. И то је далеко више од издвајања у БиХ.

И док је БиХ деценијама неупоредива са Европском унијом, БиХ би могла постати неупоредива и са кантоном Сарајево.

Новца има, али трошимо га „паметније“. За аутомобиле, неисправне респираторе, плате, хеликоптере за легитимне представнике, за киоске од четврт милиона КМ и тако даље.

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.