Како ученицима у земљама регије представити историју, која то још није

Хисторичари из регије заједно су одабрали материјал о распаду Југославије и ратовима како би помогли наставницима и ученицима у основним и средњим школама.

Aljazeera / 11. април 2018

У уџбеницима хисторије у основним и средњим школама у земљама регије, углавном је заступљена перспектива једног народа, који је обично приказан као жртва, уз много садржаја манипулативне природе, тврде саговорници Ал Јазеере, хисторичари из регије.

Неки од примјера шта све пише у уџбеницима хисторије:

"Шиптарски сепаратисти су, уз подршку неких западних земаља, нарочито САД-а, послије потписивања Дејтонског мировног споразума појачали терористичку активност на Косову и Метохији." - Историја за девети разред основне школе, Источно Ново Сарајево "Чланице НАТО-а, нарочито САД, имале су у плану војнички и политчки потчинити балканске државе како би могле несметано продирати на Исток и овладати огромним изворима нафте, гаса, угља и других сировина." - Историја за девети разред основне школе, Источно Ново Сарајево "Алија Изетбеговић (Босна и Херцеговина), Фрањо Туђман (Хрватска) и Слободан Милошевић (Србија) након потписивања Дејтонског мировног споразума. Обрати пажњу на њихова лица. Ко је задовољан овим споразумом, а ко није?" - Уџбеник хисторије за девети разред основне школе, Тузла. "Почетком фебруара 1994. године на сарајевској пијаци Маркале експлодирала је граната, која је убила већи број грађана. За тај напад, упркос противречним доказима, оптужени су Срби." - Радни уџбеник историје за осми разред основне школе, Србија "Бошњачко је водство на почетку агресије било неодлучно, а Хрвати су пружили одлучан отпор." - Уџбеник повијести за девети разред основне школе, Мостар "[Власти републике српске крајине] годинама су распиривали страх пред хрватском државом, коју многи Срби, напосе након петогодишњег рата и под теретом кривње због судјеловања у побуни, и даље нису жељели прихватити као своју." - Уџбеник повијести за 4. разред гимназије, Загреб


Дјеца уче из медија



О распаду Југославије и ратовима 90-их, у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори учи се углавном на неколико часова завршних разреда основне и средње школе, што је, према мишљењу хисторичара недовољно. Умјесто тога, дјеца о том периоду уче из медија, владајућег дискурса у земљи и од родитеља. Због тога су стручњаци из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске, кроз пројекат "Учење (х)историје која то још није", којег је покренула Асоцијација европских едукатора хисторије - ЕУРОЦЛИО, заједно изабрали материјал из тог периода и објавили на новој еб страници Деведесете.нет. "Наша страница је резултат рада регионалног тима хисторичара из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске, који су током годину и по дана радили, анализирали и вредновали материјал. Задатак није био нимало лак, јер смо се суочили са обиљем материјала и наша полазна тачка била је да издвојимо стотињак примера садржаја којег можемо препоручити наставницима да користе у настави. Дефинисали смо одређене критеријуме, а суштина је у томе да материјали буду релевантни, критички, мултиперспективни", објашњава Александар Тодосијевић, предсједник Удружења за друштвену историју Србије Еуроцлио.

Уџбеници пуни стереотипа и манипулација



На еб страници могу се пронаћи документарни филмови, препоручена литература, колекције фотографија, књиге и други корисни садржаји. Ту су и играни филмови, као што су Кругови, о Срђану Алексићу, Мушкарци не плачу, прича о ратним ветеранима из три земље, Ничија земља, награђена Осцаром, те Како је почео рат на мом отоку... "Говоримо о тематици која је и даље доста свјежа и која изазива доста емоција код ученика и родитеља и шире јавностима. Закључили смо да је битно наставницима дати, прије свега, алатке којима ће они што лакше, једноставније, предавати материју", каже Милош Вукановић из удружења учитеља историје Црне Горе - Хипмонт.

Уџбеник за основну школу, Хрватска


Битно је и да ученицима буде доступан овакав материјал, јер они могу углавном чути "једну страну", ону коју заступа владајући национали наратив, додаје. Мелиса Форић из бх. Удружења Еуро Цлио ХИП (хисторија, историја, повијест), која је такођер учествовала у изради странице, каже да на образовање утјечу политички процеси и владајуће структуре. "Ми који желимо промјену то можемо радити врло тихо, ако ништа да промијенимо начин размишљања оних који предају, да то буде и квалитетније и разноврсније и одговорније, јер ипак ми образујемо генерације младих људи који ће сутра одлучити да ли ће овдје остатити или не." Према њеним ријечима, школски уџбеници пуни су примјера стереотипа, манипулација фотографијама и некаквих врста индоктринација те се ученицима настоји понудити једна истина, она коју заступа владајући дискурс, што је поражавајуће.

Уџбеник за основну школу, ФБиХ


Што се тиче Босне и Херцеговине, сваки кантон, ентитет и опћина има могућност осмишљавати наставне планове и програме. "Наше школство је подијељено на националном принципу, ми имамо образовање које се изводи на босанском, хрватском и српском језику, у зависности од националне заступљености. Оно што се може закључити ј да наставни планови и програми заступају само једну перспективу и да у фокус стављају нацију, различито тумачење нације и националне државе. У наставним плановима и програмима на хрватском језику заправо се изучава хисторија Хрватске, не хисторија Хрвата у Босни и Херцефговини, ту Босна и Херцеговина као нека држава апсолутно није присутна. Такођер је исти случај у [бх. ентитету] Република Српска, гдје се изучава хисторија Србије. Можете замислити и та нека супротна тумачења и увијек је један народ приказан као жртва, док су остали, наравно, кривци", каже Форић.

Осјетљиве теме се "гурају под тепих"



С друге стране, прошлогодишње истраживање у Србији показало је да чак 71 посто младих не зна да је током деведесетих Сарајево било под опсадом. Према ријечима Тодосијевића, у Србији се неке ствари "гурају под тепих", стога, додаје, не чуде резултати истраживања. "Што се тиче болних и осетљивих тема, као што је опсада Сарајева, Вуковар, Дубровник и нека друга питнаја из деведесетих, очигледно је да се томе не посвећује довољна пажња, али грађани Србије, пре свега млади, о томе највише сазнања стичу из медија, а како медији преносе те осетљиве теме, то је велико питање. Због тога се ми залажемо да, пре свега, наставници на одговоран и крајње критички начин предају историју."

Уџбеник за основну школу, РС


Истраживања у Црној Гори су протеклих година показала да лекције написане прије десетак година само садрже штура објашњења, оквирну хронологију догађаја која су се десила на простору бивше Југославије, које се обично ни не предају довољно ученицима, тврди Вукановић. "Истраживање прије двије године показало је да велики број студената, дакле тек свршених средњошколаца, има веома ниско знање о основим појмовима ратова деведесетих, нападима на Дубровник, злочинима који су почињени. Временски оквири су били нејасни, актери су били непознати."

Уџбеник за основну школу, Србија


Ипак, саговорници се слажу да треба проћи још времена да би се оцијенили догађаји и заокружили процеси из 90-их. "То су, на неки начин, процеси који још трају, доста је тешко писати о томе. Међутим, ово је дио хисторије који је изузетно битан за наше просторе те је битно да се хисторичари тим позабаве, да понуде изворни материјал, без неког ширег тумачње и неке дефинитвне оцјене, јер то ће тек услиједити након што прође одређени временски период, у сваком случају да се понуди нека фактографија", наглашава Форић. Реакције на еб страницу за сада су позитивне, а она ће се наставити проширивати садржајем за наставнике и ученике. До тада, сматра Форић, битно је ученике учити да постоје различите интерпретације догађаја који дијелимо из хситорије. "То би био некакав кључ почетка уважавања и неке толеранције, која сад у нашем образовном систему не постоји."


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.