Какве ће бити промјене у школама послије коронавируса?

Празне учионице опомињу да нешто мора да се мења у систему образовања, али и да ће после кризе морати да се повећају буджети за образовање, зато што је актуелна пандемија показала да је штета увек већа кад занемаримо чињенице

Refik Šećibović / 02. април 2020

Foto: Ilustracija

 

Коронавирус (ЦОВИД 19) је глобална пандемија, која је захватила скоро цео свет, почевши од Кине, Јапана и Кореје, па преко Европе пресељава се у САД, Африку и Јужну Америку. Велики број заражених у свету утицао је да највећи број држава покрене процесе масовне изолације становништва и заустављања многих друштвених и економских процеса, како би се искоренила ова болест. То се десило и са образовањем, тако да у овом тренутку милијарду и пет стотина милиона деце и омладине не иде у школе, коледже и универзитете, који су затворени због могућности ширења заразе.

Празне учионице злокобно опомињу наставнике, родитеље и политичаре да нешто мора да се мења у систему образовања, како би овакве пандемије (за које стручњаци кажу да ће их бити) што спремније дочекали. Када се појавила ова пандемија и државни органи наредили да се затворе школе, многа руководства истих су на брзину пребацивале наставу на онлине учење (још се назива и е-учење или учење на даљину) и многе родитеље претвориле у наставнике. Онлине учење у великој мери данас се посматра као нужно зло, које помаже да се не изгуби година и да се ангажују ученици док су код куће. Овај систем се не посматра као самосталан систем, који већ има своје резултате у високом образовању, већ само као помоћно средство. Мислим да је ту један од наших проблема, које је открила криза изазвана опасношћу од ширења коронавируса и истовремено показала да ми још увек не верујемо да нам технологије могу успешно помоћи да нешто научимо. Једноставно, ова криза је показала нашу одсутност у односу на оно што се догађа у високо развијеним земљама, где се овај систем постепено уводи, као нови глобални приступ образовању. Генерално, „корона криза“ је показала колико су важни глобални принципи на чему су експерти Светског економског форума већ раније инсистирали (сада у време ове кризе - још више потенцирали):

1) ЦОВИД-19 пандемија је илустровала глобалну повезаност у оквиру образовних система (што је изванредно приказала и Wалери Страусс у Вашингтон посту од 29.03. 2020. када је приказала да сви од Африке до САД, Скандинавије и Сингапура, реагујемо исто)

2) Преобликовање улоге васпитача који више није носилац знања, већ модератор развоја младих људи, уз помоћ модерних технологија.

3) Потребно је образовање младих за стално променљиво глобално окружење (образовање животних вештина за будућност), односно - људима су потребне отпорност и прилагодљивост, што је очито, у доба садашње пандемије најпотребније (али и уз развој битних вештина као што су креативност, комуникација и сарадња).

4) Другачији приступ новим технологијама, с тим да наставници имају сада нове могућности за рад са младима; нови пакети за учење морају имати такве садржаје који ће мотивисати ученике, али и који ће омогућити учење од куће, какво је данас у време пандемије.

Ова дуга блокада школа натераће и управе, државне органе код нас, али и у свету да промене своје стратешке планове и да почну сасвим другачије да посматрају школу у овом и у будућем времену. Школе се, наравно, неће затворити, зато што имамо нове технологије, или зато што се појавила ова пандемија. Баш супротно, школе и наставници ће сада добити нове садржаје, али и на важности у државним плановима. Државе ће морати да се позабаве како да осигурају сигурност, здравље и надзор над младом популацијом, управо због будућег развоја.

Зато ће школе унутар својих система доживети многе промене. Неке ће већ од јесени бити видљиве, а друге ће се постепено уводити. У принципу, односиће се на следеће:

1.Темељни принципи дезинфекције школа – школе ће морати да ураде планове и системе темељних облика дезинфекције у току наставног периода, али у време распуста и празника. Уједно мораће да се направи систем дезинфекције објеката (учионица, ходника, тоалета, дворишта, ограде, лабораторија, библиотека, кухиња, спортских сала и свлачионица).

2. Биће потребно повећати особље које ће радити на чишћењу и дезинфекцији објеката - и то оно које ће знати да рукује опемом и средствима који су им на располагању. Мораће да се набави и посебна опрема за дезинфекцију, а локалне заједнице ће морати да направе посебне инспекцијске органе који ће пратити овај процес. Уједно, школе ће морати да имају резервну опрему рукавица, маски, мантила и других заштитних средстава. То ће захтевати и прерасподелу средстава на локалном нивоу када је у питању одржавање школа.

3. Поновно увођење радних униформи за ученике – с тим да ће се те радне униформе користити само у школама, остајати у њима и после наставе се дезинфиковати.

4. Смањити одељења на 16 ученика – с тим да ће сваки ученик сам седети у клупи, с друге стране; то је број који онлине путем наставник може да лако води, када је у кризним ситуацијама то потребно урадити.

5. Посебна опема за рад у лабораторијама – сваки ученик ће морати имати опрему за лобораторију која ће бити дезинфикована и сигурна за руковање.

6. Припрема и обука наставника за коришћење нових технологија – све школе ће морати да ураде семинаре за онлине наставу и да направе програме за извођење ове наставе. Све ће то захтевати да се повећа број наставника и да се прерасподели буджет за образовање. Садашња ситуација је повољна да се у Србији наставници посебно спреме за рад на даљину и да сами, уз помоћ информатичких стручњака, припреме материјале за овај вид рада.

7. Формирање центара за онлине наставу – у школама наставници информатике са својим колегама направиће посебне јединице - центре за наставу на даљину који ће у кризним ситуацијама брзо реаговати и по затварању школе, преузимати наставници процес. (Одличан је пример Центар за е-учење и компетенције Универзитета примењених наука у Оснабрику, који је то на почетку ове кризе одлично одрадио).

8. Једнакост у приступу опреми за учење – државе и локалне заједнице ће морати да у наредне две године покрену набавку рачунара за сиромашније ученике, како би сви били у могућности да прате наставу на даљину. Уједно, и школе ће морати да воде рачуна о једнакости и ученика, и наставника у наставном процесу, и да заједно са локалним заједницама реше ове проблеме.

9. Јачање програма наставе у природи – поред дезинфекције просторија, наставницима се морају одобрити средства за већи рад изван учионица, који ће бити врло јасно постављен у циљу изградње знања, али и физичке отпорности ученика.

10. Кухиње у школама са здравом храном – Паси Салберг (један од највећих финских реформатора) инсистира да ученици добијају здраву храну у школама: тиме ће се ученици учити шта је добро да једу, али и како да се понашају у ситуацијама, када се заједнички једе и борави ресторанима и сличним објектима (нарочито питања хигијене). Због тога, вероватно ће локалне заједнице морати да посвете пажњу ангажовању нутриционисте уз традиционалне школске лекаре.

Ових десет захтева сигурно ће утицати да се повећају буджети за образовање, али је ова пандемија показала да је много већа штета кад занемаримо све ове чињенице. За ово је потребно много мање пара него што ће се дати сада за борбу против коронавируса и решавање, на брзину, многих проблема. Оно што ће се сигурно догодити је да ће државе у свим сегментима друштва водити више рачуна о социјалној дистанци и дезинфекцији, него икад до сада. А и ми ћемо морати да се навикнемо на то. Уједно - и да схватимо да је ово глобални проблем и да ћемо, оно што буду радиле школе у великим земљама, ускоро радити и ми.

                 

О аутору: Проф. др Рефик Шећибовић, рођен је 1957. године у Пожаревцу. Основне студије завршио је 1982. године на ПМФ у Београду, Одсек за Географију. На истом факултету је 1985. године магистрирао, а 1992. године одбранио докторску дисертацију и стекао звање доктора наука.

Богату академску каријеру започео је 1986. године на Економском факултету у Београду, на коме предаје све до 2006. године. Године 1993. оснива Београдску отворену школу са групом сарадника. У Београдској отвореној школи је водио Центар за развој образовања. Године 2001. ступа на место помоћника министра за средње образовање у Влади др Зорана Ђинђића. Као помоћник министра креирао је реформу стручног образовања у Србији која до данас има свој ток без обзира на промене влада и промене министара образовања. Отворио је социјални дијалог између сектора рада и сектора образовања и поставио нове основе планирања уписне политике у Србији. Од 2006. године, запослен је на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), Универзитета Сингидунум у Београду.

Пројекат оснивања Високе школе за туризам и менаджмент Коњиц у Коњицу покренуо је 2011. године, а Коњиц постаје средиште развоја туризма у читавој БиХ, јер је ВСТИМ Коњиц једина специјализована школа за туризам у БиХ. Покреће смер Геотуризам, јединствен у Југоисточној Европи и тиме потпуно отвара могућност младима не само за запослење у БиХ, већ и широм Европе и света.

Аутор је 14 књига, бројних радова објављених у еминентним научним часописима. Говори руски, пољски и енглески језик.

Извор: круг.рс

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.