Касно Марко до одлуке стиже или о „замрзавању“ коалиције

Има томе већ годину дана, када се силна свјетина на бањалучком тргу скупила.

Ognjen Vlačina / 24. октобар 2019

Foto: BUKA

 

Бијес због неправедно умореног младића, али и фрустрација због политичких клептократа, неуморних партијских прелетача, професионалних ухљеба и силних друштвених неправди након 1995. године и назови почетка новог демократског циклуса у Републици Српској, Босни и Херцеговини, је доживио један од својих апсолутно оправданих врхунаца побуне.

Напетост се осјећала у зраку и дуговладајући владар Српске је, заједно са својим посилнима, био на конопцима народа. Савршен тренутак за рушење предуго владајућег режима, изнутра гдје је најтањи. Млађи и агресивнији политичар би се уздао у предосјећање и политички инстикт, а не у прохујале договоре и већ начети интегритет Додика и екипе, али Марко је донио одлуку да га не дира у овом, најтежем тренутку откако се устоличио као властодржац. Крхка коалиција ДНС-а са СНСД-ом, претходно неколико пута принципијелно сјебана од стране Додикових кентаура била је зрела да се уруши. Стабилност Републике Српске не може нити вјечити изговор за одгађање политичке реакције и избјегавања директног конфронтирања, а није да им СНСД није неколико пута „завртао“ руку.

У сваком случају, без обзира на разлоге, јако важан моментум је изгубљен, а вријеме је једини ресурс који неповратно протиче.

**********************************************************************

Освета се сервира хладна и њен „цапо“ у овој причи је магични Миле. Сујетан, као и сви дугоположајни назови представнци народа, никада Марку није опростио супротстављање дилу за продају рудника Љубије. Јасно направљеној стратегији да се никада задовољеним потребама јавне и сиве потрошње дода још који милион марака од посла са фантомским госн Зотовим, супротставио се ни мање, ни више, његов коалициони партнер. Нису помогле ни формалне, ни неформалне поруке послате Марку, директно или индиректно преко излизаних мегафона власти, попут министра опште праксе Ђокића. Политичар старинскога кова, Марко је вјеровао информацијама и локалној струци која му је пластично појаснила да љубијска рудишта могу да живе једино у сарадњи са коегзистенцији и обогаћивањем са постојећом експлоатацијом руде са површинског копа у Омарској (потврђено у стручним Миталовим лабараторијама у Француској), а све што је овде желио јесте још

200 или 300 додатних запослених у Приједору или мртвој Љубији, као и додатно продужење рударења у крају. То би значило да се живот у региону Приједора, какав такав, наставља и у следећих десетак година. Очигледно је да та чињеница више ником није битна (!!!), него је битан краткорочни профит и ћар оних близу власти умешаних у посао са Зотовим (о ком се тек нашироко може распредати). То је, на жалост, само један елеменат трагедије живота на нашим просторима.

Правилно супротстављање Великом Везиру и најспособнијем политичару у Српској коштало је неодлучног Марка прилично. У најкраћем, етажна демонтажа политичке моћи ДНС-а је почела пре отприлике 2 године у Бањалуци, погрешном проценом у сукобу  Чубриловић  –  Балабан,  када  се  Марко  приклонио  будућем  Додиковом „тројанцу“ Чубри, наставило се даљим „крајцањем“ коалиционих права и смањеним дометом ДНС-ових кадрова у власти, продужило „цепањем“ ДНС-а са вјештачком фракцијом ДЕМОС (чиме су се ствари максимално политички оголиле).

Ни све ово није било довољно Марку да се отргне из лукративног и слаткастог загрљаја СНСД-а, па је након последњих републичких избора продужио боравак у инцестуозној и непринципијелној коалицији са СНСД-ом и непризнатим братом ДЕМОС-ом, све у номинално прокламованом циљу одржавања стабилности Републике Српске. Можда је на почетку коалиције то стварно и био циљ ДНС-а, али се он годинама излизао и нестао као мјерхур од сапунице. Сада више ни мачке на врућем Радојичићевом крову не вјерују у то.

И данас, када је крупни делија из Лакташа аминовао завршну фазу пузајућег удара на локалну власт и бастион ДНС-а у Приједору, уморни и остарјели див подно Козаре се буди и кобајаги замрзава коалицију. Вјерујем да је скоро васпостављени господин Радовић као и млађи, свјеснији нараштај ДНС-а одавно предлагао раскид коалиције у којој је ДНС само губио, али очигледно, без успјеха. Преопрезно и зихерашко понашање је довело до тога да касно Марко до одлуке стиже. Прилика да се постане стратешки важна фигура сваке следеће коалиције (патентирао СПС у Србији) је неповратно пропуштена, или макар најбољи тајминг за такава заокрет.

Остао је голи интерес одржања на власти, политичко преживљавање и припрема за следеће изборе, тако да ме неколико ствари у скорој будућности не би изненадило, а то је да ДНС ускоро напусти коалицију (релативно су близу следећи локални избори, чиме би чланству могао да се оправда овакава потез), као и да Додик након тога „одвали“ још неки комад ДНС-а, рецимо у источном дијелу Републике Српске и тиме их додатно ослаби и политички маргинализује.
Дани пред нама показаће истину ..

П.С. Господине Додик и господине Павићу, да вам је стало до народа Републике Српске и његовог бољитка, Ваше две сталне и главне политичке теме би биле:

1.    Спречавање установљења одлагалиште нуклеарног отпада у Трговској Гори, као и

2.    Мере за заустављање одумирања народа (против пада наталитета, као и заустављање економске миграције из Републике Српске)
.. а све остало би могло да сачека. Јер ако ове 2 ставке не ријешимо данас и одмах, нећемо имати шта да ријешавамо. Одговорност је на свима нама, али на вођама највише и од тог утега немате гдје да побјегнете. Стићи ће вас ..

 

 

 


Бука препорука

Политика

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.