Кинески научници открили коју температуру коронавирус не може преживјети

Оптимизам

BUKA portal / 25. март 2020

Дуго се спекулише хоће ли се коронавирус понашати слично као и остали вируси када дође топлије вријеме. Чини се како има разлога да се то и догоди, што је показало најновије кинеско истраживање, пише "Јутарњи лист"

Наиме, више температуре и већа влага у зраку ипак би могли успорити ширење коронавируса, тврде научници с кинеских универзитета у Беихангу и Тсингху који су од почетка епидемије у тој земљи проучавали утицај температура на коронавирус. Студија с резултатима истраживања коронавируса показала је да би топлије вријеме могло утицати на пандемију коронавируса, али и додају да само тај фактор ипак неће свести број заражених на нулу и у потпуности зауставити пандемију.

Оптимизам

Ипак, научници су овај пут унијели мало оптимизма у ову тешку здравствену ситуацију у свијету јер се показало да коронавирус не може преживјети, напримјер, на 30 степени Целзијуса, а сваки пораст температуре за један степен или влаге за један посто успорит ће брзину преноса ове болести с човјека на човјека. Студија је показала како је у Кини падао број заражених, односно који су све параметри на то утицали. Научници су сада увјерени да су ригорозне мјере попут карантина цијелих покрајина и топлије вријеме били кључни фактор за смиривање епидемије.

Важан је и аргумент да су више температуре смањиле број особа на које један заражени може пренијети болест с просјечних 2,5 на 1,5. Наиме, епидемија је у Кини достигла врхунац у фебруару, а онда је почетком прољећа, односно доласка виших температура ширење имало силазни ток, и то у 100 кинеских градова у којима је проведено истраживање.

 

Пратила се промјена температуре и влаге у зраку прије 24. јануара кад су кренуле карантене и друге ригорозне мјере те након тог датума све до половине марта. Притом се за успоредбу користио коефицијент Р којим се мјери просјечни број особа које може заразити један заражени коронавирусом. Такођер су се узимали у обзир и други фактори који би могли утјецати на брзину преноса болести, попут густоће насељености градова и њиховог економског статуса. Након тога су стручњаци процијенили колико ће особа заразити један заражени. Просјек је иначе био између 2 и 2,5 особа, али дефинитивно се с порастом температуре и влаге тај просјек смањивао.

image/ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ УТИЦАЈА ТЕМПЕРАТУРЕ И ВЛАГЕ/

Успаван имунитет

Повећање температуре за један степен и повећање влаге за један посто значило је да их свакако треба узети у обзир за епидемију, кажу научници. Да су то очити трендови, говори и чињеница да су на почетку избијања пандемије више страдале земље у којима су у том тренутку температуре зрака биле ниже, као и влага. Напримјер, значајно је више заражених, осим у Кини, било у Кореји, Јапану и Ирану гдје је било хладније него у Сингапуру, Малезији и Тајланду гдје су температуре биле више, кажу научници.

Засад стручњаци не желе спекулирати зашто се вируси, укључујући и “породицу” коронавируса којима припада узрочник Цовида-19, брже шире на нижим температурама, осим што је познато “да кроз влажни зрак теже путују, односно имају краћи домет”. Међу осталим, научници држе како би утицај могао имати и податак да је људски имунитет током зиме “успаван” те да сухи зрак исушује слузницу носа, која је прва линије одбране, па баш кроз нос најлакше улазе вируси. И имунолошке станице, фагоцити, према свему судећи су мање активне у организму на нижим температурама, што значи да ће бити мање дјелотворне у уништавању вируса. Прорачун кинеских научника говори да би заражена особа, ако се температура повећа за 15 степени Целзијуса, ширила коронавирус на око 0,5 особа мање. Кад се томе дода социјално дистанцирање, љепше и топлије вријеме увелике би смањило ширење Цовида-19, преноси Јутарњи.


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.