Politika ekonomskih reformi i otvaranja Kine prema svetu počela je 1978. godine, a nju je već od osamdesetih godina pratilo poboljšanje životnog standarda, pa su stotine miliona ljudi izašle iz siromaštva. U Kini je u apsolutnom siromaštvu pre tačno četiri decenije živelo preko 80 odsto stanovništva. A kako je izgledao život u Kini pre početka otvaranja zemlje prema svetu? Kakva je bila kupovna moć šezdesetih godina i koliko su koštale osnovne životne namirnice?
Cene u Kini šezdesetih godina prošlog veka bile su krajnje smešne, pa ste tako recimo za 10 juana, što je otprilike 3 KM ili 150 dinara, mogli da kupite 250 voćnih sladoleda, ili preciznije - jedan sladoled je tada koštao 60 para.
Školovanje je nešto na šta Kinezi danas obraćaju veliku pažnju. Troškovi školovanja su iz godine u godinu sve veći, pa roditelji moraju da daju i više od jedne plate kako bi opremili svoje dete za novu školsku godinu. Naravno, sve zavisi od toga u kom je razredu dete. Međutim, sredinom prošlog veka troškovi školovanja đaka prvaka iznosili su samo 8 maoa za celu godinu, a mao je deseti deo juana, što je oko 15 dinara ili 0,30 pfeninga.
Osoba koja je u Kini pre šezdesetak godina imala 10 juana, tj. oko 150 dinara, bila je pravi bogataš. Krajem šezdesetih za 10 juana mogli ste da kupite 40 kilograma pirinča, a poređenja radi za tu istu sumu novca danas možete dobiti oko kilogram i po pirinča.
Kinezi vole morske plodove i ribu, a posebno im se dopadaju rakovi. Tokom šezdesetih ljubitelji morskih plodova mogli su da pazare 6 kilograma rakova za 10 juana, a danas mogu da kupe samo nogice raka, i to ne više od šest komada.
Za iste pare je nekada bilo moguće kupiti 250 kilograma povrća, a danas oko dva kilograma.
Kinezi mnogo vole nudle, što se može videti na svakom koraku, pa ih sa sobom nose i kada putuju u inostranstvo. Šezdesetih godina 20. veka bilo je moguće kupiti 50 instant nudli, a sada samo jedno pakovanje. Ukoliko se odlučite za neke jeftinije nudle, možda je moguće pronaći i dva pakovanja po toj ceni.
Kada govorimo o prosečnoj plati u Kini, pre šest decenija ona je iznosila oko 36 juana, što je kada se prevede u našu valutu nešto preko 10 KM ili oko 620 dinara. I naravno da je to veoma malo, ali na primer ljudi su u to vreme mogli sebi da priušte mnogo više kulturnih sadržaja, pa je tako bioskopska karta za studente koštala oko 5 fena (fen je stoti deo juana). Drugim rečima, karta za bioskop je bila oko 8 dinara. Danas je najniža cena ulaznice za bioskop oko 30 juana, što je 600 puta više u odnosu na taj period.
A koliku bi platu prosečan Kinez trebalo da ima danas kako bi imao istu kupovnu moć kao šezdesetih godina 20. veka? Računica kaže da bi prosečna zarada u 2018. godini trebalo da bude oko 10.800 juana, što je oko 1.380 evra.
TEKST OZ MAGAZINA KINA DANAS; POKLON UZ NOVI NEDELJNIK KOJI JE NA KIOSCIMA OD 3. OKTOBRA.
