Ко напада новинаре у региону: Од антиваксера до крадљиваца природних ресурса

Очигледно је да ће, барем у блиској будућности, новинари и медији осим економске морати и сами да се старају за физичку безбједност. Зато би најбољи рецепт да осим маски који штите од вируса на посао носимо шљемове које би нас штитиле од разних нападача

Borislav Višnjić / 25. новембар 2021

Корона вирус велики је изазов за здравствене раднике али од почетка пандемије и за новинаре. Ипак, осим што грађанима морају представити све чињенице о тој пошасти, новинари у посљедње вријеме морају бринути и за сопствену безбједност. То показује и недавни протест против ковид мјера у Загребу на којем је нападнуто више медијских екипа.

Извјештач РТЛ-а Горан Латковић, који је био мета дијела демонстраната, за Буку је казао да се инцидент догодио када је прелазио са централног загребачког трга на другу позицију за јављање уживо, а да је окидач за све био само тај што је новинар.

“Приликом одласка на нову позицију пролазили смо кроз окупљене просвједнике. Када су видјели да носим РТЛ-ов микрофон тада је кренуло скандирање и увреде а онда и физички напади. Док смо пролазили кренуло се скандирати, кренуле су увреде. Један човјек се у тој гужви леђима наслонио на мене и ударио ме лактом у ребра. Наставио сам ходати даље и осјетио сам два ударца по глави. Претпостављам да су биле двије различите особе. У том тренутку се више нијесам хтио окретати. Било ми је битно само да изађем из масе да не би ситуација ескалирала” наводи Латковић.

 

 

 

Појашњава да нису сви окупљени дошли са циљем да буду насилни према новинарима, али додаје да су и остале медијске куће просто осјетиле да нису пожељне на том мјесту. Оцјењује и да они који вријеђају и нападају новинаре сматрају да су медији углавном одговорни за све, да застрашују људе ширећи дезинформације.

“Ако неки људи мисле након двије године да је пандемија лаж то је њихова ствар, али је наш посао да извијестимо о стању у болницама, о актуелним бројкама, да направимо анализу, снимимо саговорника на ту тему па чак и да дамо простора и оним људима који имају другачије погледе. Али, медији су ти који трпе највише јер свакодневно слушамо о пандемији, а када свакодневно то радите онда добијете критику одређеног дијела јавности да сте криви за све, што наравно није тачно”, тврди Латковић.

Да новинари нису само “идеална” мета током разних протеста показује и недавни примјер из Црне Горе.  Новинар Портала ПЦ нен Вук Вујисић доживљава пријетње већ више мјесеци од нелегалних експлоататорашљунка из ријеке Мораче. Иако је више особа због крађе природних ресурса, након писања медија, ухапшено - пријетње нису престале.

“Више пута када смо излазили на терен дешавало се да уколико дођемо у контакт са нелегалним експлоататорима да нам пријете и да се залијећу на нас.  Пријетили су нам да ће сломити камеру и телефон. Дешавало се, када их затекнемо у само чину експлоатације шљунка из ријеке, да су покушавали да нас стигну аутомобилом. То тада нијесмо пријављивали нити придавали значаја, јер смо сматрали да ће се завршити та прича и да неће бити потребе за пријавама. Међутим након полицијске акције и хапшења примијетили смо да највише таргетирају новинаре сматрајући да су им новинари за све криви па и за престанак експлоатације”, каже Вујисић за Буку.

Наш саговорник је међу првима указао на проблем нелегалне експлоатације шљунка који може трајно девастирати корито ријеке и водоизвориште. 

Штета је вишемилионска  а вриједност извађеног шљунка процијењена је на чак 138 милиона еура. Неколико дана након хапшења осумњичених пријетње на терену је добио и новинар Вијести, коме су експлоататори које је затекао на терену пријетили да ће га бацити у ријеку а имали су поруку и за Вујисића тврдећи да знају да је све „закувао“. 

“На неки начин се новинарима и активистима црта мета да смо главни кривци, иако немамо због чега да будемо криви ако смо допринијели рјешавању једног проблема.  Имајући у виду колико новца се вртјело у свему и да смо некоме угрозили посао  свакако да постаје опасно када вам неко помиње имена, када новинару пријете да ће га бацити у ријеку”, поручује Вујисић.

 

 

 

Након посљедњих пријетњи одлучио се да све пријави полицији, али не вјерује у позитиван исход.

“Добили смо сугестије из МУП-а да је најбоље да се све пријави и да се можда тражи процјена безбједности. Полиција је професионално све одрадила али тужилаштво је одлучило да ту нема елемената било каквог кривичног дјела које се гони по службеној дужности јер наводно није била директна пријетња”, наводи Вујисић.

И Латковић је одлучио да поднесе кривичну пријаву против непознатих извршилаца због напада и увреда који је претрпио. Занимљиво, пријетње му и након свега и даље стижу.

“Добио сам салву увреда на друштвеним мрежама. На службени мејл ми је стигла и пријетња да ми је боље да не излазим из куће. Одређени број људи мисли да лажем да сам измислио причу и да је то био мирни протест јер су ме у одређеном тренутку видјели да негдје стојим и кажу да су били поред мене и да ме нико није напао. Ти људи нијесу ходали са мном цијело вријеме нити су ме пратили и закључили су да сам то све измислио. Наравно, та дезинформација ухватила се на Фејсбук групама подршке протестима и сада ми шаљу разне поруке, пријете и вријеђају.  

Некако не могу стати и предахнути од цијеле ситуације јер поруке стално стижу. Наравно има ту и порука подршке, али ме највише изморе поруке у којима ме оптужују да лажем. Само би луд човјек измислио напад ове врсте”, каже новинар РТЛ-а.


Наши саговорници поручују да их све што су преживјели неће поколебати да и даље професионално објављају свој посао и додају је потребна шира друштвена и акција државе да би се ријешило питање безбједности новинара и медија уопште.


“Новинари морају имати поготово у овој ситуацију статус службене особе. Оно што је потребно је да систем почне реаговати и санкционише све увреде, биле оне вербалне или физичке. Нисам сигуран да ће нажалост до тога доћи, јер од политичара када се десе овакве ситуације новинари добију подршку и све остане на томе. Онда ће се десити прес гдје ће новинар поставити незгодно питање политичару и добиће вербални напад од истог тог политичара. То људи виде. Виде како се предсједник, премијер или саборски заступник односе према новинарима и зашто би се онда они другачије понашали. Једноставно се сви и у регији и у свијету налазимо у кругу гдје је увијек паљба по новинарима”, каже Латковић.

С друге стране Вујисић каже да се осим надлежних и остали друштвени актери морају укључити у рјешење проблема.

“Мислим да је потребно нешто у самом друштву мијењати, односно да не морају само новинари у том смислу да буду привилеговани.  Већ било који човјек који пријави неку нелегалну радњу или је објави на друштвеним мрежама  треба да буде заштићен и не брине за посљедице. Позивам све који доживјавају пријетње да их пријаве. У почетку то нијесам радио и то је била велика грешка. Што више праштате људима када су у питању пријетње видим да их има све више”, додаје Вујисић.

Очигледно је да ће, барем у блиској будућности, новинари и медији осим економске морати и сами да се старају за физичку безбједност. Зато би најбољи рецепт да осим маски који штите од вируса на посао носимо кациге или шљемове које би нас штитиле од разних нападача. 

 

 

 

 

 


Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.