Ко су мигранти у БиХ и откуд анимозитет према њима?

Јавност је с правом изреволтирана, али то не смије бити оправдање за угрожавање права осталих миграната и давања колективног идентитета проблематичности и насилности. 

Slađan Tomić / 21. новембар 2020

 

Основно људско право је право на живот. Сарајлији Јасмину Беровићу то право убиством хладним оружјем одузео је за сада непознати страни држављанин 18.11.2020. године. Њему су у томе помогла још два мигранта која су учествовала у сукобу у којем је, осим убиства Беровића, дошло и до повреда још двојице бх. држављана. Јавност је с правом изреволтирана, али то не смије бити оправдање за угрожавање права осталих миграната и давања колективног идентитета проблематичности и насилности. 

Након убиства, одржани су протести у сарајевској општини Илиджа, а неке поруке су биле погрешне. Исто онолико колико је сарајевска полиција погријешила када је ухапсила погрешног мигранта, чије фотографије гледамо данима, мислећи да је он убица. 

Једну од тих погрешних порука послао је и заступник у Скупштини кантона Сарајево Джевад Потурак. "Питање је ко је сљедећи, мој брат, ваша сестра, твоје дијете, било ко. Хоће ли мене убити? Има нас овдје који ћемо се супротставити свима. Нама треба прави министар сигурности који ће склонити мигранте с улица и тражимо да надлежне институције дјелују у року од 24 сата и изнађу начин како да помогну грађанима БиХ. Ми бринемо о њима, а они нам враћају убиством нашег грађанина", поручио је Потурак.

Исто питање – јесам ли ја сљедећи -  Потурак је могао поставити и након убиства Дженана Мемића у истој општини, чији је отац подржао протесте. Или након убиства Давида Драгичевића. Или било којег грађанина БиХ. Кривица, али и насиље је индивидуална ствар, а потенцирањем колективне кривице долазимо управо до амнестије индивидуалне одговорности. 

Но, вратимо се порукама које је послао кантонални заступник. Оваква хипотетичка питања наговјештавају да ће убистава бити још и да су мигранти насилни. Ипак, то није тачна теза, јер се између миграната и лопова, криминалаца, бандита не смије стављати знак једнакости. На крају крајева, творци дугоочекиване вакцине су мигранти. Они не само да нису убице, него ће изгледно бити они који спашавају животе. 

Погрешно је и протесте одржавати на Илиджи, јер нити је крив општински начелник, нити грађани Илидже, ањош мање су криви ненасилни мигранти, који  сада носе терет стигматизације, а  једино желе отићи из Босне и Херцеговине, као што су отишли из својих матичних земаља. 

Када медији пишу о бруталност полиције Хрватске, бх. грађани се згражавају, зато себи не смију дозволити да  упадну у замку мржње и анимозитета, јер и то је вриједно згражавања. 

Када већ желе протесте, онда грађани треба да понесу транспаренте до зграде Парламента БиХ. Тамо сједе они који креирају атмосферу и услове у којима бораве мигранти. 

Ко је крив?

Одговор ће дати институције, али знамо га и ми. Крив је онај ко је убио, без обзира кога и због чега, а и то се мора доказати. Но, постоји кривица и оних који су дозволили да мигранти ходају с хладним оружјем, без идентитета и без адекватних услова за живот. Иначе, у развијеним демократијама то се зове превенција, али систем у БиХ препознаје бављење само посљедицама. Онда када је већ касно. О превенцији говоримо годинама, додуше тихо, али не радимо ништа. Још прије двије године у писму упућеном министрима за људска права и избјеглице и за безбједност Босне и Херцеговине, Комесарка Савјета Европе за људска права Дуња Мијатовић затражила је од бх. власти да не штеде напоре како би побољшали поступање са тражиоцима азила и мигрантима који пристижу у Босну и Херцеговину.

Неджад Ахатовић, стручњак за сигурност, каже да је заказао државни ниво.

„Управљање кризама иначе иде са виших нивоа. Ту треба да одговори државни ниво. Међуентитетске сарадње када је у питању државни ниво нема. Углавном једни друге оптужују, а нико неће да дигне руку да се буджет повећа сигурносним агенцијама које треба да се баве тим проблемом. Пребацивање одговорности и играње сигурносним системом има за посљедицу повећање криминалитета у ФБиХ гдје је највећа концентрација миграната“, каже Ахатовић. 

О узроцима анимозитета

Мишљење које, нажалост, превладава у БиХ јесте да су за анимозитет и неразумијевање према мигрантима криви они сами. Овакав став заступа и социолошкиња Смиљана Вовна, која каже да смо "у првом налету мигрантске кризе као друштво имали саосјећања". 

“Покушавали смо помоћи колико је ко могао и на начин како смо то знали. Овакав однос нас према њима је управо била емпатија  наших грађана који су имали исту судбину  у току рата 1992-1995. Тада су то били људи са породицама, жене и мала дјеца”, каже Вовна.

Додаје да су мигранти у БиХ "углавном радно способни младићи" који су запели у вакуму на путу ка Европској унији.

“Они, изузев у ријетким случајевима, не остављају пријатељски дојам. Пријете женама, дјевојкама, отимају новац, мобителе и чине друге насилничке криминалне радње, па ево чак и убиства наших суграђана. Велика већина њих користи опојне дроге и под таквим утицајем нико не очекује пријатељско расположење. Страх је оправдан и анимозитет су они сами произвели према себи. Мигранти су нама пријетња сигурности”, каже ова социолошкиња.

С друге стране, она сматра да се криминалитет миграната ни по чему не разликује од криминалитета држављана БиХ, осим у идентификацији. Примјећује да је стрпљење грађана при крају, али да су за то одговорне власти. 

“Мислим да су све институције државе заказале по овом питању. Одговорни који треба да ријеше њихов  смјештај - достојан сваког човјека - до услова или транзита даље или враћања на границе одакле су ушли у БиХ. Нажалост, код нас је све политика тако да се лоптице одговорности пребацују с једних на друге, а трпе обични грађани који су често њихове жртве”, поручује Вовна. 

Нихад Пенава, дописник Деутсцхе Wеллеа из Сарајева, упозорава да се мигранти не смију посматрати кроз призму коју је описала Вовна. „У Њемачкој постоји једна стара народна изрека – сицх фремд-сцхäмен, коју није тако лако, у својој пуној јачини, превести на наше језике, али отприлике – стидјети се за туђу глупост, тим више јер је један локални званичник јавно изјавио – Мигранти који чине кривична дјела уживају сва права, а требали би бити протјерани. Која су то сва права? То што сједе, на хладном и прљавом бетону, пред тржним центрима, те се радују и захвални су на вашој топлој кифли? Овдје засигурно не мислим на, било какву, кифлу из државног прорачуна, већ управо на ону кифлу коју, од себе, одваја имовински просјечни или чак исподпросјечни Босанац или Херцеговац. Пратећи мигранте на Балканској рути, сусретао сам младе наставнике клавира, морске биологе, из Алжира, Марока, Туниса... Иако су у Босну и Херцеговину, током пандемије, слетјеле десетине међународних авиона с тонама хуманитарне помоћи, ти млади и врло често високообразовани људи су се одмах пожалили да им држава није дала чак нити заштитну маску, а у јеку пандемије. Босну и Херцеговину не дестабилизирају мигранти, већ је дестабилизира локална корупција, непотизам, сукоб интереса, погодовање... Наравно, свим савјесним људима је бескрајно жао и тугују због једног изгубљеног живота, као највише и непроцјењиве људске вриједности, и то је засигурно за сваку индивидуалну осуду, али већ данас се намећу и питања – ко ће платити одштету брутално претученом страном држављанину, а за којег се испоставило да није убица, те хоће ли сада бити иницирани својеврсни мирни протест тим поводом? Наиме, Европа не жели нетолерантне“, осврт је Пенаве на ситуацију у Сарајеву. 

Миграната ове године мање

Након затварања мађарске границе, БиХ је константно редовна рута на путу мигранта ка Европској унији. У прва два мјесеца ове године мигранти су у далеко већем броју у односу на прошлу годину улазили у БиХ. Проглашење пандемије није зауставило мигранте, али их је успорило, па се број њихових улазака у БиХ смањио. Од почетка године до 18.11 Гранична полиција БиХ је подузела мјере против 21 809 страних држављана. У незаконитом преласку или покушају преласка евидентирано је 10.995 особа, а одвраћено је 10 814 страних држављана. У покушају илегалног уалска у БиХ Гранична полиција је спријечила највише држављана Пакистана, Авганистана, Марока, Бангладеша. 

„Након значајног повећања броја особа откривених у незаконитом преласку или покушају незаконитог преласка државне границе, у односу на претходну годину, у фебруару 2020. и то од 137,40% од средине амрта 2020 тај број значајно опада, псоебно након проглашења пандемије коронавируса. У марту 2020 број илегалних улазака у БиХ мањи је за 47,7% у односу на март 2020“, казала нам је портпаролка Граничне полиције БиХ Франка Вицан. Разлози за то су ангажовање војске сусједних земаља на заштити границе, полицијски час, онемогућавање кретања мигрантима изван мигрантских центара и сличне мјере које је подузела БиХ. 

Из Граничне полиције кажу да, према информацијама ФРОНТЕX-а и ЕУРОПОЛ-а, интензивирање уласка миграната у БиХ могу очекивати с прољећем. 

Ахатовић ипак тврди да се пад броја илегалних миграната у БиХ може приписати и промјени руте на путу ка земљама ЕУ. 

„Преусмјерава се рута према Румунији, тако да ће миграната у БиХ бити све мање. Та стопа криминалитета која се повећава ће и даље бити присутна. Државни органи на свим нивоима морају предузети све мјере да се направи превенција, да с мигранти ставе у зато успостављене центре и да се на одређени начин успостави један хуманитарни приступ према тим људима. Већина њих су економски мигранти, али међу њима има и криминалаца који су у БиХ дошли с досијеом“, каже Ахатовић.

Мигранти јесу реалност, а рјешење мигрантске кризе укључујући и хуманитарну и безбједносну кризу, је комплексан процес. И земље регије попут Србије и Хрватске суочавају се с мигрантском кризом, која већ сада постаје и предметом научног изучавања. 

У свом дипломском раду из 2018. „Обиљежја незаконитих миграната и криминалитет странаца у свјетлу мигрантске кризе на подручју Републике Хрватске“ студенткиња  загребачког Едукацијско-рехабилитацијског факултета  Петра Песек наводи да је у Хрватској укупни пријављени криминалитет у паду, али да су кривична  дјела чији су починитељи странци у сталном порасту. 

„Јасно је видљива потреба за подузимањем одређених мјера у виду интеграције странаца у наше друштво како би се превенирао даљњи пораст удјела странаца међу починитељима кривичних дјела на нашем простору“, наводи се у овом стручном раду. 

Дакле јасно је: превенција + интеграција. Држава је на потезу. 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.