Које тачно године су Викинзи населили Сјеверну Америку? Научници имају одговор, а рјешење мистерије је стигло из свемира

Прво стално насеље Викинга у Северној Америци у Њуфаундленду позната као Ланси Медоуз - мучило је археологе више од 60 година.

nationalgeographic.rs / 22. октобар 2021

Научници сада коначно имају тачну годину када је локалитет Ланси Медоуз насељен: годови дрвец́а кажу да је оно оборено викиншком секиром пре тачно 1000 година, 1021. године нове ере.

Резултат је репрезентативни пример релативно нове методе датирања на основу соларних бакљи које су оставиле траг на годовима дрвец́а широм света.

"Прецизност је запањујуц́а", каже Рејчел Вуд, научница за радиокарбонску анализу са Аустралијског националног универзитета која није била укључена у нову студију. "Идеја да се користе ове краткорочне оштре флуктуације у радиокарбону постоји вец́ неколико година, али је сјајно видети да се користи за датирање важног археолошког налазишта."

Викинзи у Северној Америци

Винландске саге, исландски текстови написани у 13. веку, описују нордијске експедиције у земљу која се назива Винланд. Иако су текстовиписани са доста улепшавања, вец́ина историчара се слаже да саге показују да су Викинзи пловили југозападно од Гренланда и стигли до северноамеричког континента негде око 1000. године нове ере.

Када је 1960. откривен локалитет са остацима кућа карактеристичне нордијске архитектуре и још неколико артефаката - претпоставке историчара су потврђене.

Научници су раније датирали комаде дрвета са локације користец́и радиокарбонско датирање, које мери распадање радиоактивног изотопа угљеника-14 у органском материјалу и даје датуме који се крећу у распону од неколико стотина година. Рани покушаји датирања радио-угљеника у Ланси Медоузу датирали су артефакте између 793 и 1066. годну нове ере. Импресивно, али недовољно за историчаре који су желели да дођу до што тачнијег веремена доласка Викинга у Северну Америку.

Истраживања су показала да се 993. године десио велики космички прасак - вероватно удар велике соларне бакље која допринела већој производњи угљеника-14 у Земљиној атмосфери, а који су биљке широм света преузеле фотосинтезом.

Свако дрво које је било живо 993. године нове ере има год са већим садржајем угљеника-14, од уобичајеног. Одбројавањем од тог прстена, научници могу дођи до тачне године када је дрво пресечено.

Сличан космички прасак за који је утврђено да се десио 775. године нове ере већ је раније помогао научницима да одреде године неких великих ерупција вулкана или изградње грађевина широм света.

У новој студији, истраживачи предвођени стручњаком за радиокарбонску анализу Мајклом Дијем са Универзитета у Гронингену применили су ову технику ​​на комадима дрвећа који су ископани у Ланси Медоузу током 1960-их и 70-их година. На основу трагова засека у дрвету, археолози знају да су их исекле металне секире, што сугерише да су за то одговорни Викинзи, а не староседеоци Северне Америке.

Деценијама је те комаде држала у замрзивачу коауторка студје Бергита Валас, археолошкиња која је читаву своју каријеру провела на том месту.

Анализирајући три комада дрвета за које је утврђено да су пресечени викиншком секиром, истраживачи су радиокарбоном датирали прстенове, тражећи кључни год са угљеником-14. У сва три комада пронашли су га у 29. прстену гледајући од ивице, што указује на то да је дрвец́е престало да расте 28 година након удара соларне бакље 993. године нове ере, односно 1021. године, написали су научници у извештају за часопис Натуре. Наравно, то само потврђује да су Викинзи били присутни у Северној Америци те године, примец́ује Ди, али могуц́е је да су стигли и раније.

Постоји могућност и да су Викинзи секли дрво које је годинама лежало на земљи, али то је мало вероватно, додаје Ди, јер су Викинзи вероватно тражили здраво дрво за изградњу својих кућа или бродова.


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.