Који је најчешћи начин преношења вируса корона?

Научници су упозорили Свјетску здравствену организацију да у смјерницама за борбу против корона вируса није довољно узета у обзир опасност од ситних честица које лебде у ваздуху.

BUKA portal / 13. јул 2020

 

Сад је и СЗО уочила ту опасност.

 

Док су многе европске земље увејрене да су пребродиле корона-кризу настоје да се што пре врате нормалном животу, 239 научника из разних подручја су у стручном часопису Цлиницал Инфецтиоус Дисеасес објавили упозорење: здравствене установе и Свјетска здравствена организација требало би много озбиљније него до сада да узму у обзир опасност од преношења вируса преко такозваних аеросола.

Аеросоли су најситније честице и капљице воде које лебде у ваздуху. Мање су од пет микрометара. Кад људи издишу, говоре, смију се или пјевају, у ваздуху који издахну налазе се честице које се несметано шире по читавој просторији. Веће капљице брзо падну на под, али оне најситније могу да лебде још сатима, нарочито у затвореним просторијама.

Ако у таквој просторији борави једна заражена особа, она за кратко вријеме може да зарази бројне друге људе – чак и ако никад нису имали директан контакт.

Аеросоли – најчешћи начин преношења заразе

С обзиром на јавни апел 239 научника, сад је и Свјетска здравствена организација спремна на промјену својих препорука. И она увиђа "назнаке доказа" да се нови корона-вирус може пренијети и преко ваздуха, каже Марија ван Керкове, техничка директорка у СЗО задужена за пандемију Ковид 19.

На основу нових сазнања би и смернице СЗО за борбу против корона-вируса морале да буду прилагођене. Још прије мјесец дана СЗО је морала да ревидира своју препоруку у вези са заштитним маскама.

Научна истраживања показала су да се корона-вируси преносе прије свега преко аеросола.

"Имамо разлога да вјерујемо да се слично понаша и вирус САРС-ЦоВ-2, и да су аеросоли главни пут за преношење вируса", наводи се у апелу који су потписали стручњаци већином с подручја хемије, физике и техничких наука, а мање вирусолози и медицинари.

Актуелне мјере заштите – прање руку, ношење заштитних маски, држање растојања – првенствено су усмјерене на спречавање преношења вируса преко већих капљица и директног контакта. Али, то није довољно. На могућност преноса преко аеросола до сада није довољно указивано, оцјењују научници.

Редовно проветравање

Потписници апела захтијевају редовно и ефикасно провјетравање просторија свјежим ваздухом – али би циркулацију ваздуха требало избјегавати, нарочито у јавним зградама, школама, канцеларијама, болницама и старачким домовима. Постојећи системи за провјетравање требало би да буду надограђени системима који ваздух исисавају, филтрирају или који уз помоћ ултраљубичастог свјетла убијају вирусе.

Али прије свега би требало избјегавати препуне просторије и велика окупљања људи у затвореним просторијама. То важи не само за барове и ресторане, већ и за јавне зграде и средства јавног саобраћаја.

Изненадна учесталост инфекција корона-вирусом приликом посјета баровима и ресторанима, али и приликом наступа хорова, показује да се инфекција вјероватно преноси преко аеросола. С тим се слаже и проф. др Клеменс Вентнер, директор Одељења за инфектологију и тропску медицину на клиници Швабинг у Минхену, иако није међу потписницима апела.

Могуће је да је "вишеструка циркулација нефилтрираног ваздуха за хлађење" у кланицама довела до учесталог ширења зараза, каже Вентнер. Тај љекар сматра да мјере које научници предлажу у апелу имају смисла и очекује да ће и СЗО кориговати своје препоруке.

"С обзиром на раст броја заражених у свијету и истовремено попуштање мјера ограничења кретања у неким земљама, пожељно би било да Свјетска здравствена организација позове да се више води рачуна о аеросолима. А са научне тачке гледишта то је и неопходно", каже проф. др Вентнер.

Понашање прилагодити новим сазнањима

Сигурно је да је на почетку епидемије била прецијењена опасност од преношења вируса преко површина које додирујемо, каже професорка за инфективне болести на Универзитету у Женеви, докторка Изабела Екерле, која такође није потписница апела.

А са друге стране, потцијењена је опасност од преношења ваздухом у близини инфицираних особа (на породичним окупљањима, пробама хорова или у спортским дворанама).

Корона-вирус није класични узрочник болести који се преноси аеросолима – као оспице или водене козице, каже докторка Екерле.

"Такав сценарио се не може очекивати код вируса САРС-ЦоВ-2", додаје она.

Професионалне маске категорије ФФП3 могле би да спријече преношење заразе аеросолима, али препорука становништву да носи такве маске нити има смисла, нити је остварива, каже љекарка.

"Мислим да се мора поступати прагматично и сазнања која до сад имамо о том вирусу преточити у смислене препоруке које је могуће спровести. Сходно томе требало би да буду забрањена масовна окупљања у затвореним просторијама", каже професорка за инфективне болести са Универзитета у Женеви.

(Деутсцхе Wелле)


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.