Корона и култура

Пропаст се надвила над културном делатношћу и њеним актерима: писцима и техничарима, певачима и глумцима, плесачима и уметницима. Њихов свет се урушио и то је оно што нас растужује.

Gideon Levy / 13. јануар 2021

Foto: Konstantin Novaković

 

Потребно је да се поштено погледамо у огледало, без улепшавања онога што видимо: година короне, која је многе оборила, показала је такође да су култура и уметност у Израелу мање важне него што се мислило. Прошла је година, култура је умрла, уметност је близу томе, а небеса се нису отворила.

Пропаст се надвила над културном делатношћу и њеним актерима: писцима и техничарима, певачима и глумцима, плесачима и уметницима. Њихов свет се урушио и то је оно што нас растужује. На људском нивоу њихова невоља није већа од невоља власника малих радњи и сала за свечане догађаје. Пропаст је стигла и до културних институција које су стигле до тачке пуцања, неке од њих се можда никада више неће поново отворити. То је страшно. Али осим боли, која је јасно исказана од стране познатих и елоквентних културних радника, морамо и да признамо, а то боли исто тако, да у Израелу 2021. култура не заузима централно место као што нам се чинило и како смо се хвалили да ће бити.

Корона нам је показала стварно место културе на пирамиди потреба. Јесте, она уздиже и обогаћује ум и дух, али она није нужна као што су нам непрестано говорили. Домови здравља су важнији од позоришта Камери, Рами Левy ланац супермаркета је вољенији од кореографа Охада Нахарина, тржни центри од амфитеатра, аеродроми од Музеја Израел. Ово сазнање нас је уздрмало и боли, али је истина.

Културни делатници су љути због карантина и затварања које је влада наметнула, али оно што би требало да их узнемири много више јесте једноставна чињеница (како је рекао песника Давид Авидан, „чињеница која пресеца“) да је већи део јавности равнодушан према затварању културних простора и што су многи брзо пронашли замену за њих. Нетфлиx уместо Цинематхеqуе. Освешћивање радника културе да је она мање важна него што се мислило, јесте ударац који је већи од незапослености и економских невоља.

Сада сви цитирају Цхурцхилла који је рекао „За шта се ми боримо?“ када су га питали да смањи буджет за културу. Али чак и рат који је Цхурцхилл повео против Немачке је био рат за егзистенцију, не за културу, упркос романтичним призвуцима у његовом одговору. Израел се наравно не бори за културу, чак и не протестује. Израелци су нашли друге начине да се буне против карантина и да преваре наметнуте забране, да наручују доставу до клупа у парковима, да стављају маске на браду и продају маске у продавницама намештаја како би издејствовали њихово отварање. Али због самог затварања културних институција јавност није реаговала и није протестовала. У Француској су протестовали против затварања књижара, у Израелу су чак и отворене књижаре биле празне.

Културни радници се буне против одлука владе, али овакве одуке су и биле могуће јер и у влади знају да уметници немају ослонац у јавности. Њихова сопствена слабост је управо омогућила њихово затварање.

Није одувек било овако. Поезија и књижевност су некада заузимале важније место у животу Израелаца. Сада се чини да су то теме ограничене на страницама „Култура и књижевност“ у листу „Хааретз“. И позориште је некада било значајније. Сада је могуће путовати у Дубаи да се чује Омер Адам тако да скидање представе „Гиват Халфон“ са интернет странице позоришта ХаБима не боли толико. Ма колико да то изненађује, могуће је да прође и цела година а да се не види Схломо Артзи у Кесарији. Жалосно, али то је истина. Теже је затворити синагоге у Израелу него позоришне сале, микве од клубова, верске школе од музеја. И ово говори нешто о нама, о нашем свету.

Можда је пад левице већ то најавио. Можда је то нуспојава уздизања деснице, коју прате национализам, религија, агресивност, вулгарност и хулиганство. Уметност не воли хулиганство, а национализам и религија не хају превише за уметност. Постоје наравно и религиозна уметност и култура, али много мање. То је чињеница.

Можемо да наставимо да понављамо уметност или смрт, култура или смрт, али корона нас је ошамарила. Оставила је жртве не само у салама за интензивну негу. Култура или смрт? Нећемо умрети. Штета.

Хааретз, 10.01.2021.

Превела са хебрејског Алма Ферхат

Пешчаник.нет, 12.01.2021.


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.