“Народ никако није невин, корупција је дио нашег ДНК. Изузетак је само оних 35 година када је овдје била Аустро-Угарска”

Овдје су историја крваве јаме и заробљавање људи, а не нека постигнућа. Овдје нема људи који су, као примјерице у Холандији, измислили микроскоп, а историја се мјери позитивним вриједностима, шта сте допринијели цивилизацији, а не колико нисте.

Tatjana Čalić / 04. јун 2019

FOTO: Jazid Ahmetkadić

 

Корупција, изостанак борбе против ње,  зашто грађани ћуте и пристају на подјеле у торове, има ли будућности,  ако не за нас,  онда за будуће генерације, само су неке од тема којих смо се дотакли у разговору са Сеадом Пашићем, социологом и дугогодишњим савјетником за психолошку помоћ и подршку.


Корупција је код нас, каже, генерацијски условљена, преноси се са кољена на кољено, јер је друштвено прихватљива и увијек ћемо наћи оправдања за то што се овдје ради: „Изузетак је једино оних 35 година када је овдје била Аустро-Угарска, они су успјели много тога учинити за само 35 година на сузбијању корупције, дали су људима презимена, направили катастар, земљишне књиге, довели су чиновнике, у Зеници су направили велики затвор. Одмах послије Првог свјетског рата поново је све вукло ка корупцији. Према томе, закључак је да је корупција дио нашег ДНК и ту се не може нешто посебно очекивати  или исправити,  а колико видим нико се не буни против овога стања, не видим да је неко посебно протестовао, да је ико то осудио“.

Колико оваквом стању доприносе и сами политичари својим изјавама. У актуелној афери Поткивање могли смо чути да је напад на предсједника ВСТС-а Милана Тегелтију, напад на Србе, а идентичан сценариј је и код друга два народа? С друге стране, тајни снимци су открили и аферу Штрахе, гдје је убрзо пала цијела Вада?


То је класичан примјер  дестракције, одвраћања од горуће срамотне теме особе која је ухваћана "ред хандед", дакле, са руком у джепу. А они то говоре зато што су експоненти тог народа, тај народ гласа за њих. Јер, знате, народ никако није невин. Они што гласају сваке друге године држе све људе овдје у замци, ти људи омогућавају ово перпертуирање, скоро тридест година. Политичари, које имам обичај звати "бандити са значком", од тог народа добијају  легалитет и легитимитет да раде све то што раде и опет им народ пљешће, кажу „нека није у питању наш криминалац“ или ако јесте кажу „ добар је, наш је“. Код нас не важе правила која важе у другим дијеловима свијета, јер криминал је свугдје криминал, али овдје код нас постоји наш криминал и он је добар.
Тегелтија је пао на видеоснимку, само пар дана пошто је ухваћен Штрахе, на исти начин, па можемо видјети једно "патент" понашање, али и како се хватају корумпирани политичари - ја нађем доказ и дам правосуђу, а онда је све до правосуђа. И док је у Аустрији пала влада, овдје не очекујем такву реакцију, зато што се код нас људи постављају искључиво по политичкој линији.
Али исто тако морам рећи да живимо у необичним временима, да изјаве које можемо чути од политичара у БиХ, можемо чути и другдје.  То је заправо стратегија свих популистичких политичара. Исто се дешава и на Филипинима, то ради и замјеник талијанског премијера и министар унутрашњих послова,  Салвини, то ради мађарски премијер Орбан, то ради и амерички предсједник Доналд Трамп, који своје приче базира на очување хришћанске цивилизације и бијеле расе.

 

Као што сте и рекли, народ се не буни против ове ситуације, како то објашњавате?


Они су свикли. Ја за ову ситуацију често користим једну метафору - оса потајница када уђе у домаћина и положи ларву која ту расте, дог год та ларва расте у домаћину, он је имобилизиран и не може ништа. Тако нешто се дешава и са људима, понашају се као зомбији, као да немају мозга. Такође, код нас људи када иду да гласају кажу „ми не можемо ништа промијенити“, па опет гласају за исте као зомбији. И то је непромјењиво изнутра, то се једино може промијенити ако споља дође нека промјена која би инсталирала другачији вриједносни систем.

 

Значи мора бити спољни фактор?


Да, дефинитивно. Да дође и усиса нас Европска унија, само да усиса и да се примијени регулатива на Тегелтију као што се примјењује у случају Штрахе, неко да исправи све што нам се дешава и да коначно почнемо да живимо нормално. 
Јер овдје много тога није нормално, као и то да се толико година након рата будимо са страхом хоће ли га опет бити.

 

Како то да ратна реторика овдје тако добро пролази?


Зато што та реторика галванизира базично изборно тијело. Она га скупља „то су наши, ми не дамо наше“. Изборна база ни највеће поллитичке партије нема више од 20 -22 посто бирачког тијела и све те ријечи које политичари говоре упућују њима, а изборна база зависи од људи који су на власти, јер их они хране, постављају их на министарска, директорска мјеста, управне одборе итд.
А погледајте Скандинавију и њихов модел побуне, гдје искористе своје грађанско право, пониште гласове и, ако је њихов број знатан, истога тренутка сви они који су на власти, могу доносити одлуке, али ниједна није легитимна. Легална јесте, јер је Устав такав. Према томе, ја и овдје нашим људима говорим да покушамо на такав начин, јер другог избора немамо. Али народ неће ништа да подузме како би се стање промијенило. 
Скандинавци су исто тако дебело патили, Норвешка је средином 19. вијека имала већу стопу постнаталног морталитета него Косово, а сада је најпожељнија земља свијета за живјети, кажу Уједињене нације. 
Међутим, ти људи су почели да се баве разумом, они се не баве емоцијама. То вам је исто као када имате трауму, ако вам је одбрамбени систем емотиван, ви се нећете детрауматизовати, али ако га покушате ставити у ниво рационализације, биће вам свакако боље. 

 

Обзиром да напредак овдје изостаје, рацио не користимо?

Овдје људи не мисле на нивоу рација, они мисле из неких дубинских, митских метафора, које су у начелу доказане као лажне, лажни наративи из 19. вијека типа „ми смо највећи, ми смо историја, ми све имамо“. 
Када погледате, откад су Славени овдје дошли, они ничему нису допринијели. Ја стално људима говорим да овај простор пати од мањка историје, а не од вишка историје. Јер овдје су историја крваве јаме и заробљавање људи, а не нека постигнућа.  Када питам има ли овдје људи који су, као примјерице у Холандији, измислили микроскоп, кажу нема.  А историја се мјери позитивним вриједностима, шта сте допринијели цивилизацији, а не колико нисте.

 

Проблем је, заправо, у нама самима, у нашем менталном склопу?


Ја то тако видим.  Па, погледајте једну Нјемачку, која је крај Другог свјетског рата дочекала сравњена инфраструктурно, да ни једна водоводна цијев у земљи није остала,  да би већ 1965. године постала индустријска сила, упркос свим страхотама, денацификацији, лошем угледу у свијету. 
Они су успјели да се организују зато што, једноставно, имају другачији менталитет, они сматрају да је држава добра и раде за њу, а ми сматрамо да држава не ваља, јер она ради само за некога  и хајдемо  онда да крадемо од државе.  Али читав је Балкан такав, Босна и Херцеговина није изузетак, чак и земље које су ушле у ЕУ, изузев Словеније, чије становништво има један потпуно другачији ментални склоп, ја сам тамо студирао, тако да то добро знам.  Али Хрватска се ништа не разликује од БиХ, погледајте наслове њихових новина, погледајте њихове телевизијске емисије, то је исто као и код нас. Ја не знам на који су они начин ушли у ЕУ, али ето ушли су, испунили су услове на исти начин као Бугарска и Румунија. Ја сам увјерен, док год је овакво стање,  БиХ неће моћи ни да приђе  кандидатском стаусу.

 

Видите ли још негдје излаз, пошто је БиХ далеко од ЕУ, па и од „усисавања“?


Овакве ситуације могу да трају 100-200 година. Ви имате двије државе у којима је таква ситуација. Једна је Боливија, друга Парагвај.
У Парагвају постоји партија која се зове Колорадо. Она влада већ 95 година и прије пар година су направили једну опозициону партију, која има два посланика, који опет не могу ништа.
Идентичну ситуацију имате у Боливији, гдје  имате социјалистичког предсједника Еву Моралеса, а његов рудар у руднику калаја има исту надницу и сатницу као и 70-их година 19. вијека, а он је социјалиста.
Друштвени процеси као овакви могу да трају јако дуго, кроз генерације, осим ако не буде неких огромих тектонских политичких промјена, примјерице као што је био пад Берлинског зида или као што је код нас био рат. Не вјерујем да га опет може бити, јер је рат скуп хоби. 
Ја сам прије пар дана сједио са пријатељима, па они питају „хоће ли икада овдје бити боље, шта да радимо“,  а ја им у шали кажем - хајде да се прогласимо да смо Порторико, па да тражимо прекоморски статус од САД. Исто је тражила Сицилија 1950. године. А они се сложе, јер сви ми знамо да нам, у оваквој БиХ, нема опстанка. То је разлог зашто људи одавде одлазе. И моје двије колегинице с посла одлазе у Нјемачку и Аустрију. То су људи који имају стабилан посао. Када сам видио да одлазе банкарске породице, онда не можете, а да се не  почнете питати шта ви радите овдје. 
То је дословна трауматизација, јер овдје немате никакав концепт будућности. 
Видим то и из разговора са младима, који ми када их питам како себе виде за 1000 дана, а то су три године, кажу „пусти, не знам ни шта ће бити за 15 минута“.  Али у једној Швицарској знају шта ће и куда ће за 20 година, кажу вам име учитељице, професора, име студентског дома гдје ће становати у Базелу за вријеме студирања. 
И док наши  млади не могу да пројектују будућност за 15 минута, дотле политичка власт, друштвена структура и интелектуална куга која се дословно повукла и преживљава,  потпуно заборавивши  да је посао интелектуалца да се буни, да уради нешто боље или барем да ураде "цопy пасте", јер све је већ измишљено, па да узмемо друштвени и здравствени систем из Азије или Данске, синдикални систем из Италије, правосудни систем из Норвешке....  Не, они то неће, зато што свима њима одговара баш овакво стање, јер  они су власт.

А моћ власти  је гора од хероина. Та врста овисности је потпуно суманута, од тога се никако не може отрести, показују нам то сваки дан.
 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.