Култура у РС осуђена на пропаст

Кулурни радници Републике Српске већ одавно указују да је ситуација у овој области тешка и да су издвајања за програмске активности културе минимална. Но, уколико се усвоји преднацрт буџета за 2013. годину ситуација у култури ће бити још тежа, јер предвиђено је смањење средстава за програмске активности, али и смањење плата културних радника за десет одсто.

Maja Isović / 28. новембар 2012

У разговору са културним радницима упознали смо се и са проблемима Преднацрта закона о култури који је предложила Влада РС, а који можете прочитати овдје.

Ирена Солдат Вујановић, помоћник министра за културу у Влади РС рекла је да су укупна издвајања за културу  у 2012. години била 13.960.300,00 КМ и то за плате 11.257.000,00 КМ, за материјалне трошкове  221.000,00 КМ, за програмске активности установа културе 1.033.200,00 КМ и за остале програмске активности   1.409.300,00 КМ.

“Преднацртом буџета за 2013. годину предвиђено је смањење по свим позицијама. Планирано је смањење плата у култури за 10 посто, али и смањење на другим позицијама, тако да је на примјер за програмске активности установа културе планирано 800.000,00 КМ”, рекла је Солдат за БУКУ

Када је ријеч о разним културним догађајима, фестивалима и манифестацијама Солдат је истакла да Министарство просвјете и културе РС суфинансира културно-умјетничке пројекте путем Јавног конкурса за суфинансирање јавних потреба  у култури.

“Средства се распоређују по дјелатностима. У оквиру сваке умјетничке дјелатности комисија бодује пројекте и на основу тога одређују се износи. Филмски фестивали су до сада увијек оцјењивани као квалитетни пројекти и имали су нашу подршку”, објаснила је она.

Када је ријеч о смањењу средстава за културу културни радници у Републици Српској сматрају да је то пораз цјелокупног друштва у којем се налазимо, али и да инстутуције културе неће пасти под овим смањењем и да ће се трудити свим силама да раде оно због чега су основане.

Ненад Новаковић, директор Народног позоришта РС рекао је да је ситуација у друштву таква да свако може схватити да је потребно смањење буџета и јавне потрошње, али друштва која забораве културу и они који хоће да штеде на култури и науци осуђена су на пропаст.

“Сви нормални народи када су била кризна времена ипак су улагала у културу, јер она једино може створити добру основу и предуслове да друштво може напредовати кад криза прође, а она увијек прође. Код нас се ради обрнута ствар. Најопаснија ствар је штедња у културу у било које доба и у било које вријеме”, рекао је Новаковић за БУКУ.

Новаковић је рекао да ће НП РС без обзира на ове најаве о смањењу средстава наћи довољно новца да реализује све зацртане активности и програмске задатке.

Лјиљана Лабовић Маринковић, директор Музеја савремене умјетности РС рекла је да потпуно прихвата смањење средстава за програмске активности јер је свјесна ситуације у којој се цјелокупно друштво налази и разумије да новца нема.

“Али зато ће радници који раде у музеју учинити све да се то смањење не осјети. Ту ћемо ми као тим показати свијест да радимо и да се боримо за интерес јавности. Ми нећемо затворити музеј, нећемо отказати ни једну планирану изложбу коју смо планирали. Нико неће примјетити да нешто недостаје и направићемо пројекте који ће оправдати оно што јесте МСУ РС и неће због тога што нема новца под овим кровом бити ни сајамови привреде, туризма или цвијећа као ни модне ревије, јер бисмо тиме духовно девастирали овај простор”, рекла је Лабовић-Маринковић за БУКУ.

Додала је да кустос који ради у Музеју савремену умјетности има 1000 КМ плату, а уколико дође до најављеног смањења имаће 900 КМ, а сви они хране своју дјецу и плаћају станове и тих десет одсто смањења примања они ће итекако осјетити.

“Како да се ти људи даље усавршавају и како да буду историчари умјетности у таквој ситуацији. Ти људи су крајње понижени, али и без обзира на то они ће бити достојанствени и радиће оно што су радили до сада. Проблеми ових младих људи уопште нису видљиви у нашем друштву”, рекла је она.

Лјиљана Петровић-Зечић, директор Народне и универзитетске библиотеке РС је рекла да ће се радници културе борити да не дође до смањења плата за десет одсто и смањења програмских активности која су најављена.

“То за плате не треба ни коментарисати. Плате су и сад толико мале, па још кад буду умањене то је значајан удар на примања радника запослених у култури. Што се тиче програмских активности, библиотеке добијају толико мало да нисам сигурна шта се ту још може смањити”, рекла је Петровић-Зечић за портал БУКА.

ПРОБЛЕМ ПРЕДНАЦРТА ЗАКОНА О КУЛТУРИ

Лјиљана Лабовић Маринковић рекла је да је већи проблем од тренутне ситуације у којој се институције културе налазе Преднацрт закона о култури на којем се већ дуже ради и он се не треба доводити у везу са одлуком Владе РС о смањењу плата.

“Када је ријеч о финансирању тим законом се дефинише да ће се републичким установама културе укинути да Влада РС као оснивач плаћа њихове материјалне трошкове и да ће се у буџету јединице локалне самоуправе обезбиједити средства за материјалне и режијске текуће трошкове и одржавање, а то је напросто немогуће, јер МСУ РС просјечно има 8000 КМ трошкова само за струју и гријање, а ми смо у најмањем простору. Преднацртом закона је предвиђено пребацивање ових трошкова на град Бањалуку. Град који на свом територију има националне институције културе он је тиме доведен у мат позицију, а не смијемо занемарити чињеници да град Бањалука тренутно усваја буџет у којем уопште нема ставке да ће преузети те трошкове”, рекла је Лабовић-Маринковић за наш портал.

Додаје да је ова ситуација потпуно поништава оно што је установила Влада РС као оснивач тих институција културе.

“Тим законом се предвиђа да установа која остварује приход та средстава треба да користи за улагање у програме и учешће у међународним пројектним активностима. Поставља се питање како да непрофитабилне установе културе, као што су МСУ РС и Музеј РС који не наплаћују улазнице и немају властитог прихода, учествују у међународним пројектним активностима када међународни фондови подразумијевају писмено доказивање од стране влада да ће сходно проценту пројекта такође подржати активности које се спроводе”, објаснила је она.

Додаје да институције културе властитим средствима требају да плаћају материјалне трошкове и медијску промоцију установа културе. Лабовић-Маринковић истиче да су приједлози овог закона потпуно неприхватљиви, јер многе институције културе немају властити приход и не могу њима Нектар пиво или Хипо банка давати новац за струју, али има и наду да ће културни радници успјешно зауставити усвајање закона у овој форми у којој је тренутно предложен.

Лјиљана Петровић-Зечић када је ријеч о преднацрту закона о култури сматра да би прије требало урадити измјену и допуну закона о библиотичкој дјелатности с обзиром да говори са позиције дјелатности у којој ради.

”Преднацрт има доста замјерки, али он је донесен и као преднацрт да би ми могли дати одређене примједбе и сугестије. У закону о библиотичкој дјелатности треба унијети одређене измјене и да се оне као такве уграде у закон о култури. 2008. године донесене су измјене у Закону о библиотичкој дјелатности, међутим вријеме и модерне технологије доносе потребу за одређеним измјенама. Из поједничаних закона о бибилотичкој дјелатности, музејима, архиву требамо да црпимо информације за закон о култури”, рекла је она.

АНДРИЋГРАД

Пројекат Емира Кустурице, Андрићград код Владе РС раније је имао пуну подршку и већ је у неколико наврата добио више милиона КМ подршке, но Солдат је рекла са се из Министарства просвјете и културе у Влади РС за наредну годину не планирају средства за Андрићград.

 

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.