Лана Пудар-златна принцеза, првакиња без Олимпијског базена

Дивљење нашој златној принцези је још веће ако знамо да је без базена освојила неколико пута прво мјесто.

Zlata Bosnić / 15. јул 2021

 

Да у овој земљи расту још лијепо одгојена и надарена дјеца говори брилијантни наступ дјевојчице из Мостара. Сви су већ чули за њу, прославила се у умијећу пливања. Плива најбоље од свих својих вршњакиња диљем европског континента. Осим што је другачија од њих по способности освајања неколико пута најбољег јуниорског резултата у пливању, другачија је и по томе што сви они имају на располагању основни објекат за свакодневно тренирање. И не само један, они имају таквих објеката какве само пожељети могу. Наша дјевојчица то нема али је опет најбоља. Овај текст о босанском чуду од дјетета може почети на разне начине.. и сваки се чини недовољно добрим за њу. Али, почнимо овако.

Опет је прва. Лијепа дјевојчица из Мостара нашла се на европском трону већ неколико пута. Без посебне помпе, скромна и једноставна, са широким осмијехом, освојила је срца свих својих земљака ма како се изјашњавали и у којег Бога вјеровали. Лана Пудар. Наша Лана, рекли би, а тиме би рекли све. Све жеље, чежње, радост, понос, сав пркос босански и инат херцеговачки, све је  стало у те двије ријечи.

Њена побједа је утолико већа јер њен град не посједује основни обекат, базен неопходан за тренирање. Дивљење нашој златној принцези је још веће ако знамо да је без базена освојила неколико пута прво мјесто. Таленат је јако битан у спорту али су мотивација и жеља пуно важнији. Требамо се сјетити многих спортиста који су на рачун мотивације учинили немогуће. У прилог реченом, а што ми прво пада напамет, говори догађај у вријеме зимске олимпијаде 1988. г. у Калгарију. Многи памте занимљиву екипу боба са Јамајке. Када су се појавили у Калгарију били су велика атракција Момци из тропске карипске државе су засјенили све друге учеснике и били су главне звијезде Игара. Дошли су на ЗОИ са позајмљеним бобом и без правог тренинга на леду, али и са великом жељом да пробају да остваре солидан резултат. И није толико ни чудно што тропска земља нема боб колико је чудно што европска земља има свега један Олимпијски базен и то у главном граду, а и он је изграђен у послијератном периоду.

Зашто желимо изгледати јадно сваки пут кад се од нас очекује одлучно дјеловање? Да ли и овај пут чекамо садаку? Шта треба да се деси, да ли да нам нека невладина организација, донатори или неко сасвим трећи, изгради базен? Не треба нам пуно да схватимо да сваки политичар који је на сцени задњих десетак година, а многи су и више, може из властитих прихода направити по један такав базен у мјесту у којем обитава.

Међутим, апропо тога, шта се дешава код нас задњих дана? Дешава се да је поново  Лана „забринула“ све политичаре ове земље, јер су помислили нажалост ово „шта сад, побогу, ова не умје стати“.  

Да ли је неки политичар изразио жељу да направи пројекат изградње базена за кратко вријеме? Ако су могли преусмјерити рјечни ток, имати вреће злата или станове диљем свијета, зар не би могли што хитније изградити и базен? Имали су и раније, а сад посебно обевезу да ову земљу издвоје из руралног оквира и изграде је по свим урбаним параметрима. Или можда чекају као и до сада да, у свом том безнађу, добију на времену како би Лана промијенила боје заставе своје земље и на тај начин добила базен и све остало што посједују њене колегице из других земаља. Међутим, недавна изјава њеног оца многе је понукала на једно другачије размишљање, на мисао да ова земља још има наде да буде примјер другима. Рекао је да је његова кћерка, наша златна Лана, Босанка и да ће у свом животу увијек и једино наступати под заставом своје земље Босне и Херцеговине.

Ова изјава лијечи ране, ушушкава напаћену душу, даје наду у боље сутра и најбољи је антидепресив посљедњих дана. Те ријечи су обавеза и нама, народу ове земље, да не чекамо милостињу од политичара или свијета, него заједничим снагама, како то само ми умијемо, поново по ко зна који пут покажемо своју хуманост на дјелу.

Помозимо изградњу овог базена.

Не заборавимо, Лана није само спортисткиња и освајачица медаља. Она је узор младим људима да у овој земљи још увијек могу остварити своје снове и пронаћи оно за чим теже. Потребно је само мало воље и жеље, мало талента и труда. И њавише вјеровања у себе. Чак и ако немаш све што ти треба, имаш себе и своје снове, а то је, као што видимо, довољно за почетак. За крај се брине неко други.

 

пише: др.сци. Злата Боснић

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.