ЛАЖНЕ ВИЈЕСТИ У РС: У будућности ће их бити још више. Лажне информације кроје добро обучени људи иза којих стоји политика!

Морамо радити на медијској писмености већ од основне школе, јер грађани у РС не разликују истините од лажних вијести.

Maja Isović Dobrijević / 21. мај 2019

Foto: Ilustracija

 

Према дефиницији, лажне вијести (енгл. факе неwс) облик су пропаганде жуте штампе настале кориштењем дезинформација и масовне обмане, пласиране у јавност путем новина или друштвених мрежа. Најчешће се објављују у сврху дезинформисања и застрашивања јавности или у сврху пародије, сатире или једноставног привлачења пажње (сензационализма).

Лажним вијестима често се користи и пропаганда у тоталитарним режимима с циљем величања култа личности владара или испирања мозга и интелектуалне свијести јавности.

Да савремено новинарство ни код најугледнијих новинских кућа није слободно од опасности стварања лажних вијести, показало се на примјеру Цлааса Релотиуса, новинара њемачког Дер Спиегела: уредништво тог угледног часописа морало је у децембру 2018. године признати да је објавило барем 14 репортажа измишљеног садржаја, из пера новинара који је вишеструко награђиван као најбољи репортер у Њемачкој.

Ова врста новинарства све више постаје присутна и на нашим просторима, гдје се појављују фантомски портали који немају уредништво. На тим порталима објављују се лажне информације, а проблем се јавља кад те информације преноси јавни сервис и новинске агенције које су јавне и требало би да служе објективном извјештавању јавности, а не да шире дезинформације и лажне вијести, чији је једини циљ служење политичком режиму.

ЕДУКАЦИЈА ОД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Синиша Вукелић, предсједник Клуба новинара Бањалука, рекао је да Клуб новинара већ годинама апелује на колеге да не преносе лажне вијести.

„Није проблем уколико пренесете лажну вијест и кад схватите да је то лажна вијест да ју обришете и извините се, јер се свакоме могу десити такве грешке. Међутим, проблем се јавља, а то је нешто што је код нас већ неко вријеме присутно, гдје јавни сервиси бескрупулозно преносе лажне вијести за које знају да не постоји релевантан извор, гдје нема чињеница нити саговорника. То се ради само због тога да би се донијела нека политичка корист, да би нанијели штету некоме о коме се пише у тој вијести. Ово је заиста велики проблем“, рекао је Вукелић за БУКУ.

 

 

Према истраживањима, наши грађани оваквим лажним вијестима више вјерују него грађани на Западу, гдје такође има лажних вијести, а то је зато што је код нас ниска медијска писменост грађана.

„Грађани не разликују текстове, интервјуе, истраживачке текстове од статуса на Фацебооку, колумне, твита или нечијег става. То је оно на чему се треба радити већ од основне школе, гдје морамо радити на медијској писмености и учити дјецу да критички размишљају, да не прихватају све здраво за готово, већ кад виде изјаву неког званичника да је преиспитају колико је она релевантна и колико је она истинита“, рекао је Вукелић.

Дејан Лучка из Бањалучког центра за људска права рекао је да би законски требало много јасније регулисати ову ситуацију.

„У цијелом свијету проблем је са интернетом и поплавом лажних вијести. Прије свега, треба грађане едуковати да могу разликовати лажну вијест од критичког извјештаја и истраживачког новинарства или обичног новинарског извјештаја. Нажалост, тренутно је са поплавом друштвених мрежа дошло до тога да просјечан грађанин не може то да разазна и често мијеша лажне вијести са оним правим. Едукација грађана је дугачак пут и не вјерујем да се то може брзо ријешити. Вјерујем да ће у будућности бити много већа поплава лажних вијести, нарочито у политичкој сфери“, рекао је за БУКУ Лучка.

Дејан истиче да они који преносе лажне вијести не раде професионално свој посао и нико, а посебно не јавни сервиси, не би требало да преносе вијести који су портала који немају импресум, који нису потписани и иза којих се не зна ко стоји.

„Једина заштита од тога је тужба за клевету, парница која ће се развући до неких неслућених висина и дужине трајања. Дословно немамо заштиту против тога, осим тога да новинари који преносе такве вијести постану професионалнији“, истиче Лучка.

ОТКРИВАЊЕ КРЕАТОРА ЛАЖНИХ ВИЈЕСТИ ПОСАО ОРГАНА ГОЊЕЊА

Марко Дивковић, предсједник Удружења БХ новинари, рекао је да огроман број лажних информација креира политика или људи који су под контролом политике и који су на платним списковима политике.

„Прави и искрени новинари не баве се овом врстом посла, то раде политичке странке, подземлје и људи који су њима блиски. Све лажне информације углавном долазе из свијета политике. Те лажне информације, нажалост, највише преноси дио јавног сервиса и јавних агенција“, рекао је Дивковић за БУКУ и истиче да ту врсту вијести не кроје аматери, већ писмени и добро плаћени и обучени људи. „Откривање креатора тих лажних вијести је посао органа гоњења, органа правосуђа, а бојим се да су они и саучесници у том послу“, истиче Дивковић.

Важно је да новинари раде водећи се етичким принципима и да буду свјесни да је њихов посао информисање јавности на објективан и непристрастан начин, а писање и ширење лажних вијести у сваком нормалном друштву треба бити за осуду.

 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.