Леила Бичакчић, директорица ЦИН-а: Аутоцензура је највећи проблем медија

Власти су искористиле пандемију као изговор за даље дистанцирање од јавности, а тиме и од медија

Maja Isović Dobrijević / 03. мај 2021

 

Поводом Свјетског дана слободе медија који се данас обиљежава разговарамо са новинарима, уредницима и медијским радницима о стању у медијима, слободи медија и раду у новинарству у БиХ.

Разговарамо са Леилом Бичакчић, извршном директорицом  Центра за истраживачко новинарство (ЦИН)

Леила, данас се обиљежава Дан слободе медија, у том контексту колико су медији код нас слободни?

Мислим да су медији у БиХ слободни, или ако поредимо регион, слободнији него у неким сусједним државама. Међутим, колико год формално били слободни, у исто вријеме су оптерећени проблемом медијског власништва, притисака од стране власника и/или уредника, политичке и финансијске контроле, одсуства јасне регулативе која дефинише рад медија, недостатак професионалне подршке у виду јаког удружења и/или синдиката, лошег образовног оквира, итд. Да закључим, медији су слободни колико је и друштво у БиХ демократско.

Колико је пандемија утицала на рад у медијима?

Пандемија је утицала на све сфере друства и рада, па и на медије. Од погоршаних услова рада, лоше организације заштитних мјера које омогућавају неометан рад новинара на терену, ограничења присуства новинара на пресс конференцијама до отежаног контакта са потенцијалним саговорницима… Надаље, власти су искористиле пандемију као изговор за даље дистанцирање од јавности, а тиме и од медија, кријући се иза опасности од короне, па је и она минимална количина информација до које су новинари могли доћи прије пандемије, у ово вријеме постала недостижна. С друге стране, лоша колегијална повезаност новинара, политичка афилијација одређених медија и партикуларни интерес центара моћи довели су до отворене фаворизације одређених медија, који су имали повлаштен положај у приступу информацијама. Сад, више него икад прије, видљива је отворена веза одређених медија са политичким партијама, па као ефекат имамо гостовање представника појединих политичких партија искључиво на “својим”, њима склоним медијима.

Када је слобода медија у питању који су код нас највећи проблеми?

Ја бих рекла да је аутоцензура највећи проблем. Са свим осталим проблемима – финсијским, политичким, развојним, транзицијским – ћемо наћи начин да се изборимо, ако и само ако, новинари буду били свјесни своје улоге и буду савјесно обављали свој посао, без обзира на могуће посљедице. Док год имамо новинаре који се боје да поставе питање, који одустају од одређених тема, јер “могу имати проблема”, док год пристају на стварну и проицирану цензуру од стране ауторитета, сви други проблем ће превладати постулате професије.

Колико је слобода медија важна за развој нормалног друштва?

Може се рећи да се развијеност и демократичност појединих држава може мјерити и степеном слободе медија. У земљама са развијеним институционалним и демократским системом, медији слободно и неометано обављају своје професионалне дужности, критикују власти и објективно извјештавају о свим проблемима у друштву. У недемократским друштвима, медији су одраз општег стања, па је императив сваког друштва које тежи демоктратији да и слобода медија прати тај развој.

Са којим проблемима се конкретно ви сусрећете у свом раду, шта бисте овим путем издвојили и на шта би јавно апеловали да се промијени?

ЦИН дијели исте проблем са остатком медијске заједнице: приступ информацијама, приступ саговорницима, рад на терену у ситуацијама кад епидемиолошке мјере захтијевају потпуно затварање и онемогућавање контаката – све то утиче на наша истраживања и значајно отежава рад. Међутим, ја бих издвојила интенцију власти да значајно уруше Закон о слободном приступу информацијама на БХ нивоу, који је Министарство правде БиХ припремило у протеклом период. То је један од значајних алата који ми користимо свакодневно у приступу инофрмаицјама које су у посједу јавних органа. Садашњи оквир је лош и неопходно га је унаприједити, али приједлог који је тренутно на столу значајно урушава и овако лош законски оквир. С друге стране, интенција ка затварању, смањењу опсега доступности података, интерпретација сукоба између јавног интереса и заштите приватности, лош правосудни одговор у рјешавању административних спорова по ЗоСПИју, све то чини истраживање екстремно тешким.

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.