Људи који су напустили БиХ говоре зашто су отишли, колико зарађују, да ли су задовољни квалитетом живота, да ли би се икада вратили...

Ван Босне и Херцеговине живи 1,7 милиона њених грађана

Tatjana Čalić / 30. новембар 2021

Зашто људи одлазе из БиХ, колико су задовољни животом и послом у земљама у које су одселили, под којим околностима би се вратили у БИХ, колико новца шаљу у БиХ и зашто само се неки од одговора до којих је дошло најновије истраживање Фондације Фриедрицх Еберт БиХ - „Одрживост миграција из Босне и Херцеговине“. 

Како је наведено БиХ представља увјерљиво водећу европску емигрантску земљу и спада међу водеће емигрантске земље свијета, прецизније 11. је на глобалној љествици. Но, ако се изузму микродржаве (државе с мање од 0,2 мил. становника- Доминика, Св. Винцент и Гренадин, Гренада, Самоа, Тонга и Антига и Барбуда), БиХ је на трећем мјесту, иза Палестине и Порторика. Према подацима за 2017. годину, величина БХ дијаспоре износи 1,7 мил., од чега 87,1% отпада на Европу, 10,1% на Сјеверну Америку, 2,6% на Океанију те 0,23% на остале регије свијета. Око 44% БХ дијаспоре отпада на двије сусједне земље, Хрватску и Србију, потом слиједе Њемачка и Аустрија на које отпада 22,4%, док на остале земље емиграције отпада трећина укупне величине дијаспоре.

Разлози одласка
Људи се најчешће исељавају због социјалне неправде, недостатка посла и лошег живота.

Када се анализирају облици дискриминације по периодима исељавања миграната, види се да се током посљедњих година повећава релативна важност фактора као што су материјални статус и могућност добивања и покретања посла, али и политичко опредјелјенје, друштвени статус и ниво образовања. Такођер, мада са мањим интензитетом, појављују се растући облици дискриминације по основу пола, родног идентитета и сексуалног опредјелјенја.

Статус испитаника прије и послије одласка из БиХ

Од укупног броја особа које живе у браку или заједници, чак код 93,2% испитаника ужа породица живи у иностранству, а код само 6,8% испитаника породица живи у БиХ. Ово указује на чињеницу да су се у протеклим годинама исељавале и настављају исељавати цијеле породице, што је у супротности са природом миграција прије 1990. године. Ово је значајан проблем за БиХ, са дугорочним посљедицама, јер се одласком цијелих породица губи супстанца у смислу активног и репродуктивног становништва.
У смислу материјалног статуса у земљи у којој живе, 71,3% испитаника сматра се просјечним, док је 34,1% изнад просјека земље, а 3,6% сматра да је испод просјека. Не постоје разлике у оцјени материјалног статуса између испитаника који су се иселили у различитим периодима нити испитаника који живе у различитим земљама. 

 


Исељавање стручних радника који су били запослени у БиХ

Прије одласка из БиХ чак 46,9% особа било је запослено, 31,6% завршило факултет, средњу школу 31,6% и основну школу 16,9% испитаника. Само њих 27,1% било је у вријеме исељавања у браку или заједници. Ово указује да се из БиХ исељавало и исељава активно и радно способно становништво, које има већ стечене квалификације и знања. Земље приматељице миграција на овај начин без значајних улагања добивају квалифицирану радну снагу. С друге стране, одлазак особа које су већ биле запослене појачава значај и утјецај пусх фактора за миграције, што указује на незадовољство становника тренутном ситуацијом, али и перспективом у БиХ. Надаље примјетно је да емиграцију БиХ све више чине високообразоване и стручне особе, раније запослене а то се детаљно види на фотографији испод

 

Особе које су се иселиле из БиХ интегрисале су се у друштво земље у којој живе и не осјећају се странцима показала је проведена анкета, али занимљиво је да су исељеници у земљама сусједства - Словенија, Хрватска и Србија, осјећају најмање интегрисани у друштво.

Везе дијаспоре са домовином

Проведена анкета јепоказала да су везе са домовином јаче што је период боравка у исељеништву дужи, док новији исељеници имају слабије емоционалне и друге везе са домовином. Такође, нове генерације исељеника мање су спремне да шире позитивну причу о БиХ и мању пажњу поклањају очувању културног идентитета, односно укупно су мање емоционално повезане са домовином. Мање се друже с другим  особама које су иселиле из БиХ и осјећају мању носталгију за БиХ. Пола испитаника (50,7%) нису чланови ниједног удружења које окупља људе из БиХ. Остали су чланови вјерских организација (11,7%), културних или умјетничких организација (10,3%) и хуманитарних организација (9,2%), завичајних удружења (7,6%) и професионалних удружења (6,0%). Исељеници просјечно годишње проводе у домовини око 30 дана, а разлозози посјете домовини су породични разлози и годишњи одмори.


Да ли су одласком испунили очекивања

Испитаници су у земљама боравка остварили квалитет живота који се огледа кроз широк спектар материјалних и нематеријалних фактора. Ако се ово стави у контекст фактора који су утицали на одлазак из БиХ, очито је да одласком из БиХ испитаници остварују углавном све оно што недостаје у БиХ.
Подаци из наредне табеле јасно оправдавају рационалност одлуке испитаника за одлазак из БиХ, али дају и јасан сигнал за државу да амбијент не даје прилику за дугорочно одрживи развој појединаца и породица. 


Испитаници су одласком из БиХ проширили своје видике и унаприједили квалитет живота, као и благостање и ниво образовања. Ниво среће и задовољства већи је него у БиХ. Најзадовољнији су испитаници који су иселили у периоду 2006–2015. године, затим у периоду 1996–2005.године, потом у периоду 1992–1995.  и најнижу оцјену биљеже испитаници из најновијег периода исељавања 2016–2019. године.

У текућем периоду исељавања видљиво је најнижи степен задовољства послом, промјеном занимања и области интереса у односу на онај који су имали у БиХ прије исељавања. Најзадовољнији квалитетом живота су испитаници из ваневропских земаља. Један од важних индикатора о квалитету живота у иностранству је и став испитаника о квалитету живота дјеце. Њих 96% сматра да је општи квалитет живота дјеце у иностранству бољи него у БиХ. Ту се зорно показују недостаци социјалног система у БиХ, почев од политике рађања и предшколског и основношколског одгоја, здравствене заштите и подршке породице, укључујући осигурање стана и друге аспекте подизања дјеце и породице. Скоро да се у тој области остварује највећа диференцијална предност исељавања у односу на стање у БиХ.  Када је ријеч о односу  дијаспоре и БиХ најкраће речено то изгледа овако- држава БиХ не брине за дијаспору, а дијаспора нема повјерења у власти БиХ. 

Останак или повратак

Одлуке о одласку скоро без изузетка оцјењују се исправним, а такође испитаници преферирају и трајни останак у земљи у којој живе. Намјера повратка у БиХ прије пензионирања је изузетно ниска, док је намјера повратка након пензионирања углавном неутрална. Уколико би се вратили у БиХ, испитаници се углавном намјеравају вратити у мјесто одакле су се иселили. 


На одлуку о повратку у БиХ доминантни су фактори који се односе на породичне разлоге, носталгију и ниже трошкове живота у БиХ. Интересантно је примијетити и разлоге који се тичу пензионирања. Није занемарљива ни жеља за помоћ БиХ, што је фактор који треба користити у комуникацији са дијаспором и интензивирању двосмјерних односа на релацији БиХ – дијаспора. Испитаници имају изразито негативан став према повратку дјеце у домовину- већина испитаника, њих 79%  не би жељела да се њихова дјеца врате у БиХ, док њих 21% би то жељело. На основу резултата анкете аутори истраживања су издвојили и кључне блокове за унапређење мјера повратка из дијаспоре које су видљиве на фотографији испод


Помоћ из дијапоре и посједовање имовине

Доминантан начин помоћи испитаника је слање новца породици и пријатељима (остварује 59,4% испитаника) и хуманитарни рад (42,5% испитаника) а слиједе односи са образовним установама и удружењима, волонтирање и друштвено корисне активности, односи са фирмама из БиХ  и инвестирање, док 15,4 посто испитаника је рекло да не жели доприносити развоју БииХ. 

Слабљење емотивних веза, које може наступити код друге и наредних генерација дијаспоре, сигурно ће, истиче се у истраживању утицати на смањење трансфера новца ка БиХ. Занемарљиво ниско је слање новца у смислу инвестиција или штедње у БиХ. Анкета је показала и да дијаспора има највише имовине у земљи имиграције. Укупна имовина дијаспоре односи се на некретнине, штедњу, улагања у бизнис и осталу имовину. Не посједује некретнине 22,1% испитаника, а 62,3% њих има некретнине у БиХ, 48,5% у земљи имиграције, а 9,0% у другим земљама. Штедњу нема 26,9% испитаника, највећи број испитаника држи је у земљи боравка (67,0%), само 14,2% у БиХ, а 4,8% испитаника држи штедњу у другим земљама. Нема никаквих улагања у бизнис 81,1% испитаника, само 3,6% испитаника има таква улагања у БиХ, а високих 17,3% испитаника у земљама у којима живе, док их у другим земљама има 1,6% испитаника. И код друге имовине највећи број испитаника има је у земљи у којој живи.
 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.