“Људи на Балкану су као дисфункционална фамилија, ми се свађамо и тучемо, али се волимо…”: Емотивни говор Влада Дивца на церемонији уласка у Кућу славних

Владе Дивац је у Кући славних, сада је и званично. Легендарни кошаркаш добио је тако животно признање за све што је урадио од када је почео да тапше лопту и шутира на кош. Ушао је у кошаркашки пантеон.

BUKA portal / 07. септембар 2019

Као и сви који су добили вечни кошаркашки дом у Спрингфилду, Дивац је добио привилегију, част, али и одговорност да одржи говор пред саму инаугурацију.

Било је емотивно, веома емотивно и било је промишљено, а почело је са једним “wоw” и уздахом у који стају све победе и порази, у Партизану, у Лејкерсима, у Кингсима, у 17 година дугој репрезентативној каријери.

 

“За мене је кошарка увек била љубав. Добра је ствар што поред себе имам пријатеља и агента Марка Флечера, који ми је омогућио да успут зарадим и неки новац. Верујем да љубав даје прилику људима да се повезују и инспиришу друге. Љубав даје снагу да се немогуће ствари учине могућим. Као и у животу, када играте кошарку, морате дати, да бисте добили заузврат.

На терену није ствар само управљања лоптом. У питању је улагање физичке и менталне снаге, посвећености, поверења у пријатеље. Кошарка је сушта супротност себичности. Кошарка је давање и дељење. Као и у животу, да бисте били најбољи у кошарци морате превазићи све лимите свог постојања. Морате оставити ја по страни и постати ми.

Такмичење је увек огледало ваших снага и слабости. Не постоје јуче и сутра. Морате бити најбољи данас и само то се рачуна. Без јаких такмичења и пораза, не можете постати шампиони.

Хвала визији Джерија Веста. Ја сам један од првих интернационалних играча који је драфтован и који је заиграо у НБА лиги. Он је преузео ризик и пробао нешто ново и тако је омогућио да се остваре моји снови.

Дугујем своју дубоку захвалности људима који су ми помогли да данас стојим овде пред вама.

Мојим тренерима из Југославије – Никола Опачић, Кими Богојевић, Дуле Вујошевић, Крешо Ћосић, Кари Пешић, Дуда Ивковић…

Мојим саиграчима са којима сам играо у Европи, неки од њих су ту сада. Дино Рађа, Добраш, Лончар… Иако су политика, рат и мржња покушали да нас раздвоје, нису успели. Нису знали да је љубав између нас већа од мржње коју су нам наметали.

Људи на Балкану су као дисфункционална фамилија, ми се свађамо и тучемо, али се волимо.

Хвала свим мојим тренерима у НБА лиги, као и мојим саиграчима.

Крис (Вебер), Пеђа (Стојаковић) волим вас.

Хвала мојим родитељима и мом брату који су ми омогућили да слободно изаберем свој пут. Мојој деци због тога што су велики људи, мој највећи понос и успех, иако сам пропустио готово цело ваше детињство.

Хвала мојој жени која ми никада није дозволила да постанем целебритy, сасекла ми је его и држала ме на земљи. Била је уз мене и када смо побеђивали и када смо губили.

Хвала мојим навијачима широм света, посебно мојим навијачима Лејкерса и Кингса. Мојим људима у Србији – хвала.

Кошарка је као живот и живот је као кошарка. Игра. Зато, док смо још увек ту, будимо подршка једни другима да постанемо већи и бољи људи.

Хвала…”, рекао је Дивац.

Громогласан аплауз разнео се двораном, док је велики човек – не мислимо на висину – грлио Джерија Веста.

Владе Дивац, кошаркашки горостас у Кући славних.

 

Недељник


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.