Лордан Зафрановић: Титова Југославија је врхунац цивилизације наших народа

Нисмо имали никакву политику након распада Југославије. Настао је грабеж. Ти бивши руководиоци пребацили су се у националистичке странке, бивши комунисти постали су националисти. Гангстери су дошли на власт и опљачкали су властите народе. На власти је политичка мафија, која је организирана по принципу “ти мени, ја теби”.

Merima Čustović / 11. март 2016

На филмској сцени бивше Југославије Лордан Зафрановић (70) слови за једно од најбољих редитељских имена и најискренијих стваралаца. До сада је направио осамдесетак остварења, а у већини њих је редитељ и сценарист. Теме бира по страху, шта би се могло десити, а што би требало бити упозорење за гледаоце. У вријеме Југославије стварао је филмове који су проговарали о злу због чега је често имао проблема. Због документарног филма “Крв и пепео Јасеновца”, бивши хрватски предсједник Фрањо Туђман прогласио га је непријатељем хрватског народа. О доласку национализма упозоравао је кроз “Окупацију у 26 слика”, а због серијала о Титу и пријетњи ХДЗ-ове управе на ХРТ-у, морао је бјежати из земље, што је резултирало с неколико година “избјеглиштва” у Прагу и Паризу. У Прагу се Зафрановић бавио педагошким радом на ФАМУ као професор режије. Тренутно у Чешкој у продукцији чешке телевизије припрема “Моћ љубави”, нови филм с ратним бацкгроундом, који ће говорити о двојици браће Босанаца.

 

– Филм “Моћ љубави” дуг је према властитој судбини, јер сам и ја једна врста емигранта. Браћу по којој снимам филм, упознао сам, били су месари. Филм је искушење братске љубави у односу на љубав према жени. Сада тражимо пјевачицу и плесачицу чудесног гласа, која чудесно плеше, а у коју се заљубе ова два брата – повјерио нам је редитељ.

У плану имате и филм “Сарајевска принцеза”, који је потресна прича из окупиране бх. пријестонице, али и сасвим другачији филм “Карузо”?

– “Сарајевска принцеза” је приоритет. Већ сам направио нацрт будућег сценарија по истоименој књизи Едиба Еде Јагањца. Бит ће врло емоционалан филм о несрећи која је задесила Сарајево, о доброти људског бића, доктора који покушава да спаси мали живот, а с друге стране, истакнут ћу ту бешћутност међународних чиниоца који су у то вријеме били у Сарајеву. “Карузо” је доста велик филм и реконструкција је времена у Сплиту уочи Другог свјетског рата. Чекамо резултате ХАВЦ-а да бисмо почели реализацију са три продукције, дакле, поред хрватске, још с чешком и француском.

Хоће ли у “Карузу”, како сте најављивали, играти славни Дени де Вито?

– Познавао сам Каруза, био сам дјечак од 10-11 година када је он још био жив и фрапантно личи на Де Вита. Нашао сам продуцента у Француској који је ступио у контакт с њим. У принципу, он је пристао. Чека резултате финансирања, јер би се финансирао властитом продукцијом коју има у Нјујорку. Дакле, дали бисмо му одређене земље, Америку сигурно, гдје ће дистрибуирати филм да би играо у њему. Наравно да би то била једна од најбољих варијанти, јер би дистрибуција филма била у цијелом свијету, а Де Вито је велики глумац, допринио би цијелој причи.

Ратом ћете се бавити у два нова филма. Чињеница је да је рат све пореметио па народи бивше Југославије никако да се опораве и крену напријед. Имају ли данас своје идентитете народи некада здружене земље?

– Покушавам се вратити у једну од тих земаља, у Хрватску, од 2000. године, када су дошли на власт социјалисти, мислећи да су мени некако блиски. Но, национализам и мржња која је пумпана деведесетих, и данас су присутни. У то вријеме тајно сам долазио да посјетим мајку и своје и морао сам се скривати, јер је било опасно, био сам на одређеним листама за ликвидацију. Данас има елемената неке демократске ситуације, по којој човјек може по страни да живи, али је национализам изражен. Уколико ниси у некој партији, клапи, кругу који се већ годинама врти, онда немаш шансе да успијеш. Круг је ту затворен и, увијек када сам ја у питању, појави се сумња на чијој сам страни. Заборављају да има људи који немају никакву страну и да иду својим неким путем, да праве неке своје властите свјетове. Улазак у ту националистичку врсту луднице поново с овим годинама и мојим искуством, скоро је немогућ. Када ме питате зашто сам у Прагу, зато што не могу тамо.

Настао је грабеж

Јесте ли задовољни избором нове предсједнице Колинде Грабар-Китаровић и уласком Хрватске у Европску унију?

– Ма, какви! Пријем Хрватске у ЕУ сви смо поздравили, али је та земља на периферији Европе и остављена је по страни. Све скупа се одвија на неком националном плану, довољно је да кажеш да си Хрват и то је крај свега и почетак свега. Не вјерујем да се без неких корјенитих промјена у тој структури, које би требале да воде ту државу, може десити нешто боље у наредних двадесетак година.

Како бисте оцијенили политичке гарнитуре власти у земљама бивше Југославије? Мислите ли да народи тих земаља имају шанси за бољу будућност?

– Нисмо имали никакву политику након распада Југославије. Настао је грабеж. Ти бивши руководиоци пребацили су се у националистичке странке, бивши комунисти постали су националисти. Гангстери су дошли на власт и опљачкали су властите народе. На власти је политичка мафија, која је организирана по принципу “ти мени, ја теби”. Ако погледате само Туђмана, његов мали унук није имао ни 20 година када је добио банку да је води. Други син му је постао велики продуцент, а кћерка је водила двије-три велике фирме. Како преко ноћи створити 100 богатих фамилија ако оне не пљачкају? Немогуће је, богатства се стварају стољећима. Нажалост, немамо политичке елите и док се не формирају ауторитети који својим дјелом гарантирају да ће бити боље за народ, да ће се борити за социјално побољшање, до тада нема ништа. До тада ће све пливати у националности.

Титова Југославија врхунац цивилизације наших народа

Направили сте веома занимљив серијал о Титу. Рекли сте да је хисторијска чињеница да је он направио аутентичну земљу и народе. Јесте ли југоносталгични?

– За човјека који је прошао та два система, дакле систем у којем је Тито својим ауторитетом држао државу на окупу и систем капиталистичког распада Југославије, не може се казати да је југоносталгичан. Све цивилизације, када су на самом врхунцу, падају, претварају се у прах и више их нема, насљеђује их нешто друго.

Титова Југославија била је врхунац цивилизације тих несретних народа и сматрам да никада више у својој хисторији неће бити на том нивоу, с тим угледом, с таквом снагом, с тим социјалним ситуацијама, у којима су били бесплатни школовање, болнице, љетовалишта, када је цвјетала умјетност…

Критични сте према стању умјетности, стању духа. Како ствари мијењати?

– Немам формулу за то. Једина је формула да се у својим дјелима сами покушате устрајно борити против зла и да га на неки начин приказујете, да упозоравате стално на њега, да то треба, једноставно, искоријенити. Јучер смо славили Аушвиц.

То је пораз људскости, ту се показује да су људи, заправо, најгоре звијери. То је понижавајући однос према нама. Тај ужас се десио фактички јучер, а поновио се фактички јутрос у Сребреници. Још влада страх и један мали потицај негдје са стране и може поново да пукне на исти начин.

 

 

(Аваз)

 

 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.