Лу Салом жена која је мијењала традицију: Муза Ничеа и Рилкеа

Њен живот је симбол могућности другачијег живота. Живот и дјело ове умјетнице показују темељне проблеме промјена у култури на примјеру судбине жене која се мијења.

BUKA portal / 12. август 2019

 

Показивала је разумијевање за културу у којој ми данас живимо. У својим књижевним и психоаналитичним дјелима она покушава да пронађе саму себе као дијете, као младу мајку, као љубавницу, као супругу, немајку, умјетницу. Пита се које могућности нуди живот њеног доба и шта су јој препреке. Бирала је све што је у њено вријеме било немогуће доказати, а на чуђење свих доказивала је да оно што се дефинише као немогуће и није тако недостижно.

Живот

У Санкт Петербургу, у породици Густава фон Саломеа родила се Лу, једног хладног фебруарског дана, давне 1861. године. Отац јој је био њемачког поријекла, а у Русији је боравио јер је био у служби краља Александра ИИ Романова. Мајка јој је била Данкиња. Мала Лу, како су је звали, била је заштићено и омиљено дијете у породици, јер је била дуго очекивана кћер. Породица је већ имала петорицу синова, тако да је Лу била мезимица. Записано је да је управо та околност од ње направила посебну жену која је у животу жељела само слободу. Од најранијег дјетињства показивала је интересовања за философију, религију и науку. Стекла је боље образовање од већине жена тог времена. Пастор Хендрик Гијо који је био наставник дјеци краља Александра ИИ Романова био је зслужан и за њено образовање. Лу је имала свега 17 година када му је упутила писмо. Било је то у мају 1878. године:

„Пишем Вам господине пасторе седамнаестогодишња девојка, која је јединица у својој породици и у средини свог окружења, јединица и у том смислу што је усамљена у својим схватањима. Нико не дели са њом исте вредности, да не говоримо о тако озбиљним и дубоким питањима“.

lu

Разне интриге су се плеле око њиховог односа. Причало се да је пастор био опчињен малом Лу. Имао је 42 године и брак. Казивало се да јој је дозвољавао да пише и његове проповиједи, од којих је једна замало изазвала велики скандал. Његова опчињеност њоме била је толика да се чак спремао на развод. У том периоду Лу Салом умире отац, а пастор Гијо скупља храброст да је запроси. За Лу пастор Гијо је био идол и веома ауторитативна личност. Слушала је његов разговор са њеном мајком и записала:

„Када је дошао одлучни и неочекивани тренутак, када је мени понудио да осетим највећу насладу земног живота, осећала сам се неспремна за такво искушење. Онај кога сам сматрала за божанско биће, у једном тренутку је нестао из мог срца и постао ми туђин“.

Тада је одбила пастора и напустивши Санкт Петерсбург отишла у Швајцарску.Савременицици Лу Салом записали су да је била духовно и еротски неодољива за све мушкарце који би се нашли у њеној близини. Међутим, њена жеља за образовањем и стицањем знања није престајала, те је почела да похађа предавања код чувеног професора Бидермана. Привукла је његову пажњу, а њена мајка схвативши то, у страху да се не понови прича са пастором наговара Лу да напусти студије. Потом су отишле у Рим, у којем се Лу формирала у личност о којој се и дан данас пише. Ова жена, занимљивог поријекла која је расла и сазријевала у Русији у Риму спаја та два свијета и бива необична и неодољива, можда баш због тога.

Одувијек је показивала самосталност и тврдоглавост, а током школовања једина се супротставила једном злогласном пастору.

Дјело

Много је радила и објавила је десет књига. Најзначајније су „Битка за Господара“, „Фридрих Ниче у огледалу његовог стваралаштва“,“Руф“, „Еротика“, „И шта је Ерос“. Непрестано се трудила да сазнаје нове ствари. То јој је било омогућено у разговорима са Ничеом, Јунгом и Фројдом. Радила је са Аном Фројд уджбеник дјечије психоанализе. Мјеродавни књижевни критичари тог времена хвалили су њен првенац „У борби за Бога“ који се појавио под псеудонимом. Ниче је једном њеном пјесмом био дирнут до суза. Њено дјело је учествовало у књижевним преокретима. У њима је примјетан утицај романтизма и симболизма у ставу према животу. Примјетни су и утицаји дадаизма и егзистенцијализма. Многи стављају под упитник књижевно-умјетничку вриједност њеног дјела. Написала је есеје о Ничеу, Толстоју и Рилкеу. Писала је есеје о психоанализи и феминизму. Написала је приче за дјецу и аутобиографију „Мој живот“.

ln

Лу Салом и Фридрих Ниче

Заједно са мајком Лу је током зиме 1882. године отпутовала у Рим да посјети мајчину пријатељицу Малвиду фон Мејзенбург. Малавида је била списатељица радикалних ставова и блиска Ничеова пријатељица. Заједно са Ничеом живио је јеврејски философ Паул Ре. Ниче је о доласку мале Лу сазнао из Реовог писма у коме је нагласио да ће да је запроси. Лу Салом га је тада одбила. Када је Фридрих Ниче први пут срео Лу Салом питао ју је:

„Које су нас звезде спојиле?“

Он се, као и његов пријатељ Ре, одмах заљубио у младу Лу која је жељела да што дуже остане изван граница Русије и ужива у пажњи коју су јој пружали интелектуалци и умјетници. Ниче је замолио Реа да запроси Лу у његово име, не схватајући да је и његов пријатељ лудо заљубљен у њу. Обојица су жељели да јој помогну да остане изван Русије што дуже. Она тада није била свјесна како дјелује на мушкарце и жељела је да се посвети само образовању. Ничеови биографи сматрају да је њихову везу највише закомпликовао његов однос са сестром Елизабет и мајком која је заузимала најважнију улогу у религиозно матријархалној породици. Ни она ни Елизабет, која је са братом била веома блиска, нису жељеле да Ничеа оставе ван контроле. Међутим он се упуштајући у везу са Лу запутио у праву љубавну олују. Мислио је да му сестра може помоћи, желио је да им она буде пратиља током студијске године коју је испланирао са Лу и Реом. Њих троје су живјели као у комуни, дјелећи заједничка интересовања и водећи философско-психолошке разговоре из којих је Лу учила. Али Елизабет је била веома подозрива према Лу и није жељела да му помогне. Заједно са мајком смишљала је како да га растави од љепотице која је дошла из Русије.

Крајем априла, Лу Салом и њена мајка, заједно са Ничеом и Реом отпутовале су до језера Орта у Алпима. Једног дана Ниче је остао сам са својом љубави. Отишли су у шетњу, послије које су њена мајка и Ре били веома узнемирени. Годинама касније Лу је казала:

Да ли сам пољубила Ничеа или не, ни данас сама не знам“.

Ниче је непосредно послије тога у писму које је послао Лу написао:

„ Дугујем ти најлепши сан свог живота“. А касније:

Лу на Орти је била друкчије биће“.

lu1

Ниче је био веома заљубљен и свима је непрестано причао о њој, пријатељи су говорили да је постао потпуно други човјек. Он и његова љубав срели су се поново у Луцерну када ју је лично запросио. Тада га је Лу Салом одбила. Он почиње да сумња да је она у љубавној вези са Реом, те да су га све вријеме користили како би оправдали своју везу. Под тим утиском Ниче је са фотографом Жилом Бонеом направио познату фотографију на којој се налазе све троје у једној необичној ситуацији. Наредио је да Лу клекне на мала фармерска колица држећи бич, док су он и Ре стајали испред колица која су конопцима била везана за њене руке. Слика одражава стање у којем је био Ниче, а о томе свједочи и чувена реченица коју је написао:

“Идеш женама? Не заборави бич”.

У Бајроту у Њемачкој, срели су се након неколико година поново. Ре, Ниче и Лу су успјели да убиједе њену мајку да је остави у Западној Европи и договорили се да зиму проведу студирајући у Бечу. Ниче је уживао у њиховим заједничким тренуцима. Она је о томе записала у свом дневнику:

“Такође проводимо срећне часове на ивици шуме на клупи близу његове куће. Како је само добар осећај смејати се и сањати и причати под предвечерњим зрацима Сунца “.

Убрзо долази до потпуног раздвајња. Биографи сматрају да је на то утицала Ничеова сестра која га је финансирала и која је била згрожена Луиним неконвенционалним навикама и шокантним понашањем према мушкарцима. Убрзо је Ничеа напустила сестра, дошао је у сукоб са мајком а и пријатељи су га напуштали. Потом се посвађао са Лу која се заједно са Реом враћа у Берлин не поздравивши се са њим. Лу тада почиње отворено да живи са Реом. Лу Салом је коначно доживјела оно што је одувијек хтјела. Добила је незваничну љубавну везу испуњену вечерњим дружењима са младим интелектуалцима. Разочарани Ниче је тада схватио да су Лу и Ре потуно опијени једно другим. Под утицајем свега тога настало је његово чувено дјело “Тако је говорио Заратруста”. Лу Салом је била Ничеова платонска љубав. Оно што је остало из овог односа јесте писмо које јој је једном приликом упутио:

“Да ли ја много патим, безначајно је према питању да ли ћеш или нећеш, драга Лу, ти себе поново пронаћи. Никад нисам имао посла са тако јадном особом каква сит и: незналица, али оштроумна, која обилато користи оно што јој је познато, без укуса, али наивна у тој мани, искрена и праведна у малим стварима, без упорности обично. Шире гледано у целокупном ставу према животу непоштена, потпуно безосећајна у давању или узимању: без духа и без способности да воли, у афекту увек болесна и близу лудила, без захвалности и без стида према доброчинитељима а нарочито непоуздана. У жељу за експанзијом вешта, пуна самоограничења у односу на сексуалност мушкарца.

Твој Ф.Н.”.

Љубави

Након одласка Ничеа из њиховог живота Лу и Ре су живјели још пар година заједно. Она је упознала Фридриха Карла Андреаса у доби кад је имала 26 година. Неки тврде да у том браку није било сексуалних односа те да Лу није била претјерано заинтересована за брачни живот с њим. Међутим, Лу у својој аутобиографији о мужу пише са доста посвећености и истиче како је он човјек од кога се младост и старост разликују мање него код других људи. Када је он добио ћерку са служавком, Лу то није претјерано погодило, а о дјетету се бринула посвећено као да је њено властито. Живјели су до његове смрти.

lu2

Када јој је било 36 година среће пјесника Рилкеа који је био 14 година млађи од ње. Тада је још увијек била у браку. Њихова романса је потрајала четири године, а била је обиљежена раскошном преписком која се наставила и након раскида. Биографи наводе да је Рилке можда био њена највећа љубав. Проводили су заједно доста времена, а њен муж је у њему видео само доброг кућног пријатеља. На њен наговор Рилке је узео име по коме је остао упамћен, то је Рајнер. Била је његова муза, која га је непрестано инспирисала. Захваљујући њој написао је најљепше пјесме. Заједно су путовали у Русију, учила га је да говори руски, упознала гас а литературом Достојевског и Толстоја. Писао јој је 1897. године у јуну из Минхена:

“Нико то не зна. Ја сам, о драга моја,
Као краљ медју тим богатством
И знам ко је моја краљица.”

Када је захтијевао да она напусти мужа, Лу није пристала и ту долази крај њихове љубави, али не и пријатељства. Посљедње писмо јој је написао пред смрт једног хладног новембарског јутра 1926. године.

Крај

Остатак живота ова загонетна жена провела је дружећи се са ствараоцима и много је путовала. У Вајмару се срела са Сигмундом Фројдом 1911. године на конгресу психоанализе. О њему је забиљежила да се шалио на рачун брзине којом је жељела да научи психоанализу. Забиљежила је:

“Упркос све већим тешкоћама које је Фројд имао са говором и слухом, нас двоје смо имали неколико незаборавних разговора”.

Лу Салом је умрла у нацистичкој Њемачкој 1937. године. Њена необична животна прича представља свједочанство снаге људског духа, моћи интелекта и невјероватних домета до којих могу да доведу искрене емоције.

Аутор: импулспортал.нет


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.