Мацрон је попустио, али насилни протести се шире Европом: "Ово је тсунами"

''ФРАНЦУЗИ не желе мрвице, они желе цијели крух'', рекао је Бењамин Цауцхy, гласноговорник дијела просвједника које француски РТЛ назива ''умјереним Жутим прслуцима''.

Index.hr / 09. децембар 2018

Изјавио је то након што је прошле сриједе француски предсједник Еммануел Мацрон повукао приједлог повећања цијена пореза на гориво за сљедећу годину, јавља Франце24.цом.

Тако је и ове суботе диљем Француске око 125,000 људи наставило с просвједима који су прије четири тједна почели као противљење новом порасту цијене горива у овој земљи гдје је цијена дизела у прошлој години већ била порасла за 23 посто. Најављена мјера, дио дугорочне стратегије предсједника Еммануела Мацрона за прелазак на обновљиве изворе енергије, тако је повучена из прорачуна за сљедећу годину. 

Невјеројатне сцене на улицама Париза

Данас су улице Париза, али и низа других француских градова, изгледале као ратна зона. Горјели су аутомобили, а дио насилних просвједника је разбијао трговине.

Око 125,000 просвједника било је на улицама, а приведено је 1385 особа. Озлијеђено је 118 просвједника и 17 полицајаца. Француски министар унутарњих послова рекао је да очекује да ће број приведених још расти.

Само у Паризу било је 8000 полицајаца с 12 оклопних возила, а у цијелој Француској су власти на улице послале готово 90.000 полицајаца. У центру Париза било је око 8000 просвједника.

Полиција је данас у Паризу користила и 12 оклопних возила, а просвједнике је растјеривала сузавцем. У једном тренутку полиција је користила и гумене метке, а полицајци на коњима насрнули су на просвједнике.

Просвјед се прелио и на Белгију

Осим што су Французи наставили с просвједима на улицама француских градова, они су се прелили и на сусједну Белгију. Тако је данас стотињак особа ухићено након сукоба тамошњих Жутих прслука и полиције у Бруxеллесу. Полиција је просвједнике растјерала сузавцем и воденим топовима. 

Око 500 просвједника марширало је према еуропским институцијама гдје их је дочекао полицијски кордон, преноси Белга. Мања скупина успјела је пробити барикаду, бацајући боце и металне шипке на полицајце који су узвратили сузавцем.

Од просвједа против повећања горива до бунта против Мацронових политика

Иницијатива започета позивом возача камиона крајем студеног на просвједе прерасла је у свеопћи грађански бунт против потеза предсједника Еммануела Мацрона којег оптужују да је окренуо главу пред проблемом низа грађана услијед раста животних трошкова. 

У почетку, просвједима су се придружили грађани различите доби и занимања који долазе из свих дијелова Француске, но, слажу се сви аналитичари, понајвише из руралних дијелова Француске. Неовисно о томе јесу ли припадници радничке или средње класе, сви они које су погодила повећања цијена горива дио су покрета, пише ББЦ. 

Но чини се да је повећање цијене горива тек повод који је разбуктао растуће незадовољство у Француској. Како пише Тхе Неw Yорк Тимес, на видјело су изашли проблеми који Француску муче већ годинама: просјечна плаћу од 1700 еура, чињеница да најбогатијих 20 посто зарађује пет пута више од 20 посто најсиромашнијих, економска стагнација или ниски раст, стопа незапослености од 9,1 посто те високе порези који финанцирају један од највеликодушнијих социјалних сустава на свијету.

“Ми не живимо, ми преживљавамо”

Чистачица Натацха Перцхат из Реимса за ББЦ је рекла како владини потези оштро погађају обичне људе. 

''Мој супруг ради за пријевозничку твртку. Ми нисмо добростојећи. На почетку мјесеца, ми смо већ у минусу'', казала је Перцхат. ''Ми не живимо, ми преживљавамо. То је скандалозно'', додала је.

"Ми нисмо лутке, него грађани"

Сличне примједбе има и 45-годишња Делпхине Нотелет из Хонфлеура у Нормандији која је за магазин Марианне испричала како зарађује 1200 еура мјесечно као његоватељица старијих особа. Након што плати рачуне, остане јој 50 еура тједно.

''Еммануел Мацрон нас није желио слушати. Ми му сад показујемо да нисмо лутке које је прогутала лавина пореза, него грађани'', рекла је Нотелет.

Листа од 40 захтјева - од смањења пореза до рјешавања питања бескућника

Прошлог тједна просвједници, који су се самоиницијативно организирали, објавили су листу 40 захтјева. Покрет је именовао осам ''националних координатора'' одговорних за презентирање захтјева владајућима, а парламентарним заступницима послани су захтјеви који се протежу од рјешавања питања бескућника, универзалног сустава социјалне заштите, заустављања укидања јавних услуга као што су жељезничке линије, поште, школе и вртићи до смањења плаћа заступника.

Осим тога, валу просвједа прикључили су се и средњошколци који траже оставку надлежне министрице, а пољопривредни синдикати такођер најављују штрајкове и просвједе. 

 

Фацебооков нови алгоритам као фактор ширења група незадовољства

Тако се просвјед који је кренуо од организирања на Фацебооку прелио и на организацијске структуре попут синдиката. Друштвене мреже, посебице Фацебоок, главни су алат помоћу којег се покрет проширио. Према информацијама телевизије БФМ ТВ, двије Фацебоок групе - Ла Франце ен цолèре (Љутита Француска), Гилет Јауне (Жути прслуци) - имале су највише интеракција ове сриједе кад је повучен приједлог поскупљења горива. Корисници диљем Француске објављивали су мемове, фотографије и текстове у којима су изражавали своју љутњу потезима владе.

Иако су споменуте групе имале највише активности тијеком овог тједна, такозване ''групе љутње'' појављују се на Фацебооку још од сијечња те обухваћају све дијелове Француске. Њихово ширење и популарност коинцидирали су с промјенама у Фацебооковим алгоритмима који фаворизирају садржај група над садржајем медија па се успјешност мобилизације дијелом објашњава и овим фактором. Но неки просвједници сматрају како је управо Фацебоок одговоран за ширење екстремистичких идеја, теорија завјере и лажних вијести.

''Умјерени Жути прслуци'' позвали на просвједе изван Париза

Но како су просвједи расли, долази и до раслојавања међу просвједницима. Француски РТЛ пише како су ''умјерени Жути прслуци'' позвали на недолазак на просвједе у суботу у Паризу. 

Позвали су просвједнике да не иду у Париз, гдје сматрају да је ријеч о ''политичком театру'' и ''замци'', него да просвједују у остатку земље, пише 20минутес.фр.

78 посто Француза и даље подржава Жуте прслуке

И премда је ријеч о највећим немирима у посљедњих педесет година, у којима је до сада смртно страдало већ четверо људи, а стотине су озлијеђене, анкете показују како француски грађани великим дијелом подржавају просвједе.

Након што је ове сриједе Мацрон повукао приједлог за повећање пореза на гориво, анкета коју је направио француски лист Ле Фигаро показала је како 78 посто грађана вјерује како се Жути прслуци боре за јавни интерес Француске. Ипак, скоро пола анкетираних, око 47 посто, каже да су просвједи насилни, а 59 посто их признаје како су забринути због самог покрета. С друге стране, Мацронова популарност пала је на мизерних 23 посто.

''Сви просвједи постану помало насилни'', рекао је за ББЦ возач камиона Фреддие Беауваис који живи у сјеверној Француској. Додао је и како невоље изазивају они које друштво највише маргинализира.

"Они данас живе од социјалне помоћи, кријумчарења и крађе. И то је начин на који исказују љутњу према суставу'', рекао је Беауваис.

Хоће ли екстремна десница профитирати на валу немира у Француској?

Но није само насиље оно што забрињава Французе, али и проматраче изван Француске. Коментаторица Гуардиана Наталие Ноугаyрèде пише како Мацронова криза представља опасност за цијелу Еуропу те да екстремне силе у Еуропи задовољно трљају руке - од тврдолинијских бреxиташа с лијевог и десног спектра преко талијанског радикалног десничара Маттеа Салвинија до Путинових пропагандних медија.

''Они напредују ако су либералне демокрације на прекретници и у каотичном стању. Награда коју екстремисти траже је политичко преузимање Еуропе на сљедећим изборима за Еуропски парламент. Догађаји у Француској су пријетећи и њихово значење се прелијева преко граница те земље'', пише Наталие Ноугаyрèде те упозорава како сцене виђене протеклих тједана, премда многе подсјећају на свибањ 1968. године, више везе имају са 6. вељаче 1934. године, кад су се француски екстремни десничари сукобили с полицијом што је резултирало с 15 мртвих.

Неки од представника Жутих прслука заговарају војну владу

Један од гласноговорника Жутих прслука је и Цхристопхе Цхаленçон, ковач из јужне регије Вауцлусе. Отворено говори против муслимана те заговара војну владу.

''Јер ми требамо правог заповједника, генерала чврсте руке'', рекао је Цхаленçон.

Сличну скепсу као и Гуардианова коментаторица исказао је и Даниел Цохн-Бендит, бивши еуропарламентарац и некадашњи вођа студентског покрета 1968., уједно и Мацронов пријатељ. За Еуронеwс је рекао како такве друштвене кризе, једнако као и она тридесетих у Њемачкој, никад не заврше добро. Додао је како су и тадашњи комунисти мислили да ће се ствари преокренути у правцу социјализма, али се то није догодило.

''Никад такве друштвене кризе не направе заокрет улијево. Увијек су десне'', рекао је Цохн-Бендит.

Покрет чине екстремисти и анархисти, али и они умјерени

Но једна од гласноговорница покрета, 51-годишња композиторица и хипнотерапеуткиња Јацлине Моурауд, која се сматра умјереном струјом, за Фигаро је казала како је покрет разнолик - њега чине и екстремисти и анархисти и умјерени те као такав одражава стање у Француској.

''Свједочимо тсунамију. Вал је још у зраку и требамо причекати да удари о тло", рекла је Моурауд.

"Немам идеје како ће ово завршити"

Успоредила је покрет и са псом који се откачио од узице те се нада како ће умјерени просвједници отворити дијалог с владом.

''Немам идеје како ће ово завршити. Но сигурно је да, ако се не организирамо, немамо будућност. Све што смо направили бит ће за ништа'', рекла је Моурауд за британски Телеграпх.


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.