Маја Узелац: Фиока

Дај, заслужи то ј у свом јмбг! Ако неко још не зна, мора да се баш доста тога никада није запитао, али ај да не судим, тек - да - ј би ту било за јединственост.

Maja Uzelac / 31. јул 2020

Maja Uzelac, Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

 

Сад, не кажем да разнесеш посланичка окупљалишта опасан експлозивом нити да потом спасеш декретом планету од непипања – ма, нисам ја распомамљени идеалиста тог типа, шта год причали о мени.
Не, ја сад говорим о свакодневним лепотама живота ван фиоке.
А јбна фиока је место где су те посложили и лепо те имају на оку из ових институција које нећеш разнети јер ниси Бомбаш-Самоубица већ Отац Породице, Геј Активиста, Пословна Жена, Озбиљна Интелектуалка, Зајебан Тип, Манекенка…или већ нешто скроз друго, али опет скроз лако описиво у две речи.

И гледам парове на риви (јер, неодговорно, ја сам и даље на мору): двоје с белим шеширима у поло мајицама – двоје у црном с дредовима и пирсинзима – двоје с пиратским марамама на главама – двоје…
Нек сте пар зомбија с белим сочивима, док сте се спаривали тражећи сопствену слику у огледалу, једнако сте јединствени као онај пар банкара у розе и светлоплавом. Описиви у две речи.
Јер, бираш партнера као сто бираш и љубимца – да подржи слику коју пројектујеш. Да те учврсти у идеји да је твоја фиока добра фиока. Да још људи тако сматра.

Својим изгледом призиваш своју судбину. Заобилазе те Чисти јер си Прљав. И на то поносан, тој слици предан. Својим татуима плашиш Упеглане. А не знаш да би та тиха девојка беле коже у розе хаљини можда најбоље знала све што ти треба.
Тресу се од тебе Скрајнути јер си Моћна. Својим уштирканим оковратницима френч маникиром штиклама растерујеш Недостојне. А не видиш те дубоке очи које би знале да те сниме као рендгеном. И рекле би ти Спусти гард. Одмори. Зајебана стража ће те чувати док спаваш. Зато што си тога вредна.

На пример.

Или си Србин који мисли да је нешто битан сваки пут кад Новак освоји турнир. Какве то с тобом везе има, дечко? Кад ти будеш тренирао као манијак и ти победио неког, тад ће имати. Док урлаш с трибина, ти си пиксел у маси на тевеу.
Или си Босанка која ме по америкама убеђује да сам крива што су моји њенима…и ништа ти не значи кад кажем Ја сам против свега тога шетала радила живела од кад за себе знам. Можда, каже. Ал’ си рођена у Србији, ал’ си Српкиња.
Оно

Статива.
Фиока.
Зид.

Стоји између тебе и свега што у себи носиш. И тресеш се од страха да ископаш.
Мапу си од себе сакрио. Овако је једноставније.
Можда је на полеђини урамљене породичне фотке? Можда је у микроталасној?

А

Нико ти ту слободу неће поклонити. О, сви ће гледати да је немаш. Кад си прости чинилац, кад сам себе дефинишеш у две речи, све је сваком лакше.
Мораш сваку нијансу сам да отмеш.

Али ти јбно то можеш.

Шта ако си пословна жена? Поједи парче пиззе на улици и пусти да ти уништи комплет. Шта ако си зајебан тип? Узми ту белу пудлу с улице, јури те већ два блока. Шта ако си породичан човек? Истетовирај Сунђер Боба јер то просто желиш.
А не знаш зашто. И осећаш се глупо.

Али желиш.

.

Мале ствари.

И не кажем Освоји слободу да би добио награду с тим именом, јер нећеш; нити то кажем са идејом да ћеш тако лакше бацати камење на систем (мада се мооожда малкице томе надам).

Кажем то јер је јбно предосадно живети ову планету као архив у ком свако има своје место у фиоци, притом цинично обележеној бројем који се зове ништа мање него “јединственим”. Кажем то јер јадно је да те гоогле адс познаје боље од мужа.

Кажем Улепшај планету. Забави се.
Збуни ме.
Насмеј децу.
Остави у другим људима једно чуданце и једну запитаност.
Да и у себи открију затрпане пределе и пруже дугачке руке кроз прорезе на фиокицама.

Можда дохвате ручке, па повуку.
Ко то зна.

.

Две речи
Које добро звуче:
Пајс сад!

(И скочиш.
Без падобрана.)

ПРОСТО. Дуго сам писала о комплексним стварима разних врста, за мање-више сваку новину у земљи – о суптилности и софистикацији културе и медија, друштва, моде, интернета, боже ме сачувај – чак и политике; схватам, међутим, да групно нисмо савладали основе функционисања, саму базу јбног постојања, која треба да омогући даље бављење било чим озбиљнијим.

И ево, најзад, имам искуства, немам фрку, није ми стало до репутације, а немам ни нешто много времена. Први пут у животу, писаћу кратко о најпростијим стварима најпростијим речником. Свима нам највише значи, а више немам живаца да прескачем.

Уозбиљимо се. Будимо најбољи ми. Не будимо пичке.

Неко с роком трајања не може то себи да дозволи.

 

Нова.рс


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.