Марина Ивановић, гејмерка на Форбсовој листи: Треба пружити руку и онима којима живот није поделио најбоље карте, јер свако има неку врсту супермоћи

Уздизањем људи око нас којима живот није поделио најбоље карте, свако има неку врсту супермоћи

Ognjen Vlačina / 18. јун 2021

 

На престижној листи Форбса "30 ундер 30" у категорији технологије, нашла се и Марина Ивановић из Лознице, као једна од ријетких жена у гејминг индустрији. Марина, по струци професорица енглеског језика, ради као шефица одјељења за регрутацију њемачке гејминг компаније "Колибри", а за БУКУ говори о значају овог признања, не само за њу, већ за све младе и перспективне људе из региона, о својим будућим плановима, али и зашто је важно да се жене у гејминг индустрији поштују, али и питају.

Драга Марина, прије свега честитке на избору на Форбсову листу младих у секцији спорт и игре, те хвала што си пристала да говориш за наш портал. Молим те да нам кажеш шта тај избор конкретно значи за тебе?

Хвала вама на позиву! За мене је ово признање заправо било једно велико изненађење. Кад погледате друге људе на Форбсовим листама, видите Олимпијце, атлете, сјајне предузетнике, чак и познате личности. Ја немам сличну професионалну или личну позадину, но тематика којом се бавим (у домену различитости и инклузије у гејминг индустрији) почиње у последње време да добија на значају и, ево, Форбс је ове године показао колико је она заправо битна. Ово Форбсово признање за мене конкретно највисе одражава, ето, ту указану жељу и потребу од стране великих медија - и, надам се, наше индустрије - да се ове теме освесте дубље у гејминг сектору, али и генерално у другим индустријама и браншама.

Да ли би могао да има утицај на неке друге младе, талентоване и успјешне људе из нашег региона и како?

Надам се да оваква признања могу младима да дају наду да, иако не долазимо из земље првог света и немамо приступ истим приликама и могућностима, наш рад се итекако вреднује. Но, некако имам осећај да овакве листе и признања често умеју да пошаљу и погрешну поруку, а то је да млади треба да иду за оним што је у тренду или популарно како би добили прилику да буду на светским листама. Надам се да ће млади можда видети ту неку другу поруку која бар за мене гласи да радите оно што вас испуњава. Оно што осећате да је дубоко део вас и што чини да се пробудите ујутру и имате жељу да кроз тај рад мењате свет око себе.

Када би у неколико реченица морала непознатим људима да објасниш чиме се ти то бавиш, како би то урадила?

Волим увек да кажем да помажем људима који су на професионалној прекретници. Мој рад се заснива на откривању, неговању и запошљавању врхунских разноликих стручњака у ИТ и гејминг сектору. Самим тим сам и део њихових узбудљивих професионалних одлука, које су често непредвидиве, скоро увек емотивне и никад монотоне.

Колико те твој посао испуњава и шта ти је у њему најдраже?

Увек кажем да оно што јако волим везано за свој посао је да ниједан дан није исти. Рад с људима увек долази с неком дозом непредвидивости и захтева велику флексибилност, како у раду, тако и у приступу раду. Нешто најлепше везано за мој рад у домену запошљавања - посебно у доба короне - је што имам прилику да радим с људима који су у потрази за новим пословним изазовом и самим тим и будем део њиховог успеха и среће кад се на крају запосле код нас и крену да стварају сјајне ствари с нама.

Шта је то тако посебно у вези гејминг индустрије што је издваја у односу на друге индустрије?

Нешто што карактерише и издваја гејминг од осталих професија је та посебна енергија коју људи уливају у свој рад. Та мисија која превазилази професионалне границе и тежње да се константно ствара нешто ново, занимиљиво и инспиративно осликава основну људску природу и тежњу да се игра, имајући у виду да игра води у креацију, а креација у производ. 

Видели смо недавно феноменалну продају Нордеуса америчком гејмерском гиганту. Какав је потенцијал нашег региона за учешће у развоју ове динамичне индустрије и како га остварити?

Заиста сам пријатно изненађена тиме колико се гејминг развио у Србији у последњих неколико године. Кад сам напустила Србију пре неке четири године, код нас је гејминг као сектор једва био на мапи, а сада већ имамо невероватно успешне мање и веће локалне гејминг компаније и са доласком познатих великих страних компанија, сигурна сам да Србија брзо постаје позната као место са великим гејминг потенцијалом. Сто се тиче остваривања потенцијала који је засигурно ту, сматрам да имамо сјајну прилику да са квалитетније структурисаним образовним програмима припремимо младе боље за рад у стартап окружењу и опремимо неопходним вештинама битним за гејминг индустрију.

Видимо да си борац за сваку врсту људске једнакости, па како пропагираш те вредности кроз живот и посао?

Нешто што је изузетно битно за мене је процес константне едукације и разумевања како људи око мене доживљавају свет. Толико фактора утиче на то какве прилике и могућности у животу и послу су нам доступне у зависности од тога где смо рођени, како смо одгајани, кога волимо итд. да је неопходно да разумемо на који то начин ми имамо приступ привилегијама који други око нас немају. Ово нам даје моћ да заузмемо прави став, како на послу тако и у животу, и да уздигнемо људе око нас којима живот није поделио најбоље карте. Са оваквим приступом, свако има неку врсту супермоћи и ако би је свако искористио за промену набоље, добили бисмо систем у којем ничији идентитет није препрека до успеха.

Које су твоје идеје како укључити више девојака/жена у рад и развој гејминг индустрије глобално?

Неопходно је да темељно преиспитамо начин на који желимо да кројимо и стварамо игрице и чије приче у њима причамо. Потребно је да демистификујемо мит да само једна врста људи може да нађе место под сунцем у индустрији и стога систематски помогнемо младим девојкама и женама да добију приступ бољим и адекватнијим образовним и каријерним приликама да се прикључе индустрији. Посебно када се ради о лидерским позицијама на којима се одлуке доносе и где је неопходно женама дати простор да испричају своје приче и приче других жена.

Шта мислиш о претеривању у игрању игрица, поготово код деце и како тај део живота адекватно уредити?

Мислим да је већ дуже времена ово једна од прилично истакнутих тема у индустрији. Чињеница је да са порастом мобилних игара постаје све теже и теже контролисати конзумацију игрица код деце (па чак и саморегулацију код одраслих). Но, иако свакако морамо имати на уму многе лоше стране које долазе с претераном конзумацијом било чега, прошла година нам је можда више него икад пре показала да игрице могу бити један диван вид ескапизма током стресних времена за цео свет и изградње привремене реалности која има моћ да нам помогне да се суочимо са изазовима око нас. Сматрам да како год у будућности решимо проблем претеране конзумације, морамо наћи начин да сачувамо само искуство играња и оно што с њим долази.

Какву поруку можете да пошаљете младим људима са ових простора који су на почетку својих гејмерских и програмерских путовања?

И даље постоји тај мит у нашој и (тецх) индустрији да једна врста талента успева у њој најбоље. Стога се доста младих често одлучује да заправо и не проба да закорачи унутар њих мислећи да неће наћи припадање и да се неће уклопити. Мој савет би био да ставите те сумње на страну и да пробате да пронађете компанију, тим или производ с којим можете да се поистоветите и да гурате напред. Иако често говоримо о овим индустријама на прилично генерализован начин, и даље постоје компаније које се боре да позитивно искоче из норме и потребно је само стрпљења и упорности да дођете до једне од њих.

Уз још неколико индустрија, Гејминг се страховито развијао током КОВИД периода. Које су главне поуке о томе?

Чињеница је да су током прошле године многи људи преместили живот из канцеларије у дневну собу. То је наравно допринело томе да је гејминг био виђен као неки вид ескапизма и изградње нове реалности, или пак као нека врста разбибриге и опуштања током стресног периода за све нас. Наравно, иако ово све звучи сјајно за будућност гејминга, има и своју негативнију страну, а то је да је и са самим интересом за индустрију и игрице порастао и број компанија које их праве, а самим тим су и игрице које излазе у последње време од изузетног квалитета. Тако да је постало не само теже наћи и задржати играче, већ посебно и пронаћи и запослити топ таленат.


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.