Марко Томаш: Након Бањалуке

Марко Томаш, писац, боравио је у Бањалуци поводом промоције својих досадашњих издања и осврнуо се на свом ФБ профилу на ту посјету

Marko Tomaš / 28. октобар 2017

Јучер у Бања Луци, баш док сам коментирао како не препознајем пола града јер је раскопан и пун кранова и пријетећих бетонских кљунова који не могу постати ништа лијепо, чујем да су раскопали Скадарску улицу. У њој се налази моја београдска канцеларија и предвидио сам да ће цијелу улицу раскопати још када сам видио да нешто чачкају око чесме надомак Шикарице, која је, јелте, речена канцеларија. 

Разлог зашто се у Београду често распаднем емотивно је једноставан. Пуно је људи у том граду које волим и увијек имам осјећај да немамо довољно времена, да си нисмо довољно рекли, посветили. То ме смета. 

И смета ми када раскопавају наш свијет, кад нам брутално у очи говоре да на планету не постоји нити један милиметар простора који би њима био светиња, а потпуно их није брига за то што ми имамо наша света мјеста, јер без њих би били у потпуном распаду. 

Отимањем свијета, наших малих светих мјеста заправо нас се покушава довести у ред, ставити нас у функцију. Нема мјеста за сањаре, поготову оне који сањају о слободи и желе живјети живот по властитим прописима. Ово је свијет функционалних идиота, некаквих меснатих људоликих робота, за њих је прављен.

Знам точно како ће изгледати нова калдрма у Скадарској. Ти људи који нам отимају свијет као да имају истог добављача подних облога. 

Сви добри људи су тужни. Свијет у којем живимо крив је тому. Лутам и пишем јер желим сусретати свој народ како се не бисмо осјећали самима. 

Знам да ће моји људи остати исти и живјети по свом и када више не будемо могли препознати нити једну улицу у нашим градовима. Зауставити их не можемо. Наша се сјећања раскопавају у име БДПа, некаквог прогреса који нитко жив не осјети. 

Зато је једино што заправо имамо у животима то да знамо да се волимо чак и онда када нагазимо једни друге.  Зато је битно живјети живот као побуну. 

У сваком смислу. Саботирати поредак макар обичним пијанством. 

Тешко је и каткад разарајуће све то, али то је р'н'р. 

Зато пишем о љубави. Зато се лако расплачем. И могу дати још тисућу одговора на то питање онима којима то што радим никако није јасно, онима којима је љубав пребанална тема за књижевност. Они можда имају нешто друго у својим животима. 

Ја имам само то. Ту једину могућу слободу у покореним градовима мог малог свијета. 

Желим да идеје љубави и слободе преживе овај атак на све људско којему свједочимо. Надам се да ће то остати иза мене и да ће улице макар у мислима неких људи увијек бити тако шармантно погодне за спотицање загрљених парова као што је то била Скадарлија, као што то још увијек јесте мој сокак којег такођер неки безгмозговићи желе залити асфалтом и прекрити сваки корак мог дјетињства црнилом које заудара на нафту, похлепу и глупост. 

Мале несавршености које нас насмију и по којима се препознајемо знак је да се волимо и разумијемо. Не морају ни улице бити равне и испеглане као клизалишта, побогу људи. Не мора ни књижевност бити таква. 

п.п1 {маргин: 0.0п 0.0п 12.0п 0.0п; лине-хеигхт: 17.0п; фонт: 14.0п Тимес; цолор: #1д2129; -ебкит-тет-строке: #1д2129} п.п2 {маргин: 0.0п 0.0п 0.0п 0.0п; лине-хеигхт: 17.0п; фонт: 14.0п Тимес; цолор: #1д2129; -ебкит-тет-строке: #1д2129; бацкгроунд-цолор: #фффффф} п.п3 {маргин: 0.0п 0.0п 0.0п 0.0п; лине-хеигхт: 17.0п; фонт: 14.0п Тимес; цолор: #1д2129; -ебкит-тет-строке: #1д2129; мин-хеигхт: 18.0п} п.п4 {маргин: 0.0п 0.0п 0.0п 0.0п; лине-хеигхт: 17.0п; фонт: 14.0п Тимес; цолор: #1д2129; -ебкит-тет-строке: #1д2129} п.п5 {маргин: 0.0п 0.0п 0.0п 0.0п; лине-хеигхт: 17.0п; фонт: 14.0п Тимес; цолор: #000000; -ебкит-тет-строке: #000000; мин-хеигхт: 18.0п} п.п6 {маргин: 0.0п 0.0п 0.0п 0.0п; лине-хеигхт: 17.0п; фонт: 14.0п Тимес; цолор: #1д2129; -ебкит-тет-строке: #1д2129; бацкгроунд-цолор: #фффффф; мин-хеигхт: 18.0п} спан.с1 {фонт-кернинг: ноне; бацкгроунд-цолор: #фффффф} спан.с2 {фонт-кернинг: ноне}

Ваљда и на њој треба да се осјети живот, да се виде његови трагови као што су се на скадарлијској калдрми видјели трагови деценија које су прошле преко ње.

Књигу пјесама Марка Томаша Регата папирних бродова можете купити овдје


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.