Марко Видојковић: БУДИ У СРБИЈИ - ХОРОР ИГРА У РЕАЛНОМ ВРЕМЕНУ

Само за најхрабрије

Marko Vidojković / 16. јануар 2020

 

Србија је тонула дуго и дубоко и онда је налетела на чаробну маглу и ту се зауставила. Мислили смо да се то никад неће десити, али десило се. Пад је заустављен, зато што нема више куд да се пада. Усамљени на дну, остали смо залепљени за отровно блато.

По свим параметрима смо најгори у Европи, а то није мали успех. Замислите само, било шта замислите, и ми смо у томе најгори – изузев неких спортова са лоптом. Здравство – не постоји. Школство – мртво.  Посла – нема. На власти – гремлини. На пијацама – гремлини. У владајућој странци – гремлини који отимају децу страначким колегама. На врху пирамиде – чудовише, које вам свакодневно говори како сте најбољи у свему, иако сте најгори у свему.

То је оно што странци воле код Србије – тај излет у мали пакао јефтине забаве, прождирања роштиља сумњивог порекла, испијања јефтиних напарфемисаних ракија, шмркања државног кокаина и дувања државне вутре, уз могућност договора с полицијом у било којој ситуацији. По повратку у нормално друштво, узбуђено ће причати како су Србија и Београд незаборавни, јефтини и веома забавни, а дух локалног становништва неуништив и предиван.

Оно на шта нису рачунали јесте да је Србија званично најзагађенија земља Европе – до те мере је загађена, да се више ни не рачуна као место на планети Земљи, већ као пространство између два круга пакла, обавијено облаком смрти, у коме можете играти праву хорор игру и тако окусити праву и трајну страву, за разлику од компјутерских игара скројених у неком студију, од којих можеш да побегнеш тако што ћеш притиснути паузу.

Хорор игра „Буди у Србији“ игра се из првог лица, у реалном времену и веома је налик чувеној компјутерској игри „Сајлент хил“. Чим крочите у свет иза отровне магле, правила се мењају. Имате само један живот и то прави, стога морате пазити да га не изгубите на неки глуп начин, већ на неки мање глуп, пошто ћете га изгубити свакако.

Медицинске помоћи нема, а ако вам затреба, умрећете трипут пре него што се појави, а онда ће њени припадници правити дил са гробарским предузећима, коме ће под повољнијим условима увалити ваш леш. Отровни ваздух који удишете док боравите у игри „Буди у Србији“, утицаће на ваш једини живот тако што ће се убрзано гасити већ самим стајањем на отвореном простору, услед чега ће смрт наићи и без суочавања са чудовиштима која вребају из таме и магле.
А одатле вребају пре свега зомбији. То су играчи, који предуго бораве у игрици и који су одавно заборавили како изгледа живот ван ње, како је пити чисту воду, удисати чист ваздух и јести храну која не расте из затроване земље. Деведесет одсто створења која ће пред вас банути из српске магле су они. Најбоље је игнорисати их, уз избегавање директног контакта очима. Зомбији вас најчешће неће ни приметити, али ако им се приближите превише, хоће да се разјаре и да уђу најпре у вербални, а онда и у физички сукоб.

Упамтите, у игри „Буди у Србији“ немате резервних живота, па ви видите исплати ли вам се да тај једини трошите на контакт са зомбијима, то јест, узалуд. Уколико вам затреба превозно средство, упамтите, у Србији су сва превозна средства уклета. Можда су вам се електрични тротинети, какве возе натрћене брадате утваре, учинили као згодно решење и они то јесу, згодно решење да вас удари уклети аутобус или камион који носи уклети песак са неког од уклетих градилишта. Уколико желите да вам сва жеивотна енергија, уз новчана средства, буде убрзано исисана, узмите такси. Уколико се налазите у Београду, можете се опробати у чекању уклетог трамваја званог „Пуста жеља“, нарочито ако сте се упутили ка уклетом Дорћолу.

Као и у компјутерској игри „Сајлент Хил“ и у игри „Буди у Србији“ ћете стално налетати на путеве без краја, слепе улице и отровне рупчаге, које ће вам онемогућити даље кретање. Уколико сте у Београду, епицентру српске страве и ужаса, може вам се учинити како се за само петнаест минута, колико сте провели на путу од изнајмљеног уклетог стана до уклете продавнице и назад, цео крајолик изменио. Није вам се учинило. Уклете дивље зграде у Београду ничу таквом брзином да чак ни вишеогдишњи играчи игре „Буди у Србији“, не могу да се снађу у лавиринту новоградње из пакла.

Од оружја немате ништа, осим евентуално неке мотке, а имајте у виду да је велики број зомбија с којима ћете се сусрети наоружан нелегалним лугером покојног деде, који ће радо потегнути на вас, у потрази за удобним затворским животом, са обезбеђена три оброка сваког дана. И сви остали осим вас су наоружани, увидећете то чим се први пут нађете у небраном грожђу, а око вас зазвече пиштољи и револвери, спремни за отварање ватре.

Уколико наиђете на телевизор, нипошто га не палите, јер ћете на њему наичи искључиво на поменутог језивог пајаца, који ће вам говорити како вам је супер и како је све дивно, што додатно повећава осећај ужаса код играча, а животну енергију му убрзано снижава ка критичном минимуму. Како бисте нарушену животну енергију повратили, морате јести и пити, али зачкољица је у томе што ће вас доста тога што једете и пијете у игри „Буди у Србији“, отровати, па чак и убити.

Како победити у игри „Буди у Србији“? Тако што ћете гледати да останете што дуже живи, али у Србији свако, пре или касније, умире у агонији, стога, ако желите да извучете живу главу из игре „Буди у Србији“, једино што можете јесте да паралелно почнете да играте игру „Бежи из Србије“. Иако звучи као једноставно решење, играње „Бежи из Србије“ је све само не једноставно, пре свега јер ова игра захтева финансијска средства, која вероватно немате и животну енергију коју сте вероватно сву потрошили.

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.