Марко Видојковић: ЂАВО НА ХИЛАНДАРУ

Плашећи се да ће ступањем на свето тле почети да гори, ђаво је обукао је специјалну заштитну одећу и обућу, вредну осам хиљада долара, коју су му сашили и поклонили црвени ђаволи са далеког истока.

Marko Vidojković / 10. јануар 2021

 

Уместо да ужива у паклу који је, руководећи борбом против пандемије, направио од Србије, ђаво баш на Бадњи дан оде на Свету гору, у манастиор Хиландар. Никоме из ђаволовог окружења није био јасан овај потез. Маркетинг, то мора да је маркетинг, грактао је ушати трол у полицијској јакни. Жена која је, пре него што је ушла у политику, радила као имитатор Марка Пантелића, рекла је: „Јо ионоко ништо не зном, па не зном ни зошто је господор отишоо на то злокобно мосто, али сом уверено да није погрешио.“

Плашећи се да ће ступањем на свето тле почети да гори, ђаво је обукао је специјалну заштитну одећу и обућу, вредну осам хиљада долара, коју су му сашили и поклонили црвени ђаволи са далеког истока. Са собом је повео само ћелавог проруског демона, који је на Хиландару већ боравио и жив се одатле вратио.

Није смео да направи ниједан погрешан корак, као када је Србијом управљао живећи у телу комунисте Слободана Милиошевића. Опијен новостеченом славом, предстојећим ратовима, крвљу, глађу, сиромаштвом и ужасом који су под његовом влашћу чекали српски народ, слетео је хеликопетром право у хиландарску башту, а првом свештеном лицу на које је налетео, легенда каже, обратио се са: „Држ се попе, још си жив.“

Све у том тренутку могао,па и да им се испиша на зид манастира, толико је моћан био. Седам дана ђаво се злокобно смејао гледајући свој одраз у огледалу, обраћајући се демонском мрачном сјају у Милошевићевим очима, по коме се његова присутност у човеку једино могла препознати. „Који си ти јебени цар“, ликовао је. „Држ се попе, још си жив, како ти је то пало на памет, јеботе. Тренутак, Све је ствар тренутка.“ „Ха ха ха ха! Ха ха ха ха“, одјекивало  је вилом на Дедињу.

Али једва десет година касније шта га је снашло – срушили су га с власти, ухапсили и послали у Хаг, да пред телевизијским камерама до смрти глуми будалу. Сигурно се, између осталог, измалерисао тим курчењем у Хиландару.О смрти Слободана Милошевића испредају се многе бајке, те убили га, је давали му погрешне лекове, али десило се једноставно то да је ђаво решио да коначно изађе из његовог тела, што после тако дугог боравка изазива сигурну смрт. Хитнуо се из Хага право у Србију, улетео на журку Српске радикалне странке и рекао: „У овога ћу.“

И ето, четрнаест година касније, ђавола на Бадњи дан на Хиландару. Мислио је да ће протекле године бити лепше. Мислио је да ће бити срећнији. Разјебао је глупе Србе очас посла, нису још ни успели да измиле из канала у који их је бацио Слободану Милошевић, кад, ето га, појавио се опет, у другом лику, али са истим планом, да сјебе Србе начисто и до краја. Било је лако. Било је забавно. Али, било је и досадно, брате. Иста прича, исти ликови, само маторији. Дачић, јеботе. Шешељ, еј, до курца! Вук Драшковић, куку мајко. Вулин, хахахах, добро, хвала паклу на њему.

А ови нови глупи као курац, алави само на паре и на бело, скоро ништа мимо тога. Примитивне бахате сељачине. Осећајући се моћнијим него што јесте, баш захваљујући ретардираним наказама којима је владао помоћу малог прса, наш се ђаво нешто заиграо на спољном плану, па се замерио стотинама моћнијих ђавола и сад се нашао у неприлици да бира између изгнанства, робије или нечега још горег, далеко било.

Бојажљиво је ступио на тле. Није пекло. Добра заштитна обућа. „Не пече на обали, већ у манастирима, шефе. ’Ајмо.“, клепио га је ћелави проруски демон по рамену. После извесног времена, стигли су до манастира.  Дочекао их је један монах. Рекао би радо њему ђаво ех да ми је да дупе обришем твојом брадом, али морао је да се уздржи. Пошто га нико није питао откуд он ту и шта заправо хоће, Ђаво је, стојећи у сред баште, на истом месту где је пре тридесет година крочио из хеликоптера, проговорио:
„Еј, овај... добар дан! Знате шта, дошао сам вам понудим неку лову. И да се сликам за инстаграм, али лова пре свега. Знам да вам је горео манастир, знам да је делом то и зато што вам разна багра коју сам запоседнуо долази, јебига, ево зато сад доносим лову. Знам да сте у међувремену реновирали, али таман да надокнадите трошкове, и саградите још нешто овде, можда хотел или казино, ох, опростите. Нервозан сам, па тртљам, а ко неби био,хе хе. Ево, дебели ће да вам остави торбу с кешом, није од оружја и дроге, кунем се, а мени само треба пет минута да попричам с оним дрветом тамо.“

Пошто опет нико ништа није рекао, Ђаво одскакута до дрвета које је у Хиландару посадио Цар Душан, озбиљан психопата и фрик, само далеко успешнији од овога сад. Део ђавола који је боравио у Цару Душану остао је на том месту, чисто оно, да зајебава монахе.

„Е, сликај нас прво!“, довикнуо је ђаво ћелавом демону, који тек што је оставио две торбе са парама испред манастирских врата..“ А,биће луда слика! Маслина и ја! Хаос! Окачи на инстаграм! Како то, не умеш да качиш на инстаграм! Па у ком веку ти живиш! Хајде сад, иди до шуме и види дал сам тамо. Доћи ћуја по тебе кад завршим!“

Оставши насамо са Душановом маслином, ђаво јој се приближи и шапну:

„Еј, бураз, у проблему сам.“

„Ајде?!“, зачу се ђаво из маслине већ следеће секунде.

„А јебига, опустио сам се, истриповао сам да могу да...“

„Не можеш, јебига. То је евентуално Тито могао. А он је католички комуниста, тотално друга фирма у односу на нас.“

„Па шта да радим? Да палим преко? Мислим, боли ме курац за власт, ево сутра дајем оставку и вишак лове и идем да искулирам негде.“

„Не иде то тако, знаш и сам“, насмејао се ђаво из маслине.

„Знам, јебига. Да ли имаш неки савет можда? Шта да радим, а да не најебем?“

„Јебо си чворка.“

„Дај, не зезај.“

„Јебо си јежа.“

„Добро, добро, доста је. Јел имаш неки савет за мене или немаш?“

„Јебо си пужа у врх кућице.“

„Супер, хвала ти ни на чему. Остани овде да смрдиш међу поповима“, увредио се наш ђаво и отишао у шуму, по ћелавог демона.

„Е ајмо у манастир да ме сликаш. Изгледаће чудно, био у манастиру, а где су ти фотке. Јао, само да не пече много.“

„Мени била бушна ципела, па ме опекло, није толико страшно. Може да се издржи неколико секунди.“

„Али, ти си трећеразредни демон! Нормално је дате пече мање него мене! Дај да ти покажем како се каче фотке на инстаграм. Ево, овде доле, па ти се онда појаве сличице, не гледај ове испод дрвета, ало, немој ником да кажеш шта си видео!

Кликнеш на дрво, никакав филтер не мораш, добар је телефон, онда накењај нешто и окачиш!“

„А шта да накењам?“

„О јеботе“, зацрвенео се ђаво, несигуран да ли се демон прави глуђ или је заиста глуп. „Идемо у манастир. Е има да кажем оним дебилима у Србији да је толико лепо да ћу можда да останем, ха ха ха, која фора.“

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.