Марко Видојковић: ЂАВО НА САБОРУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Зна се да ђаволу позивнице не требају, пошто он копитом својим отвара сва врата, али врата Сабора му отвори његов црквени инсајдер, патријарх српски, продана душа, Иринеј.

Marko Vidojković / 15. мај 2019

 

Легенду о томе како је ђаво ишћеран из Србије настављамо где прошли пут стадосмо: на митингу великоме што ђаво самоме себи у част организова у Београду, граду без дрвећа, априла деветнаестог, уочи рођендана Хитлера Адолфа, ђаволовог омиљеног историјског лика.

Он доведе са свих страна Србистана хиљаде аутобуса пуних тролова и бездушника, даде им српске заставе у руке и рекне: „Ево вам ови барјаци, робље моје, да на њима седите, да с њима дупета бришете, да их у блато уваљате и обућом својом изгазите.“ Послушаше га без поговора, те српске барјаке као подметаче за дупета користише, да би их, кад се ђавоља процесија окончала, у блато побацали и ципелама бушним изгазили.

На овоме великом скупу, ђаволу су псалме певали његови верни поданици: маснокоси шмрка са Карабурме, ружичасти наркоман баршунастог гласа са ешарпом на глави, те Боро Јуха, некадашњи српски рокер, кога је у словеначку бабу претворила клетва црвене вештице са Дедиња, која баш тих дана душу испусти и придружи се мужу своме у вечитим ватрама пакла.

Када престаде певање, поче изрицање клетви, у ком се такмичаху језиво биће, трећином мушкарац, трећином фикус и трећином жена, затим дебели крмак што мучи дипломате својим страшним немелодичним гроктајима и Миле трбухозборац, господар западнијх српских земаља, опасни киклоп, који ће, кад год устреба, ђаволу у помоћ притећи. На крају је и сам ђаво дрхтавим гласом зборио својим трупама, мироточиво и без једа, радостан што му је план, да окупи отприлике исту масу као и мрска опозиција недељу дана раније, успео.
Но, ту ђаво није могао дуго одахнути и шенлук чинити, пошто десет ноћи касније отпутова у Хитлеров Берлин, да скуте љуби ђавлима далеко моћнијим од себе, баби од Германије и макарону од Франачке, али и осталим ђавлима западног Балкана који тамо отидоше, с обзиром на то да је наш ђаво од свих њих најниже рангиран. Рекоше му у Берлину да Косово свето преда Арбанасима сместа у руке, те још да их и у дупе пољуби, а како ће то урадити, њих не интересује.

Вративши се у Србију клету, понижен и увређен, ђаво на брзину организова војнички слет себи у част, у родном граду Светог Константина. Бушних гаћа и меких шлемова, пред ђаволом парадираху изгладнели српски војници, уз доста пратећих крнтија и шклопоција, а све са намером да се стоку неписмену убеди како ћемо у другом полувремену победити мрски НАТО.

Знајући да слет сам по себи није довољан да у то убеди сумњичаве Србе, ђаво на лице места позва и опасног војвођанског трола, надлежног за понижавање српске војске, да вештим триковима којима га је вештица са Дедиња научила заслепљеној раји додатно замагли очи. Најпре је трол, током ђаволовог говора, беседио са невидљивим демонима којима је окружен, а после тога, приликом салутирања, трол се сав искриви уназад и то беше трик какав нико никада није раније видео. Закле се трол ђаволу да ће приликом сваког свог јавног наступа хвалити разграничење са „Шиптарима“, као успомену на ђаволов план за опстанак на власти,  који се у Берлину упокојио.
Ђаво осети да му ни ово није довољно, те да злуради Срби све мање верују његовим бајкама, осећајући да је у ћошак сатеран, те натеран да Косово преда у руке арбанаској наркомафији, иза које стоји најјачи ђаво од свих ђавла, онај наранджасти, који живи преко седам мора. Ђавола у Србији на власти држаше танка, готово невидљива нит, која само што није пукла, а сви знамо да је ђаво тада најопаснији и да му у тим часовима на помрачени ум падају најстрашније идеје.

Једна од таквих била је и идеја да се привали Сабору Српске православне цркве, што ниједном ђаволу који управљаше Србијом до тада није падало на памет. Зна се да ђаволу позивнице не требају, пошто он копитом својим отвара сва врата, али врата Сабора му отвори његов црквени инсајдер, патријарх српски, продана душа, Иринеј. Ђаво са собом поведе и Милета Трбухозборца, за сваки случај, да издели владикама шамаре, уколико постану физички агресивни.

Владике их дочекаше са запрепашћењем. „Шта ђаво тражи на црквеном Сабору?!“, викну један и ухвати се за браду. „Иш, сотоно!“, дрекну други и попе се на столицу. „Враћај се у пакао, чудовиште!“, урликну трећи и махну руком ка ђаволу, а овај, кад виде да са владикама шале нема, из джепа извади неке папире и рекне: „Слушајте ме добро, мантијаши, ово су ваши тајни досијеи. У њима пише ко је коме полизао лушу, ко је колико новца проневерио, ако ме не будете слушали, ово сутра иде псочовеку, који носи моје иницијале, ДЈВ, да о вама свакодневно пише у својим новинама!“

Ту се владике поколебаше, сетивши се своје неславне прошлости и садашњости, све стрепећи од мрачне будућности ако се ђаволове претње обистине. На крају паде договор да патријарх јавно похвали ђавола за „јуначку борбу за Србију и Косово“, чиме ће и сам одвојити Србију од Косова, а заузврат ће ђаво тајна досијеа у джеп вратити, те пребацити цркви још три товара блага из буджетских резерви, намењених кризним ситуацијама, каква ова недвосмислено беше.

Речено – учињено. Патријарх изађе пред камере, те стаде да хвали ђавола на сва уста, док иза стајаху ђаво лично и Миле Трбухозборац, у себи се молећи свим демонима пакла да остану на власти, а да истовремено Косово препусте црној судбини. Ђаво, делимично задовољан, остаде да чека пржење на париским ватрама пакла, које му је заказано за почетак месеца Јулија Цезара, али за сваки случај поче припремати и грађанске патроле, састављене од најгаднијих демона који живе у његовом чмару, како би што спремнији дочекао коначни обрачун са српским народом.

Бог зна шта ће даље бити.

 

Везан текст:

Марко Видојковић: ЂАВО И ЊЕГОВ ПАТРИЈАРХ

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.