Марко Видојковић: ДЕВЕТНАЕСТИ АПРИЛ – ОРГИЈАЊЕ ТАМНЕ СТРАНЕ

Величанствен је био митинг опозиције у суботу. Видело се то пре свега по томе колико се режим усрао. Аутобуске линије су укинуте, мазута у Панчеву је нестало не само за тај, већ и за неколико наредних дана.

Marko Vidojković / 17. април 2019

 

Срећом сад су се залихе попуниле, па ће деветнаестог, за преславу Хитлеровог рођендана у Београду, бити довољно горива и за ванредне поласке.

Напредњачки хероји, под заштитом полиције, упали су у све општине Србије, да их одбране од непланираних упада разјарених опозиционих фашиста, а било их је, заједно са жандармеријом, те Хркаловићкиним бандитима у поседу полицијских значки, и у скупштини Србије, јер они заправо нису знали шта их чека у суботу и, реално, да су окупљени кренули у скупштину, ни права, ни фејк жандармерија, не би могле да их зауставе. Али нису, све је било достојанствено и мирно, толико мирно, да се неким противницима Вучићевог режима учинило како се у суботу заправо ништа није ни десило. Имајући у виду да у овом тренутку противници режима и даље представљају мањину у Србији, у односу на присталице режима и оне које политика не занима, суботњи митинг био је велики корак унапред.

Као што су у децембру, кроз своје званичне извештаје, покушали пребацивање батинаша из Баната у западну Србију пред локалне изборе, представити као нормалну политичку активност, напредњаци су сада отишли корак ниже. Спотом у ком народни херој Дарко Глишић Раздељак, заједно са једном црном враном, спрема хиљаду сендвича, покушавали су да довођење силом на Вучићеве митинге представе као нешто најнормалније.  Овај весели напредњачки спот не представља окупљање хиљада аутобуса као принудни казнени караван уредно пописаних невољника, већ као добродошлу добровољну помоћ аутопревозника Србије свим узаврелим напредњачким срцима жељним доласка у Београд, пишања по њему и клицања Александру Вучићу.

Уз то, врана у споту рече како не желимо да се Србија врати десет година уназад, у период нестабилности, што тај период и јесте био - за сваког лошег шофера и недовршеног ученика средње школе, за разлику од данас, периода стабилности за шофере који постадоше министри и недовршене средњошколце који постадоше доктори приватних наука. Спот у коме се, уз извештачено церекање, вели: „Нек нам се смеју што ангажујемо аутобусе“, претходница је спота у коме ће насмејани народни херој Миленко Јованов Подваљак забадати пијук у главу старици која носи бедж „Један од пет милиона“, објашњавајући како је то најнормалнија ствар у антифашистичкој борби.

Двадесет деветог априла заказан је најновији дебилни састанак у Берлину у коме ће покварена говна из Европске уније по седамстоти пут замолити представнике косовске и српске мафије да седну за преговарачки сто и напокон дођу до неког, било каквог споразума. Због тога ће до тог датума, а и после тог датума, евролицемери Вучића хвалисати, а опозицију корити због насиља, заснованог на извештајима Вучићевих таблоида, успут се згражавајући над Вучићевим таблоидима који пишу како је пожар у Нотр Даму божија казна, истовремено хвалећи Вучића због његових изјава саучешћа Француској.

На митинг деветнаестог доћи ће свако ко је имао цену, па тако и словеначки рок уметник, некадашњи четник, Боро Јуха. И сам Вучић је рекао хтели смо Шабана, али је још увек мртав, па смо морали овог. Гола продаја Боре Јухе Вучићу је донекле поштен потез, у односу на Бајагу, који је узео паре из истог ћупа, а певао је на сред разрушеног Весићграда, под изговором новогодишњег славља. Посебно потресан је видео клип у коме Кале Джедај снима свој прелазак на тамну страну и позива следбенике Александра Вучића да дођу у Београд деветнаестог априла.

Ситуација јесте тешка и то изазива оно најгоре у нама. Када су Вулин и Мартиновић припретили штрајку глађу, многи су се понадали да ће то бити одличан начин да умру, али су заборавили да они тешко подносе и глад између ужине и ручка, па су од штрајка глађу одустали у последњи час, пре друге вечере. Кад је рикнула Мира Марковић и сам сам подлегао најнижим емоцијама, па сам тај догађај прославио, у кругу својих фејсбук и инстаграм профила. Ма колико било изазовно, потрудимо се ипак да у овој борби и сами не постанемо говна. Ко је пажљиво пратио „Ратове звезда“ он може да препозна ову ситуацију. То је оно када само што нисмо победили, а делује као да ће се десити управо супротно.

И зато, будите уверени да ће деветнаестог априла бити опроштајни митинг Александра Вучића, јер свако говно најјаче смрди пре него што га пустиш низ воду. Верујте у победу и победа ће доћи. Уздајте се у сопствену снагу, ма колико понекад све изгледало бесмислено. Сетите се, вас нико не тера, не прети вам и не поткупљује вас да бисте се борили. И не очекујте да ће срећа бити на нашој страни, јер, Оби Ван Кеноби лепо збори:, „У мом искуству, не постоји ствар као што је срећа“. Сила је уз нас.

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.