Марко Видојковић: ХОРОР ПРИЧА-ЗОМБИЈИ НА ТЈЕНТИШТУ

Николетину Бурсаћа деца су зајебавала током целог школовања, због имена и презимена које је било идентично као код Ћопићевог митраљесца.

Marko Vidojković / 07. фебруар 2018

 Отац је био толики фан, да сина није назвао Никола, већ буквално Николетина. У основној школи зајебавање је било колико-толико подношљиво, ипак су биле осамдесете, али касније, у средњој, дупе су му померали до те мере да је наш Николетина, у инат свима и свему, постао такав четник, да се надалеко причало о његовим догодовштинама током рата 1992 - 1995.

У то доба тек тинејџер, са ножем у зубима верао се по дрвећу и камењу и по неколико дана чекао у заседи, да би се у штаб јединице враћао са непријатељским главама у рукама, које су његови саборци сместа закопавали у оближњој јарузи, како чланови међународне послатрачке мисије не би на њих налетели. Није то злочин, јебо ти то, не знаш ти шта је рат, да ти неко закоље пола фамилије и ти би им главе сјекао. Тај фазон, с тим што су Николетини сви у ближој и даљој фамилији били живи и здрави. Он је светио туђе рођаке.

Рат се завршио, а Николетина је постао и до данас остао аутопревозник. Ниџо-транс. Бели комби, који је купио захваљујући продаји винограда покојног дједа, најчешће је користио за шверцовање резаног дувана ка пијацама у Србији.  Осим комбија, имао је наш Николетина и три тетоваже: Дражу Михаиловића на грудима, Ратка Младића на десном бицепсу и Милорада Додика, на десном гузу. Николетина је био баш пијан те вечери кад је истетовирао Милета, а и Миле је тада био издајник. Данас, када седне на клозетску шољу, Николетина Бурсаћ је далеко јаче притисне левим гузом, не би макар мало растеретио јуначког председника Републике Српске, који је тренутно патриота топ класе.

Осим комбија и тетоважа, Николетина је од пре две године имао и девојку. Веровали или не, звала се исто као црногорска илегалка коју су мучили на Бањици, а стрељали у Јајинцима, Јелена Ћетковић. Ова Јелена Ћетковић ни Београду нити Цетињу није пришла, а нашега Николетину упознала је на венчању своје другарице Маце,  када Николетина беше један од тројице јунака што су јој помагали да пијана не исповраћа своју свечану црвену хаљину. Била је то љубав на други поглед, а наши стари кажу да је таква љубав и најјача.

Пошто су обоје и даље становали свако са својим родитељима, она са својих тридесет, а Николетина са својих четрдесет и три године, виђали су се искључиво у његовом белом комбију, по забаченим јаругама и мрачним путељцима. Пре неколико дана, Николетина је на интернету прочитао како ће се на небу идуће ноћи појавити супер црвени плави Месец, нешто што нико није баш најбоље умео да објасни, али дефинитивно нешто што ће добро осветлити Јеленине бутине, када јој их Николетина размакне у свом комбију.

Покупио ју је испред куће сутрадан, у једанаест увече, када је Месец био на сред неба и, што је још битније, када је Јеленин стари заспао. Одвезли су се до споменика на Тјентишту, ту никада никог нема, а по марку поготово. „Гледај“, рече Николетина одмах пошто је паркирао комби на сред ледине, „Колики Месец!“ Показао је левим кажипрстом кроз прозор крај возача. Месец к’о Месец, исти као и сваки пут када је пун, нити црвени, нити плав, али Николетина се, у складу с инструкцијама које му је послао интернет, понашао као да је реч о изузетном космичком феномену.

Док је левим кажипрстом упирао ка Месецу, десну руку је хитро завукао под Јеленин џемпер и откопчао јој брус. Иако су љубав водили двеста четрдесет и осам пута до сад, Јелена се увем неколико секунди отимала, па би га зграбила за чупаву проседу главу и љубила га похотно неколико минута. Тако је било и овог пута, па тако и оно што је уследило. На концу би се у потпуности препустила Николетинином презнојавању, дахтању и мастурбирању, пошто му се и није баш дизао. Док се Николетина грчио и тресао, Јелена је решила да напусти тај невесео призор и посвети се гледању Месеца. Легла  је на леђа, подигла џемпер и поткошуљу, како би Николетина имао у шта да гледа, опустила се и гледала напоље. Месец је био баш упечатљив, мада у суштини исти као и увек.

Комби је подрхтавао све јаче, Јелена се већ забринула за свог дечка, када се одједном зачуо његов глас:

„Јело, шта се ово тресе!?“

Земља се тресла. А на њој и бели комби Ниџо-транса.  А у њему Николетина Бурсаћ и Јелена Ћетковић, полуголи. Мислили су да је земљотрес, па су излетели напоље, а тамо је, обасјана месечином, земља пред њиховим очима почела да се отвара. Пола брда се преломило, а из рупа  у земљи почеше да излазе наоружани партизани, не баш у очуваном стању, али прилично зајебаног изгледа. Николетина се добро закопчао, како ова необична колона случајно не би угледала Дражу Михаиловића на његовој кожи. Јелена је безуспешно покушавала да закопча брухсалтер, било јој је баш непријатно, пред толиким, углавном мушким светом.

„Седамдесет пет година битке на Сутјесци је у јуну“, промрмљала је, „ово мора да је проба за приредбу!“

„Глупачо, сада је фебруар!“, брецнуо се Николетина. „Ово су очигледно партизани који су лежали у костурници. Више од три хиљаде их је. Устали из мртвих на црвени плави супер Месец! Све се уклапа, као у Загору, јеботе!“, паничио је.

Блатњави, исцепани, надркани и наоружани партизани ћутке су пришли заљубљеном пару. Издвојио се један бркати, а Николетина Бурсаћ је на основу фотографија којих се сећао из основне, закључио како је то морао бити, ни мање ни више, Сава Ковачевић!

„Крајње је време било да вам неко јебе матер“, рече командант Сава.

И тако, док ви глупандери мислите да је костурница на Тјентишту страдала због тридесетогодишње курцобоље постјугословенских власти, истина је сасвим другачија. Из свог заједничког гроба изашли су партизани са Сутјеске и кренули од села до села, од града, до града, да нем јебу матер. Због Недића. Због Јасеновца. Због свега.

А Николетина Бурсаћ и Јелена Ћетковић? Ено их, регрутовани, на зачељу Савине колоне мртвих партизана. У блатњавим униформама, у каљавим чизмама, са зарђалим шмајсерима у рукама и улепљеним бомбама за појасом. Очи им се не виде у дупљама. Преко дана у земљи спавају. А по мраку нам се све више приближавају.

 

 

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.