Марко Видојковић: КАЗНЕНА ЕКСПЕДИЦИЈА

Издресирани смо да имамо увек на уму следеће: није Косово у УН најгоре што може да нам се догоди – Вучић у председништву Србије дефинитивно је гори

Marko Vidojković / 08. мај 2019

 

Чаробне речи су изговорене: „Косово ће добити пун суверенитет на целој својој територији“, а изговорио их је Александар Вучић, управо онај који је према сценарију и требало да их изговори. Ове речи пале су после завртања Вучићевих јаја у Берлину, а председник Србије је за ову тврдњу окривио стране силе и свој народ, који су били против његовог никад откривеног плана о разграничењу са Албанцима.
Лукаво, испоставило се, пошто су одмах сви гракнули: „А који је то план? Кад смо га чули? Како смо га то одбили, ни не знамо шта се налазило у плану“, што је српски диктатор једва дочекао, па је ушао у свој омиљени терен, говна, у којима се ваљао заједно са новинарима који су га цимали да макар сада, кад је све пропало, открије на шта се план о разграничењу односио.

Пре свега, како очекујете да Александар Вучић изговори: „Па, план је био да Албанци као крену на север Косова, а онда ми исто као кренемо на север Косова и док КФОР се снађе, Албанци и ми испословали разграничење на терену. После се потпише неки споразум и ми добили више него што смо имали, то јест три косовске општине пуне мафијаша.“ Ако је плана било, он је био управо овакав и јасно је зашто је председник уздржан кад је реч о откривању детаља.

Можда то, додуше, и није био план. Можда план уопште није ни постојао. Можда је онај ко управља Вучићевим понашањем и изјавама, пре неких годину дана, рекао: „Ајде, шонтави, упиши себи у календар, јули, 2019, Косово у УН.“ Вучић се на то штрецнуо: „Али, како ћу остати на власти?“, на шта му је одговорено: „Пусти буву како постоји план о разграничењу са Албанцима, дави с тим месецима, сви ће да се упецају, видећеш, па после реци пропао план, крив народ, криве велике силе, нећу признати Косово, али, ево Брнаба ће потписати да неће спречавати улазак Косова у међународне институције, све то у сред лета, кад су дебили на мору, а све ТВ емисије на летњој паузи.“

А можда није ни тако. Можда је неки лудак у Трамповој администрацији рекао: „Да видимо шта имамо на списку за 2019 – Косово, зар то срање већ није у УН? Ко нас то тамо јебе? Ију, па то је онај што је плаћао Хиларину предизборну кампању! Бомбардујмо га! Како? Направимо лажни договорени план да Албанци нападну север, њему кажемо да пошаље неколико тенкова на Косово, као фазон правимо разграничење на терену и кад налети на наше снаге, бомбардујемо Београд! Прц, хахаха!“

И тако, док се ми замлаћујемо баченом коском у виду плана о разграничењу, заборављамо кључно – председник Србије први пут је изговорио да ће Косово добити пун суверенитет. Да је ово нормална земља, он више не би био председник. Овако, и ово му је прошло као и све остало што му је прошло и, што је најјезивије, као и оно што ће му тек проћи. Како је то могуће?

Зашто Вучића не бисмо посматрали као казнену експедицију, коју су послали на нас после пропалих покушаја око Косова са Тадићевим режимом. Они који су га промовисали у господара Србије добро су знали ко је, какав је и шта ће нам направити. Они који га и данас тапшу по рамену, називајући га реформатором, добро су знали какве нам се године пакла спремају. Да ли је седам година довољно? Или треба још? Да ли ћете и даље правити толику фрку око тако мале ствари као што је Косово у УН? Или хоћете још мало Вучића на власти?
Издресирани смо да имамо увек на уму следеће: није Косово у УН најгоре што може да нам се догоди – Вучић у председништву Србије дефинитивно је гори. Ово је притом оптимистична теорија завере, пошто подразумева завршетак казнене експедиције. Брнаба потписала, Вучић отишао из земље са парама, наставили смо даље, мањи од маковог зрна. Ко нам, међутим, гарантује да ће тако и бити? Казнена експедиција се вишеструко исплатила, гледано из угла јачих који управљају слабијима - зашто би престајала?

Грађански протести су се, тако ми бар делује, поделили на два фронта: једно су слободне зоне под управом Савеза за Србију, а друго протестне шетње, под управом новоформираног Грађанског фронта. Шта нас чека од противника, могли смо да видимо пре неколико дана у Борчи, када су хулигани пекару певали четничке песме, јуче на Тргу Републике, када су напредњачки активисти насртали и пљували (буквално) на одборнике општине Стари Град, али и у виду фотографије која кружи друштвеним мрежама, на којој Миша Вацић и још неколико кроманјонаца машу пандурским значкама. Заправо, то нас више не чека, то већ живимо.

Колико год живот у Србији имао тенденцију да вас потпуно излуди, никада не смете изгубити из вида чињеницу да се налазимо у сред борбе за елементарну демократију, у којој савезника готово и да немамо. Штета, па грађани нису до краја схватили озбиљност ситуације, па су себи дозволили да протесте не доживе као дугорочну обавезу петком / суботом, те једини начин да се разуларена власт мало заузда. Бедак је што смо се поново нашли у ситуацији да чекамо нови повод за масовно окупљање, а повода ће сигурно бити, само се бојим да ће бити крвавији од претходног.

Ових дана бележимо пет година од миленијумских поплава, које су дочекале Вучићево преузимање апсолутне власти у Србији, у улози премијера. Пет година касније, јасно је да су поплаве из 2014. биле симбол онога што нас чека, те упозорење и најтврдокорнијим атеистима да, негде на небу, можда заиста седе Цар Лазар и Цар Душан, пошто је очигледно неко за нама пустио воду оног дана када је Александар Вучић постао власт.

 

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.