Neverovatno je ovo leto. Dok su bolnice i dalje prepune pacijenata koji se bore za vazduh, a virus i dalje hara po svadbama, dok doktori pizde, bacaju vizire i odlaze u Dansku (čim bude dozvoljen ulazak Srbima), jer ih na poslu ugnjetavaju zbog pobune protiv kriznog štaba koji smanjuje brojeve zaraženih i preminulih, slike sa letovanja polako pristižu.
Prvi putnici koji su se dočepali grčkih plaža doživeli su sebe kao svoje pretke, koji su se, boreći se sa Švabama i Bugarima, dokopali Krfa. Ovi moderni „solunci“, su se pred najezdom koroninih divizija strateški povukli na Egejsko more, odakle su počeli na internet da kače slike svojih nogu i vode. Nisu, naravno, oni imali ikakvu svest da se povlače pred virusom, oni su jednostavno krenuli na more.
Život je previše kratak i ružan da se preskoči letovanje. Kakva je to godina ako ne idem na more! Kako to mislite, ne znate šta će biti sa mojim aranžmanom na Kefaloniji? Uplatila sam još u februaru! Hoću na Skijatos, hoću! Pa šta ako su ceo jedan hotel pretvorili u karantin za korona pozitivne Srbe na Skijatosu! Hoću na Kukunariju, da pijem koktele i da me vuče gliser pijanu na skijama! Kako to mislite Grci ne daju da se uđe?! Ali, oni su naša braća! Kako to mislite ne možete da mi vratite pare?! Kako to mislite, propali ste?! 2021?! Hoću ove godine na Zakintos, ove!
Posle prvog šoka, usledilo je preusmeravanje ka Crnoj Gori. Ako se moglo devedesetih, može se i sad. Ne može se, ispostavilo se. Crnogorci nam ne daju da uđemo jer smo zarazni, a i nije zgodno zbog situacije sa litijama. Hrvatska? Nema šanse, oni na migrante pucaju, šta bi tek nama radili. Ali, ipak na internetu se našla poneka slika iz Hrvatske. Neke srpske noge su i tamo našle neku pustu plažu da se na njoj slikaju.
Likovi koji su iskoristili poslednji trenutak i zapalili u polupraznu Istru i Dalmaciju, istinski su heroji letovanja 2020. Ovakva strateška domišljatost, ovaj dar da se planira dva koraka unapred, zaslužuje hiljade lajkova po slici koju okače. Alal im vera (šta me boli kurac što i u Hrvatskoj raste broj novih slučajeva!), zna se da su Srbinu najmilije srpska (privremeno hrvatska) Dalmacija i srpska (privremeno hrvatska) Istra.
Ako niste pritajeni velikosrbin onda ste jugonostalgičar, a zna se da je iz Zaostroga najlepše pogled na zalazak sunca u bivšoj Jugi. Ustaške grafite ispisane na svakih dvadeset metara ne zarezujete, komšija sa trećeg sprata u zgradi do vaše je riknuo pre sedam dana od korone, nema toga što može da upropasti vaše ovogodišnje letovanje u Jelsi! Hrvatsku obalu preseca Neum. Neko do ovog leta nije ni znao da Bosna i Hercegovina ima izlaz na more, a eno ga sad, među hiljadama drugih, na gradskoj plaži dugačkoj sto metara, uživa u čarima bosanske rivijere.
U Tursku još uvek smemo. Ako su svih ovih godina letovali u Turskoj, za njih se praktično ništa ne menja, osim ako ne nakače koronu, završe na intenzivnoj i umru, negde usput. Bugari čas otvaraju, čas zatvaraju granicu za naše građane, ali zabole nas. More je more, pa makar i bugarsko! Nema veze ako me sačeka i nož u leđa u vidu obaveznog negativnog testa na izlasku iz zemlje u iznosu od 1000 evra, sve je bolje nego da odsedim leto na terasi!
Najveći hit ovog leta, imajući u vidu da je trenutno prilaz gotovo bilo kom moru nemoguć, jeste ono s čim smo se toliko puta sprdali – letovanje u Srbiji. Letovanje u Srbiji punoj zagađenog vazduha. Letovanje u Srbiji punoj zagađene zemlje. Letovanje u Srbiji punoj zagađenih voda. Letovanje u Srbiji punoj zaraženih ljudi. Nema veze, daj šta daš! Idemo svi u Vrnjačku Banju! Kako to mislite novo žarište? Jebite se, idem u Vrnjačku Banju! Ja ću na Zlatibor! I ja ću! I ja! I ja! Kako to mislite, užička bolnica nije dovoljno velika da primi sve zaražene? Idem na jebeni Zlatibor, a ne u Užice! Na planinu! Držaću distancu, naravno! Osim kad sednem u kafić, na espreso! Ali tada ću nositi masku! Na bradi!
Dok velike turističke agencije smanjuju broj zaposlenih i idu pod stečaj, mali turistički radnici, hosteli, drumski jebarnici i etno domaćinstva caruju. Neobičnim spletom okolnosti, ovi marginalni turistički objekti trenutno su najtraženiji u ponudi. Svi koji su izvisili za Grčku, Crnu Goru, Hrvatsku, Zlatibor, Kopaonik i Vrnjačku Banju, opredelili su se za male lokalne biznise.
Kako to mislite vi ste svingerski hostel?! Šta to mene briga. Dvokrevetnu za ženu i mene i još jednu za decu. Neću da ih vidim naredne tri nedelje. Dobro je što je magistrala odmah pored, ako slučajno treba da se skokne do Beograda po pivo. Koliko košta? Hiljadu evra noć? Nema problema. „Ja bih u Guču!“ „Možda neće biti festivala ove godine.“ „Šta me briga, napraviću ja festival samome sebi, mešanjem alkoholnih pića!“ „U redu gospodine, imamo pravu stvar za vas, hostel Guča, sa kupatilom koje delite sa ostalim gostima, deset hiljada evra nedeljno.“ „Ostajem tri nedelje!“
Naravno, nema svako novac za ovakvo luksuziranje. Nema svako sedam hiljada evra sa sedam noćenja sa doručkom, u kući na klizištu, kod baba Simane, koja gaji sedam koza i baštu s krpeljima, u Babama, kraj Beograda. Šta da rade oni koji jednostavno moraju da letuju ove godine, bez obzira na sve, a više nema ni mesta u konvencionalnim, pa čak ni alternativnim letovalištima u zemlji. Pritom, nisu baš pri parama. Već pristižu vesti iz pustih vojvođanskih sela, o srpskim turistima, koji obijaju napuštene kuće, nastanjuju se u njima, razvlače ležaljke na placu iza, ljušte paradajz i u sumrak, dok ih jedu komarci iz obližnjeg kanala, uz zvuk gitare pevaju „Bacila je sve niz rijeku“.
Druga grupa provalila je u staru nemačku kuću punu duhova, sa bunarom koji vodi do vode pune arsena. Smeju se do kasno u noć, dok igraju tablić i slušaju Džeja na uređaju iz opel astre. U kući između, krije se četrdeset migranata, a u kući na ćošku krije se laboratorija za uzgoj skanka.
Nosite maske, držite distancu, zaraza još uvek traje.
