Марко Видојковић: МАЛА НОВОГОДИШЊА ОТМИЦА

Да сам Вучић, отворио бих неко од својих скупих вина и наздравио крвожедним коментарима који су се ових напетих дана ројили на друштвеним мрежама.

Marko Vidojković / 03. јануар 2020

Има ли шта језивије од сексуалног предатора, који јурца около, наоружан и опасан, гладан нових жртви? Има, језивији је сексуални предатор, вишеструки повратник, који се заједно са новом, малолетном жртвом, потуца по вукојебинама јужне Србије и ко зна шта јој успут ради. Има језивије и од тога - манијак који седи у председничкој фотељи и заједно са шачицом сличних манијака, од отмичара прави таблоидну звезду ранга Джека Трбосека, пригодно му тепајући „Малчански берберин“, како крај 2019. не бисмо дочекали размишљајући о Јовањици, Колувији, Крушику и ГИМ, већ грицкајући нокте у страху хоће ли дете преживети, хоће ли „берберина“ ухватити, хоће ли та проклета 2019, имати барем једну срећну вест, у низу стравичних којима је обиловала.

Подлост Вучићевог режима најбоље се оцртава у оваквим ситуацијама. Случај Тијане Јурић, односно измене кривичног законика које су донесене захваљујући овом случају, нешто је најодвратније што нам је Вучић приредио прошле године. Захваљујући дреци око „Тијаниног закона“, те жигосању као децоубице свих који су га критиковали, данас се напад на судског извршиоца кажњава са дванаест година робије, а ништа мање нећете попити уколико вас комунални милицајац оптужи за физички напад пошто вам је дркнуо шамарчину јер сте га чудно погледали.

Да, то је Тијанин закон. Наравно, ту је и доживотна за силоватеље и убице немоћних особа и да је то била једина измена кривичног законика, све би било океј. Но, како ишта што ова банда демона ради може бити океј? Нељудски и покварен, али ефектан потез, иначе отужног новобеоградског шахисте, који је силом својих медија у овом лицемерном друштву поставио лицемерне црвене линије преко којих лицемери не желе да прелазе. Дете је мртво и ту више нема никакве расправе. У законе који се доносе за време његовог загробног живота се не мешамо.  

Ето, тако смо најебали пролетос. А шта се ово сада дешава, да ја вас питам? Опет дете у опасности! Кренула у школу, отео је манијак. Не сумња се да ју је отео, таблоиди су то одмах изнели као неопозиву тврдњу. Слика детета, иако је малолетно, није замућена, јер ако је неко негде види - одмах да јави полицији. Поред њене је и слика манијака у радничком комбинезону, испоставиће се напредњака (сетите се 2018. и манијака у београдском трамвају, исто напредњачког активисте) што није толико чудно, а ни пресудно за овај случај, јер свако друго људско смеће је у тој странци.

Случај „Тијаниног закона“ временски је и емотивно превише близу, а ми се опет нађосмо у сличном сценарију  – дете је можда силовано и мртво, не смемо ништа да коментаришемо, да нас не оптуже за симпатисање осуђених кровлока. Неколико дана касније, ни дете ни „берберин“ још увек нису били пронађени, што је, згодно, попунило све ударне вести на свим могућим медијима, па и друштвеним мрежама. Четристо полицајаца трага за манијаком. Седамсто полицајаца трага за манијаком. Специјалне јединице. Готово. Закопао ју је негде, а онда се претворио у врану и одлетео на Косово. 

Да сам Вучић, отворио бих неко од својих скупих вина и наздравио крвожедним коментарима који су се ових напетих дана ројили на друштвеним мрежама. Срби с интернета, већ су планирали измене и допуне „Тијаниног закона“ по којим вишеструке силоватеље треба мучити драњем коже, спорим клањем, поливањем бензином и спаљивањем, наравно без суђења. Сликовити производи монструозне маште неуравнотежених умоболника ројили су се неконтролисано, док је Игор Јурић, за кога још увек не могу да скапирам да ли је случајно или намерно од унесрећеног оца мутирао у корисну режимску будалу, позивао све родитеље Србије да се самоорганизују и крену у потрагу. Дани су одмицали, а жртве и отмичара ни од корова. Осам хиљада полицајаца је у том тренутку безуспешно тумарало опустелим јужњачким селима и ако има неког ко се заносио идејом да би ваљало отићи у шуму и одатле се борити за слободу, ово је био доказ како је Србија и после неколико стотина година доста згодно место за то.

Неки су почели наглас да се питају: каква је то полиција која не може да ухвати једног педофила? Шта би било да „Шиптари“ оснују терористичку ћелију овде, пре би прогласилли нову албанску државу него што би их ови пронашли. Грађани, организујмо се, све људске ресурсе послати на југ, да трагају за отетим дететом и „берберином“! Таоци овог лудила били су сви медији, па смо тако, уместо вести о Јовањици и сумњивим донаторима БИА, морали и на Н1 и у Данасу свакодневно да пратимо нове полицијске неуспехе, праћене дебилним Ребићевим конференцијама за новинаре, јер дете је отето, можда и убијено, ко зна колико пута силовано, јасно је да нема прече вести од те.

Знак да више није реч само о отмици, већ о планском новогодишњем режимском спиновању, било је дивљачко злоделовање таблоида, који су дубински преоравали ближу и даљу родбину жртве, али и родбину „берберина“, што је довело до јавног проклињања судије који га је условно ослободио, од стране манијаковог оца. У исто време, психо избацује новогодишњи спот у ком пропагира да су чуда у последњим секундама могућа. Шта је поента овог срања? Зар нам није до јаја? Који ће нам курац чуда у последњој секунди? Једино чудо кога могу да се сетим јесте да га стрефи шлог, а он је вероватно мислио како ће у последњој секунди успети и да потпише Косово и да остане на власти.

Неки лукавци су ипак овај глупи спот повезали са актуелном отмицом, коментаришући како је сада јасно да нас чека новогодишње чудо у последњим секундама 2019 – проналазак отетог детета и национална радост. И заиста, пред саму Нову годину, нашла ју је самоорганизована група Рома у суседном селу. У ствари не, вест је измењена, нашла су је два викендаша, која су се, чак, суочила и са злокобним „берберином“, који је, у складу с надимком , али у супротности са полицијским нагађањима, био глатко избријан. Имам пиштољ, боли ме курац имам га и ја. Био је то њихов кратак разговор, после ког је верзија Ханибала Лектора за земље трећег света умакла у шуму.

Не постоје ни она ни он, кажу највећи параноици. Обоје су их исцртали у фотошопу. Платили су њеној породици да се све ово одглуми (то су „Цигани“, а добро се зна какви су они). Берберин планира по десет корака унапред, скупља пијаћу воду у напуштеним викендицама, у које не можемо да упадамо без судског налога, кука немоћна полиција. У међувремену, вероватно поставља и смртоносне замке у шуми онима који га гоне и оштри стреле својом озлоглашеном бритвом. И још увек пуни странице таблоида. Из „нормалних“ медија вести о њему су нестале. 

Док чекамо да га ухапсе, убију, обесе, рашчерече, натерају да скочи у набујалу реку која ће заувек сакрити његово тело, мисија је успела – дочекали смо двадесете, дете је живо и здраво, Вучићу су сви светски државници честитали Нову годину (као што су учинили и са свим осталим светским државницима, али је ово ипак  заузело првих пет минута другог дневникс у новогодишњој ноћи), Маја Гојковић је израчунала да је испуњено 85 одсто онога што је договорено са европарламентарцима, све је, бре, у реду.

Дете је живо.

Само нек је живо и здраво.    

А о новим авантурама неухватљивог „берберина“ читајте у скоро свим дневним листовима.


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.