Марко Видојковић: МИШ У УПИТНИКУ

Да је психо истовремено и пичка (карактерна особина) могли смо се уверити сваки пут када би дошао у ситуацију да се нађе на мање од пола километра од незадовољних грађана.

Marko Vidojković / 07. новембар 2019

 

Све похвале за акцију студената из „1 од 5 милиона“ и опозиције испред РТС-а прекјуче, када је психо долазио да води интервју са самим собом, уз Оливеру Јовићевић у својству постматрача. Јавност, макар она која прати то смеће, сазнала је на Пинку још током дана да ће се испред РТС-а нешто драматично дешавати.

Спрема се атентат, кукали су, спремају му фашисти сачекушу испред РТС-а, да ли ће га линчовати вешалима или моторним тестерама, гроктао је узнемирени Сарапа. Да се нешто дешава испред РТС-а сазнао сам на исти начин као и прошли пут (када је опозиција упала у РТС) – јавио ми је Кулачин. Тада је, међутим, журка већ била завршена, монструм се пред камерама свог личног јавног сервиса облизивао и посказивао нам средњи прст, подижући цвикере.
Успео је да уђе. Ниједног тренутка није било сумње како му је то пошло за руком. Довукао је одред ћелавих намрштених вуцибатина, који су блокирали све прилазе „трећем улазу“ у РТС, из Абердареве, тако што су направили два кордона, један доле, други горе, како би између та два кордона мутирани двометарски миш протрчао до РТС-а, како би се нешто доцније пред камерама курчио како је дошао пешице, преко Ташмајдана, како су му неки довикивали из кафића, ништа страшно и још којешта, што је у својој преплашеној лобањи успео да смисли за то кратко време.

Дрипци из његове свите нису се легитимисали, већ су бабе, које су враћале кучиће са какања на Ташу, обавештавали како кући морају около. Дошло је и до блиског сусрета између демонстраната који су чекали Вучића и ових криминалаца, па смо имали прилику да видимо како изгледа када једноме од њих попусте живци и крене навежбано да млати лика са камером. Ту су се нашле и пичке из полиције, које су, помоћу плачних израза на лицима, раздвајале грађане од Вучићевих батинаша. На крају се све завршило тако што се миш поново провукао кроз свој кордон и побегао.

Да је психо истовремено и пичка (карактерна особина) могли смо се уверити сваки пут када би дошао у ситуацију да се нађе на мање од пола километра од незадовољних грађана. Када су му пролетос, после упада у РТС, опколили председништво, пуштао је слике старе шест година на којима игра шах са Слином, а заправо је клечао на црвеном тепиху, плакао и кењао у гаће од страха. Кад су демонстранти отишли у МУП, да пруже подршку ухапшенима, мишу су рекли: „Сад је тренутак да побегнете, шефе, остале су три деде и две бабе испред.“

Ни то није ишло лако. Пребледео од страха, модрих осушених усана, на 20 милиграма бенседина, миш је изашао из председништва, сео у лимузину и утекао. Касније се, слично као и прексиноћ, хвалисао како је сам изашао пред хиљаде демонстраната, отерао их у курац и хладнокрвно шмекерски отишао да пије вино.

Сетите се затим ситуације са дебелим кобрама, које су умлатиле студента што је покушао да остави захтеве демонстраната испред председништва. Тада се миш курчио како ће од тог дана женске кобре чувати председништво, јер то је права безбедносна мера за оне који против њега демонстрирају. Где су кобрице биле прексиноћ? Миша су чувалие вуцибатине с којима не би пожелео да живиш у истом граду, а камоли да живиш у граду у ком они одређују куда ћемо да се крећемо, спремни да бију и убију, само миш да нареди.

То је највећи успех прексиноћне акције, осим што се опет показало колика је пичкетина наш миш. То што смо видели ко ће демонстранте вијати по улицама, ако се они усуде да вијају банду која је узурпирала власт. Нису то Слинини слинави смрадићи, ни кобре, ни кобрице, ни агерсивне напредњакуше – криминалци које сте видели прексиноћ су право лице првог ешалона одбране овог режима.

Мрачна екипа, која ће радити оно што ни најкорумпиранији пандур не би, само ако добије наређење. Говнари са значкама државне безбедности, пиштољима, палицама и свим осталим средствима велике зауставне моћи, кад се песнаје не покажу довољним против студенткиња, старица и Бошка Обрадовића. Стога охрабрујем студенте из „један од пет милиона“ и опозицију да прате и дочекују миша на свим његовим путовањима и гостовањима, са жељом да му постављају питања и захтевају одговоре, јер ће се сваки пут када то ураде опет показати и мрачно мафијашко и батинашко лице његове власти.

За крај, мало о оним који веле како су сви исти и како је ово борба да сјаши курта и узјаши мурта. Сигурно сте се питали како је могуће да је неко толико глуп да то говори, када ни у доба Коштунице, Тадића, па ни Дачића, нисмо имали приватне државне батинаше у цивилу, спремне да ломе кости и пуцају у главе, како то умеју да раде својим дојучерашњим пословним партнерима. Лакше причати да су сви исти, јер оног тренутка кад признаш да нису сви исти, већ да овкакво зло још од Милошевића нисмо видели, онда мораш и да се бориш. А ако признаш да нису сви исти, а нећеш да се бориш, онда си пичка (карактерна особина).

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.