Марко Видојковић: БЕОГРАДСКИ ТАКСИСТИ ОДБИЈАЈУ ДА ИЗУМРУ

Уколико не говорите српски, ви сте права гозба за београдског таксисту. Упалиће све скривене турбине и одвешће вас од Славије до центра преко Угриноваца, по цени треће тарифе.

Marko Vidojković / 03. октобар 2019


Ове недеље је Београђане задесила не толико ретка природна непогода – штрајк таксиста. Дешава се то с времена на време, набије се гомила шклопоција на плато испред Скупштине и тамо бесомучно ударају по сиренама, тражећи нешто. Некада су умели то да раде, а да се до краја протеста ни не сазна због чега су се бунили и шта су хтели. Сада изводе потпуну саобраћајну  блокаду града, непосредно пре природне блокаде, која долази у саобраћајном шпицу. Граду који крвари из свих рана само је ово фалило.
Београдски таксисти траже да се укине српска верзија убера, јер, кажу, толико су јефтини, да би их јефтинији сервис за превоз грађана  заувек оставио без посла, а чиме ће београдски таксиста да се бави ако не таксира, није познато, јер то је проклетство тог позива – једном кад постанеш београдски таксиста, то остајеш до смрти.

Београдски такси јесте јефтин, али имајте у виду да ће таксиста ког сте ухватили на улици да вас вози по ценовнику само ако сте истетовирани, кратко ошишани, набилдовани нациста, коме пиштољ вири из фармерки. То је фазон београдског таксисте – званични ценовник је једно, а реална цена је нешто сасвим друго и варира од вожње до вожње.
Ко је луд да вас вози од Цветкове пијаце до центра за само четристо педесет динара, кад то субјективно кошта барем седамсто, а и то је мало, уверен је просечни београдски таксиста. Уколико сте женско, дакле, ако немате никаквих могућности за одлучну реакцију због покушаја крађе на таксиметру, будите сигурни да ће вас опељешити, те ћете убрзо научити нови, незванични ценовник београдског таксија и чудити се када вам колега с посла (сто двадесет кила, длакава рамена) каже како за исту раздаљину плаћа тридесет посто мање.

Уколико сте тек слетели на београдски аеродром, а прилазе вам набилдоване креатуре, ниског чела и златнога ланца, не брините, нећете бити опљачкани на уобичајени начин, већ ћете бити опљачкани од стране таксисте, дакле истовремено опељешени, али и одвезени до Београда, што је малтене и океј, имајући у виду да аеродрому поштени таксисти не смеју ни да присмрде, а градски превоз стиже на сваких седамдесет минута. 

Уколико не говорите српски, ви сте права гозба за београдског таксисту. Упалиће све скривене турбине и одвешће вас од Славије до центра преко Угриноваца, по цени треће тарифе. Будите уверени да ћете бити покрадени које год да сте нације и вере ако уђете у возило на некој од такси станица у строгом центру града. Тамо се не улази у такси осим ако немаш намеру да будеш опљачкан, на шта то личи јеботе, јел видиш ти да су ово Теразије, рећи ће дебели смрад у црном аудију, пошто га на крају вожње питате зашто кошта четристо динара више него што би требало.

Неретко ће таксиста да уђе у вербални дуел с муштеријом и током вожње („Био сам с Гишком на ратишту“, „Е јебем ти ову власт“, „А они пре су били још гори“, „Јебем ти Звезду“, „Јебем ти Партизан“, „Ушла једна баба, хоће да је возим од Бајлонове пијаце до Народног позоришта, а ја јој кажем бабац, боље право на гробље да те возим...“, „Нека пичка ми даје сома динара, за вожњу од четристо, а ја јој кажем оћеш и пицу да ти полижем за ове паре, мамицу ти...“), што је посебна стратегија која служи томе да што пре утекнете из таксија, можда чак и пре него што стигнете на одредиште, само да више не слушате тај глас и не гледате ту одвратну њушку, шта кошта да кошта.

Посебна прича су такси службе које зовете телефоном. Некада сте морали да, приликом звања, кажете и докле ћете да се возите, па тако не би никада било слободног возила, ако би вожња била краћа од десет километара. То правило је укинуто, иако ће вас понекад ипак питати куда ћете, ко јебе прописе, али будите уверени да никада неће бити слободних возила ако зовете: у јутарњем шпицу, у послеподневном шпицу, кад пада снег, кад пада киша, кад је црвени аларм, када дува ветар, када игра Звезда, када игра Партизан, када долази Путин, када долази Макрон, када долази Меркелка, а шансе да ће бити слободних возила се драстично умањују како се километража ваше позиције увећава у односу на строги центар града.

Али, кад треба да вам јебу мајку тако што ће да блокирају цео град, бунећи се против нелојалне конкуренције, која не краде и увек стоји на располагању, а још је и по дифолту јефтинија, ето њих, у хиљадама, трубе, стоје у колонама, не јебу ни полицију, ни хитну помоћ, ни ватрогасце. Не јебу ни грађане, ни потенцијалне муштерије, њих ће да јебу кад им седну у возило. Не дају изјаве за медије, јер они су тако тајанствени и мистериозни, тако зајебани и непредвидиви, они су – београдски таксисти.

Сваки пети таксиста на кога ћете налетети је поштен човек, срдачан, или још боље ћутљив, који ће вас без псовања и психичких траума одвести од тачке А до тачке Б, по ненабудженој цени. Овај текст посвећен је њима, јер да нема надрканих покварених лопужа, који су организатори актуелне побуне, ови људи би вредно радили свој посао и за истински мале паре вас возили куда год желите, свесни да је само савестан и поштен рад једини прави начин за борбу са новим видовима превоза путника.
 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.