Марко Видојковић: ПОТОП, ЗА РАСТАНАК

Ове поплаве су исто оно што су биле и поплаве из 2014 – предсказање. Али, какво? Осећај ми каже да су ово опроштајне поплаве. Време је да се растанемо од Алека Фекалије.

Marko Vidojković / 05. јун 2019

 

Знамо још из народних епских песама да, кад год се српски народ нађе на историјској прекретници, то најављују агресивни природни феномени, попут грмљавине на Светога Саву. Како су земљотреси и помрачење сунца најавили пад Слободана Милошевића, тако су незапамћене поплаве из 2014. најавиле оно што ће нам власт тада тек устоличеног премијера Александра Вучића донети – општи друштвени потоп, зачињен нашим сопственим ђубретом и говнима.

Искусне српске старице, на чијим су раменима чак и птице грабљивице налазиле уточиште од непрекидне кише, гледале су тих мајских дана у црна небеса, крстиле се и једна другој дошаптавале: „Најебали смо“. И заиста, јесмо. Ако је нешто савршено јасно најавило оно што нас чека, био је то мајски потоп, из 2014. Чак и пре потопа, било је све јасно, пошто смо претходних годину и по дана гледали како медији првог потпредседника владе Александра Вучића уздижу у главног у Србији – истом стратегијом којом су Милијану и Милојка уздигли на ниво главног љубавног пара.

Све је било спремно да нам се животи претворе у говна, због чега, тада премијера а данас председника, неки људи спрејем по зидовима анонимно називају Фекалијом. Спектакуларна „Тишина тамо“ седница Владе, на којој је Алек Фекалија, после вишемесечног уздржавања, коначно отворено показао своје диктаторско лице, била је први знак остварења злослутног предсказања што га је са собом донела велика прљава вода. Буквално истог дана уследио је нови шок за наивне, Вучићево унапређење Марка Благојевића, ког смо до тад перципирали као поштеног и нормалног човека, у директора Канцеларије за управљање јавним улагањима, то јест, у „малог од поплава“.

Маре је био први од многих „наших“, који су се, наизглед необјашњиво, спотакли о Алека Фекалију. Њихов пад био је један од кључних предуслова да потоп Србије успе. Народ је, видевши да ће најебати поред Фекалије и његове екипе, кренуо у самоорганизовање, пуњење, премештање и ношење джакова, не би ли се спасло што се спасити може. На народним леђима и паници јахао је тих дана Алек Фекалија, грохотом се смејући, опијен својом новом историјском улогом. Поплаве су прошле, а почео је потоп.

Када су, пре неколико недеља, делови Босне и Хрватске били поплављени, народ у Србији је претрнуо. На исти начин, почеле су и поплаве, 2014. Међутим, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић самоуверено је саопштио како нема разлога чак ни за редовну одбрану од поплава, те да киша годи усевима. На овај начин, министар Недимовић постао је Чучко Поплава 2019 (Мирослав Чучковић, председник градске општине Обреновац, који није хтео да пали сирене за узбуну, а после је из УРС прешао у СНС, где је и данас, прим. аут.), дакле, дежурна будала, која призива несрећу.

Киша која је падала неколико дана заредом изазвала је изливање река широм Србије, па тако и поплаве, какве од 2014. нисмо видели. На територији целе земље на снагу је ступила ванредна одбрана од поплава. Углавном су поплављена места у којима СНС ужива подршку већу од 60 посто. Марко Благојевић остао је веран својој функцији, па је стао у одбрану министра рекавши да је Недимовић мислио на те кише тад, а не на ове кише сад, које су, према процени напредњачких стручњака, на Србију за један дан изручиле количину воде у вредности трогодишњег пљуска. Чале Брнаба обећава помоћ из буджетских резерви, под условом да је тамо нешто остало, после подмићивања СПЦ.
Према Благојевићу, није његова канцеларија одговорна за сваки набујали поток, већ локална власт, а има мало одговорности и код грађана Србије, који традиционално бацају ђубре у оближњи поток или реку. А ни једни ни други ни трећи нису у праву. Нико није крив. Ове поплаве су исто оно што су биле и Поплаве 2014 – предсказање. Али, какво? Осећај ми каже да су ово опроштајне поплаве. Време је да се растанемо од Алека Фекалије. Његов задатак је испуњен, Србија више не постоји, односно постоји у виду леша, ком су скинуте гаће и који сваком заинтересованом стоји на располагању за силовање.

Симптоматично је и то што, за разлику од прошлог пута, Алека Фекалије нема нигде на видику. Његов изостанак са насловних страница је упечатљив. Где ли је, шта ли ради? Да ли пакује кофере, да ли пакује признање Косова, да ли на тајној локацији, са Дијаном Хркаловић проучава непрегледни низ мафијашких убистава и партијских злочина, размишљајући како да се брани од доказа који ће неумитно кренути да пристижу - највероватније и једно и друго и треће. Зна Алек Фекалија да се крај његовој владавини ближи, а знамо и ми, ове поплаве нам то говоре.

Или то, или ће да избије неки рат.


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.