Марко Видојковић: ПРЕСУДА

Деци из Србије биће занимљиво да чују да су аутобуси у којима су сребреничке жртве превожене, били најчешће у власништву аутопревозника из западне Србије.

Marko Vidojković / 15. јун 2021

 

Децо, ускоро полазите у основну школу, време је да научите ову лекцију. Генерал Ратко Младић осуђен је на доживотну робију. Какве су ваше реакције?

„Ратко Младић, српски херој!“

„Нож, жица, Сребреница!“

„Завера људи-гуштера против Срба!“

Полако, полако децо, знала сам да ће вас тема узрујати. Идемо редом: Шта се десило у Сребреници, у јулу, 1995?

„Ништа!“

„Не знам!“

„Ослобођена од Балија!“

„Живео генерал Младић!“

Да ли сте чули, децо, да је тамо дошло до геноцида над становништвом муслиманске вероисповести?

„То је лаж!“

„Који Србин каже да је у Сребреници било геноцида, да буде заклан, макар на интернету!“

„У Сребреници је било геноцида, али над Србима! Па је после дошло до праведног суђења Балијама, по кратком поступку!“

Перице, ово је најоригиналнији одговор који сам икад чула.

„То ми деда причао! Каже, једва је жив остао бежећи испред балијске каме!“

Заиста? Шта још каже?

„Да! Каже, колеге и ја сами, а испред нас десет балија! И ми пуцај! Кад оно, још њих десет! И ми пуцај! Па још десет! И ми пуцај! Цео дан су их тако нападали, каже деда, морала је друга смена да дође да се брани, колико су упорни били...“

Децо, у Сребреници је извршен масовни злочин над мушким становништвом муслиманске вероисповести. Овај злочин се догодио у јулу, 1995, одмах по освајању Сребренице...

„Ослобађању!“

Тишина у последњем реду, послаћу вас код америчког амбасадора! Убијани су чак и дечаци. Овај злочин извршиле су снаге чика Ратка Младића. Шта мислите колико је људи тада стрељано?“

„Тројица!“

„Петорица!“

„Ово је трик питање! Нико није стрељан!“

Стрељано је преко осам хиљада мушкараца, стараца и дечака.

„Цифре су увећане!“

„Масовне гробнице су откопаване, па премештане, да би изгледало како је више лешева!“

Масовне гробнице јесу откопаване, па премештане, али да би се лешеви сакрили, када је започета међународна истрага о овом случају. Дакле и то су радили војници чика Ратка Младића. Било је преко осам хиљада жртава.

„Три хиљаде максимум! Све Алијини борци!“

„Наоружани до зуба, кренули у пробој и хе хе, ко им крив што смо митраљез поставили на право место....“

Нисте у праву, децо. Сви су били ненаоружани. Скупљани су у групе, руке су им везиване, а онда су аутобусима превожени на стратишта, где су масовно стрељани, углавном пуцањем у леђа. Деци из Србије биће занимљиво да чују да су аутобуси у којима су сребреничке жртве превожене, били најчешће у власништву аутопревозника из западне Србије. Преко осам хиљада, кад вам кажем. Могу и тачан број да вам прочитам, али вама то не би значило ништа, јер сте деца.

„Глупост! Ено их сви у Тузли! Наздрављају српским аутошовинистима!“

„Нису балије могле да смисле толико имена колико је требало измислити да би се све наводне жртве набројале! Има дупликата колико хоћеш!“

Джаба вам то лупетање, децо, чињенице кажу да је убијено преко осам хиљада цивила. Међународни суд у Хагу за ратне злочине у бившој Југославији окарактерисао је овај злочин као геноцид.

„Да су побили жене и децу, био би геноци! Овако, били су милосрдни, жене и деца преживели, а ми испали геноцидан народ!“

„И Република Српска геноцидна, немојмо се заваравати! Ако нам увале ту Сребреницу као геноцид, оде Република Српска.“

Да сте мало раније мислили о томе, децо, сада вас не би прогањале ове мрачне мисли, после којих ћете сањати кошмаре, нарочито ако пре спавања попијете врућу ракију.

Дечице, ниједан народ није геноцидан, немојте бити глупи, а нисте баш ни толико мали. То вас ложе злочинци и убице, они који су заиста криви за геноцид у Сребреници. Они су ти који желе српском народу да наметну колективну кривицу за геноцид.

„Учитељице, прекините да понављате геноцид, боле ме уши од те речи, а са њима и цела глава!“

„И мене!“

„И мене!“

„Да, престаните да нас мучите!

Али, децо, нисам ја пресудила да је реч о геноциду, већ Међународи суд у Хагу. Суд који су признале све земље света. Суд који је...

„Изгубио од Војводе Шешеља! Ха ха ха ха ха!“

„Ха ха ха ха ха ха ха, живео војвода Шешељ!“

Значи, пресуда Војиславу Шешељу вам је по вољи?

„Битно да је војвода на слободи, да нас поведе још једном преко Дрине. У завршни бој.“

Одмах ћу вам рећи, то се неће десити. Не дозвољавајте да вас смрадови ложе.

„Добро не мора са Шешељем, али свакако ће бити боја, биће, биће, да ујединимо Републику Српску са Србијом.“

Неће бити никаквог боја, нити уједињења, можете само да останете без Републике Српске, ако се будете превише инатили. Ко зна, можда сте већ и остали, али вам нико није јавио.

„Учитељице, ја се плашим!“

„Учитељице, тужићемо вас за ментални терор!“

Добро, нећу о томе, јер тема је ипак геноцид у Сребреници...

„Ааааааа!“

„Јоооој, уши ми крваре!“

Размислите на тренутак – зар не би била лепа промена да нема етничких граница у Босни и Херцеговини, да не буде битно ко је које нације и вере, да друштво буде демократско и грађанско...

„Пажња, пажња, балијска пропаганда...“

„Хахахахахахаха!“

„Хахахахахахаха“

Мислите да таква држава није добра за Србе?

„Таква држава је немогућа! Гледаће прву прилику да изврше геноцид над нама.“

„Шта смо који курац чекали двадесет пет година...“

Перице, речник!

„Шта смо коју шаргарепу чекали двадесет пет година, да би се сад мешали с балијама и усташама. Ево, питајте њих. И они су у истом фазону. Коју ћемо им ми шаргарепу, они хоће само нашу земљу, да на њој населе мигранте!“

„Тако је, тако је! Најебали смо!“

Мирјана, од тебе нисам очекивала такве речи. Али, може се и тако рећи, нарочито ако гледаш из угла српског шовинисте. Него, да ли ви мене имате нешто да питате. Доста сам ја питала вас.

„Имамо! Шта је са злочинима над српским становништвом?“

„Насер Орић и његови одреди смрти!“

„Логори за Србе, спаљивање села!“

„Што њима нико не суди?“

Зато, децо, што су они вас у рату победили.

„Како победили, ми смо победили!“

„Ми смо, бре, победили!“

Нисте, децо. После Бљеска и Оллује, када је целокупно становништво Републике Српске Крајине, с изузетком Подунавља, побегло у Србију, у лето и јесен 1995 дошло је до офанзиве на Републику Српску муслиманско хрватских снага, уз помоћ НАТО. Војници чика Ратка Младића и добровољци из Србије нису знали шта их је снашло. Западни део српске територије био је све мањи, а питање је дана било када ће пасти и Бања Лука.

„Ијој, учитељице, шта је онда било?!“

Да преведем на дечији језик, војници под командом чика Ратка Младића су повикали: „Јој, немојте више, молимо вас! Хоћемо да преговарамо. И онда су на преговорима у ваздухопловној бази Рајт Патерсон у Охају створили кантоналну Босну и Херцеговину, у којој постоји ентитет Република Српска, али као да не постоји, јер је ипак у Босни, зато што су босански Срби, да поновим, изгубили рат. Она може да има посебне културноуметничке везе са Србијом, а и није баш из једног дела, због дистрикта Брчко, који је направљен управо зато да Република Српска не буде из једног дела. Дакле, ако си започео рат да не би остао у Босни, а на крају рата си силом остао у Босни, ти си рат шта? Да вас чујем, децо?

(нарасположено) „Изгубио.“

Тако је, ти си рат изгубио. А саградио си логоре за несрпско становништво. Држао си Сарајево у опсади 1423 дана. Палио села. Извршио геноцид у Сребреници.

„Јој!“

„Прекините!“

Ја вас само учим историји, драга децо. Нема ту места за уф и јој. Што више лелечете, то ће бити горе по вас. Дакле, зато суде скоро искључиво Србима. Из истог разлога из ког су у Нирнбергу судили само Немцима. Нисам још чула да је неком суђено за Хирошиму и Нагасаки. Право је чудо да је било још неких процеса, али кад се погледају проценти, јасно је шта се дешава и коме се суди, али Руси увек нешто кењају и онда ови морају нешто као да попусте да би се Руси осећали као да су нешто добили. Исто се десило и 1999, али то ћемо на посебном часу. Немојте бити невесели, децо. Једино што може спасити и вас и вашу државу Босну и Херцеговину јесте промена визије. Прелазак из етничког у грађанско. То важи за све народе. Или ће се нешто направити од те назови-државе, која је већ деценијама у потпуном каналу, или у њој кроз коју годину више никог бити неће, осим миграната. И то у оба етинтета. Следећи час, учимо о другом светском рату.

„Јеееј, четницииии!“

„Смрдљиве комуњаре, то су највећи ратни злочинци!“

„Мени деду стрељали јер је био ћата код Недића! Добро, министар, али без обзира! Све смо то радили да би сачували народ!“

(деца спонтано певају) „Од Тополе, од Тополе, па до Равне Гоооре...“

 

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.